Svaka nozdrva ima jedinstveno čulo mirisa, otkriva studija intrakranijalnog elektroencefalograma koju su vodili istraživači sa University of Pennsylvania i iz Barrow Neurological Institute. Naime, naučnici su ispitali neuronske procese koji su u osnovi obrade mirisa u ljudskom olfaktornom sistemu i kako mozak „rukuje“ informacijama o mirisima iz različitih nozdrva.
Kako funkcioniše nozdrva?
Nozdrve dolaze u paru, baš kao i uši i oči, ali mnogo manje se zna o tome kako one šalju prijatne i neprijatne mirise u mozak. U stvari, do sada niko nije primetio da proces često uključuje svojevrsni duel. Profesorka psihologije Denise Chen sa Rice University u Hjustonu smatra da „ljudski miris nije dobro shvaćen, ali ipak, nudi jedinstven prozor u svest“.
– Kada ljudski nos pkušava nešto da omiriše, mirisi putuju kroz nozdrve i u mozak. To se dešava odvojeno na levoj i desnoj strani nepropusnog zida u nosu koji se zove nosni septum – objašnjava profesorka Chen i pstavlja pitanje šta se dešava kada je svaka nozdrva izložena drugačijem mirisu, da li to mozak tumači kao mešavinu mirisa ili bira između dve različite arome. Tim povodom angažovano je 12 volontera da pronađu odgovor. Imali su zadatak da jednom nozdrvom udahnu mirisne note ruže, a drugom miris markera/flomastera.
Mirisnu informaciju preuzimaju nervni završeci u svakoj nozdrvi
Profesorka Chen je bila iznenađena kada je otkrila da je svaki pojedinac iskusio naizmenični obrazac mirisa pretežno samo ruže ili samo markera. Mozak bi očigledno mogao da prati samo jedan po jedan miris, što se ispostavilo da je isti fenomen koji je prethodno primećen u drugom istraživanju – ako svakom oku prikažete različitu sliku, umesto da vidite mešavinu te dve slike, čovek vidi nepredvidivo naizmenični obrazac, od odvojenih slika. To je neka vrsta „nadvlačenja konopca“ između dva stimulusa, objašnjava Chen.
Sledeći korak je bio da se otkrije gde se ovaj fenomen dešava. Nakon što mirisi putuju uz levu i desnu nozdrvu, mirisnu informaciju preuzimaju nervni završeci u svakoj od njih koji se na kraju sretnu u mozgu, čime se postavlja pitanje – da li se „bojno polje“ nalazi u nosnom prolazu ili u mozgu? Kako bi saznali više, istraživači su „umorili“ jednu nozdrvu svakog subjekta – izlažući je mirisu ruže na 2 minuta.
– Baš kao kada uđete u robnu kuću, na primer, pa vas odmah zapahnu mirisi. Onda, vrlo brzo miris počinje da bledi. Ali, ne samo da se izložena nozdrva prilagodila aromi, već i kad je druga bila izložena dvominutnom izlaganju – ona je miris ruže osetila mnogo slabije. Ovo pokazuje da se bitka „mirisnog buketa“ može voditi u mozgu, tako što se informacije iz jedne nozdrve prenose u drugu – objasnila je profesorka Chen.
Svaka nozdrva ima sopstveno čulo mirisa
Studija istraživača sa University of Pennsylvania i iz Barrow Neurological Institute, objavljena u Current Biology detaljno opisuje otkriće da svaka nozdrva ima sopstveno čulo mirisa, beležeći poseban prikaz informacija o mirisu. Studija je uključivala 10 subjekata sa intrakranijalnim dubinskim elektrodama u zadatku identifikacije mirisa gde su mirisni stimulansi isporučeni u levu, desnu ili obe nozdrve preko olfaktometarskog uređaja dizajniranog da isporučuje mirise kompjuterskom kontrolom.
Stimulisanje bilo koje nozdrve istim mirisom izazvalo je slične, ali prepoznatljive predstave tokom njihovog kodiranja. To pokazuje da iako svaka nozdrva može da identifikuje poseban miris kao isti, ali postoje suptilne razlike u tome kako one percipiraju miris. Miris se brže identifikuje sa obe nozdrve, a šire shvatanje ovih procesa je od suštinskog značaja za razumevanje kako ljudi percipiraju i identifikuju mirise i može da ima šire implikacije za senzornu neuronauku i kognitivnu nauku.
