Gubitak čula mirisa i povezana zapaljenja dovode se u vezu sa najmanje 139 različitih medicinskih stanja, ukazuje novo istraživanje. Olfaktorni sistem u mozgu (čulo mirisa) direktno je povezan sa oblastima koje kontrolišu zadovoljstvo i emocije, što može objasniti zašto je gubitak mirisa povezan sa depresijom, anksioznošću i drugim mentalnim zdravstvenim stanjima. Olfaktorna terapija obogaćivanja mirisa (uključuje aktivnosti poput aromaterapije ili izloženosti određenim mirisima) može pomoći u obnavljanju čula mirisa i poboljšanju stanja mozga vezanih za gubitak mirisa.
Posledice gubitka čula mirisa
Gubitak čula mirisa može imati mnogo više posledica od same teškoće u uživanju u hrani koju smo nekada voleli. Nalazi novog istraživanja, objavljeni u Frontiers in Molecular Neuroscience, ukazuju na to da je gubitak mirisa, takođe poznat kao olfaktorna disfunkcija, povezan sa najmanje 139 različitih medicinskih problema.
Stanja povezana sa gubitkom mirisa su:
- Alchajmerova bolest
- anksiozni poremećaj
- bipolarni poremećaj
- depresija
- fibromijalgija
- frontotemporalna demencija
- glioblastom (rak mozga)
- izlaganje teškim metalima
- Hantingtonova bolest
- dugotrajni COVID
- menopauza
- multipla skleroza
- opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
- posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
- šizofrenija
Šta izaziva gubitak čula mirisa
Sa mnogim zdravstvenim stanjima, ljudi mogu da dožive gubitak mirisa pre nego što se pojave bilo kakvi drugi simptomi, a za to može biti kriva upala.
– Gubitak čula mirisa prati povećan nivo hronične upale, za koju se pokazalo da povećava rizik od mnogih zdravstvenih stanja – kaže glavni autor studije dr Michael Leon, profesor emeritus neurobiologije i ponašanja na Univerzitet Kalifornije u Irvinu.
Iako se tačni načini na koji upala utiče na mozak razlikuju, gubitak čula mirisa dobar je pokazatelj da treba otići kod lekara kako bi se istražilo šta je to što možda nije u redu, navodi se u pregledu istraživanja.
– Čulo mirisa rano je upozorenje na neki problem ili opasnost koje signalizira da se u mozgu odvija nešto kako ne treba – kaže dr Zara M. Patel, profesor otorinolaringologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford u Kaliforniji, koja nije bila uključena u pregled istraživanja. To „nešto kako ne treba” može biti čak i rak, posebno glioblastom, vrsta tumora na mozgu.
Mnogi faktori mogu doprineti gubitku čula mirisa, kao što su infekcija sinusa, zagađenje vazduha i pušenje. Ali u nekim slučajevima problem s mozgom može biti ključni razlog, kaže dr Qu (Teresa) Tian, naučni saradnik Nacionalnog instituta za starenje, koja nije bila uključena u pregled istraživanja.
– Veza između gubitka čula mirisa i poremećaja raspoloženja i neurodegenerativnih bolesti, kao što je Alchajmerova bolest, može se objasniti propadanjem i patologijom mozga – kaže dr Tian.
Veza između mirisa i emocija
Sa poremećajima raspoloženja kao što su anksioznost i depresija, gubitak čula mirisa može biti rani simptom, jer je olfaktorni sistem direktno povezan sa ključnim delovima mozga odgovornim za osećaj zadovoljstva i emocija, kaže dr Jayant Pinto, profesor hirurgije i prodekan Univerziteta u Čikagu, koji nije bio uključen u pregled istraživanja.
– To bi mogao da bude jedan od razloga zašto je smanjena funkcija mirisa povezana sa problemima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija – kaže dr Pinto.
Lečenje gubitka mirisa može da hrani i neguje zdravlje mozga
Naučnici koji stoje iza pregleda istraživanja ističu da je moguće sprečiti ili otkloniti mnoge neurološke, kognitivne i probleme u ponašanju povezane sa gubitkom čula mirisa pomoću olfaktorne terapije obogaćivanja mirisa. To može uključivati aromaterapiju ili izlaganje esencijalnim uljima ili specifičnim mirisima, kao način da se stimulišu neurotransmiteri u mozgu, smanji upala i poboljša pamćenje.
– Olfaktorno obogaćivanje ne samo da poboljšava čulo mirisa, već simulacijom tog čula aktivirate memoriju i emocionalne oblasti mozga, održavajući ih zdravim – kaže dr Leon.
