Miris i dodir su najranije senzacije koje sisari opažaju Foto: Shutterstock
Prva nedelja nakon rođenja ključna je za razvoj čula, pokazala su istraživanja naučnika sa University of Zurich. Oni su otkrili su da je sazrevanje čula za miris i dodir kod miševa u tesnoj vezi sa i da se ova snažna interakcija odvija unutar uskog vremenskog razvojnog okvira. Nalazi, koji su objavljeni u časopisu Science, ne samo da naglašavaju važnost stimulusa iz okoline za formiranje mozga u ranom životnom dobu, već i međuzavisni razvoj čula.
Miris i dodir su najranije senzacije koje sisari opažaju što omogućava novorođenčadi da sisaju i da se povežu sa svojom majkom. Ako je jedno od ova dva rana čula oštećeno kod ljudi mogu da se razviju različiti neurorazvojni poremećaji.
– Naša čula su ključna za pravilno formiranje i funkcionisanje moždanih kola – objašnjava Theofanis Karayannis, profesor neuronauke na University of Zurich.
Prethodna istraživanja pokazala su važnost odgovarajućeg senzornog inputa za razvoj čula – mirisi za čulo mirisa, zvukovi za čulo sluha i tako dalje. Do sada se, međutim, malo zna o tome kako različita čula mogu da utiču na sazrevanje drugog čula. Istraživački tim na čelu sa profesorom Karayannisem sada je bliže analizirao efekat mirisnih stimulusa na mozgove novorođenih miševa.
Da bi to uradili, istraživači su isporučili prijatan miris u nozdrve tek rođenih mišića i mapirali rezultujući obrazac aktivnosti moždanih ćelija koristeći najsavremeniju sliku širokog vidnog polja jedne kortikalne hemisfere. Primetili su da mirisi izazivaju neuronsku aktivnost u velikom delu cerebralnog korteksa kod miševa, uključujući oblasti odgovorne za dodir.
Štaviše, istraživači su posmatrali ovaj fenomen u vrlo kratkom vremenskom periodu: tokom prve nedelje nakon rođenja. Kod starijih mladunaca, kao i kod odraslih miševa, mirisi su uticali na ograničenije oblasti mozga.
– Ovo jasno pokazuje da olfaktorni unos u prvoj postnatalnoj nedelji indukuje poseban obrazac električne aktivnosti u mozgu – ističe profesor Karayannis.
Kako bi testirao ovu pretpostavku, tim naučnika je istražio da li je rana olfaktorna stimulacija takođe ključna za sazrevanje čula dodira. Za to su obučili odrasle miševe da razlikuju da li fini ili grubi brusni papir dodiruje njihove brkove – primarni način na koji miševi istražuju svoju okolinu.
Istraživači su otkrili da su miševi koji nisu primili nikakav mirisni unos u prvoj nedelji svog života bili znatno lošiji od onih koji su bili izloženi mirisima.
– Nedostatak mirisa tokom kritičnog vremenskog perioda takođe utiče na obradu dodira u kasnijem životu – kaže Karayannis koji objašnjava da je prolazna funkcionalna interakcija između dva rana čula takođe bila očigledna u anatomiji mozga. U prvoj nedelji života – to jest, u kritičnom vremenskom prozoru – istraživači su otkrili niz nervnih veza koje se protežu između oblasti mozga koje obrađuju miris i dodir. Ta veza je zatim nestala u roku od nekoliko nedelja.
– Naša studija pokazuje da je izlaganje mirisu u na samom početku života od suštinskog značaja za razvoj dodira i sazrevanje. Ovaj nalaz se možda proteže i na druga čula kao što su sluh ili vid, koja sazrevaju kasnije u životu. Iako su eksperimenti rađeni na miševima, prethodni nalazi ukazuju da su slični procesi u toku i u ljudskom mozgu. Naši nalazi stoga skreću pažnju na procenu uticaja olfaktornih nedostataka (posebno u prvim danima života) na sazrevanje opšte senzorne i kognitivne obrade – naglašava profesor Karayannis.