Svake sekunde iz naših tela u atmosferu isparava stotine hemikalija. Ove supstance se lako oslobađaju u vazduh jer se pri sobnoj temperaturi pretvaraju u gasove, ostavljajući tragove o našim osobinama i zdravstvenom stanju. Već od vremena starih Grka, postojala je svest o promeni mirisa kada je zdravlje ugroženo. Dok se danas oslanjamo na krvne analize, antički lekari su koristili miris kao sredstvo za dijagnostikovanje raznih bolesti.
Ipak, ljudi ne mogu osetiti miris raka, ali istraživanja su proučavala određene mirise povezane sa rastom kancera. Tretmani hemoterapijom mogu izazvati primetne mirise, a neki lekovi mogu promeniti osećaj mirisa kod pacijenata.
Rano otkrivanje raka može spasiti živote, zbog čega istraživači širom sveta tragaju za novim načinima da otkriju rak pre nego što se proširi. Jedno zanimljivo istraživačko područje bavi se mirisima povezanim sa rakom koje ljudski nos ne može da detektuje. Istraživači se iz tog razloga okreću psima, nadajući se da će iskoristiti njihove vrhunske sposobnosti njuha.
U studiji iz 2008. godine, istraživači su obučili psa da razlikuje tipove i stadijum tumora jajnika od zdravih uzoraka. U kontrolisanim eksperimentima, pokazalo se da su psi bili vrlo pouzdani u prepoznavanju raka jajnika. Međutim, naučnici su smatrali da psi ne bi mogli da se koriste u kliničkoj praksi zbog brojnih faktora koji bi mogli da utiču na preciznost.
Rezultati jedne studije su pokazali da rak ima specifičan miris, iako nije jasno šta ga tačno uzrokuje. Jedna od teorija je da je to povezano sa poliaminima — molekulima koji su povezani sa rastom i razmnožavanjem ćelija. Rak povećava nivoe poliamina, koji imaju specifičan miris.
Istraživači su takođe otkrili da hemikalije specifične za rak mogu cirkulisati kroz telo, što bi moglo doprineti ranom otkrivanju raka debelog creva pomoću „elektronskog nosa“ koji prepoznaje miris urina. Iako obećavajuća, ova istraživanja su još u ranoj fazi i miris trenutno nije pouzdana metoda za skrining raka.
Ljudi ne mogu osetiti miris raka, ali mogu primetiti miris određenih simptoma povezanih sa njim. Na primer, ulcerisani tumori — retka vrsta tumora — mogu imati neprijatan miris zbog odumiranja tkiva ili prisustva bakterija u rani.
Ulcerisani tumori su vrsta tumora koji formiraju otvorene rane (ulceracije) na površini kože ili sluzokože. Ovi tumori se javljaju kada rak uzrokuje oštećenje tkiva, što dovodi do odumiranja ćelija i stvaranja otvorenih rana. Ulcerisani tumori su često bolni i mogu biti podložni infekcijama zbog izlaganja bakterijama, a često ispuštaju neprijatan miris usled prisustva mrtvog tkiva i bakterijskih procesa.
Ovi tumori su, kao što smo rekli relativno retki, ali mogu se javiti u uznapredovalim fazama nekih vrsta raka, kao što su rak dojke, rak kože (melanom) ili rak glave i vrata. Terapija za ulcerisane tumore obično uključuje tretmane koji smanjuju upalu, infekciju i bol, kao i uklanjanje mrtvog tkiva.
Ako primetite takav miris, obratite se lekaru. Održavanje higijene je od ključnog značaja.
Iako psi mogu detektovati određene mirise povezane sa rakom, ljudi mogu primetiti mirise koji su uglavnom povezani sa tretmanima raka. Snažni lekovi za hemoterapiju mogu dati urinu jak i neprijatan miris, posebno ako je osoba dehidrirana. Tamna boja urina i loš miris mogu ukazivati na infekciju urinarnog trakta (UTI).
Hemoterapija takođe može biti uzrok suvoće usta, iritacije desni i jezika, što može dovesti do lošeg zadaha. Takođe, mučnina i povraćanje, česti neželjeni efekti hemoterapije, mogu doprineti lošem zadahu.
Ako mislite da zvog tretmana vaše telo širi neprijatan miris, možete preduzeti sledeće mere:
Obratite se lekaru ako često povraćate, jer vam lekovi protiv mučnine mogu pomoći da smanjite ovaj problem.
Lekovi za hemoterapiju mogu imati miris, a neki mogu promeniti osećaj mirisa osobe koja je prima. Mirisi koji su joj nekad prijali, poput omiljene hrane, sada joj mogu biti neprijatni, što može uticati na apetit i dovesti do gubitka težine. Osećaj mirisa obično se vraća u normalu u roku od mesec ili dva nakon završetka tretmana. Pacijentima se preporučuje razgovor sa onkologom o problemima sa kojima se suočavaju tokom lečenja — jer samo lekari koji vode pacijenta mogu preporučiti promene u načinu života ili lekove koji će pomoći da se osećaju bolje. Mirisi tela povezani sa hemoterapijom obično nestaju ubrzo nakon završetka tretmana.