Deo lekara ne veruje da je "adrenalni umor" poremećaj Foto: Shutterstock
Umor, pospanost, jaka potreba za slanim i slatkim jelima mogu da budu prvi znaci nepravilnog rada nadbubrežnih žlezda. Ove žlezde su smeštene iznad bubrega i imaju bitnu ulogu u regulisanju različitih fizioloških procesa. „Adrenalni zamor” je relativno nov termin koji nije zvanična medicinska dijagnoza.
Nadbubrežna žlezda ima dva dela, spoljašnji sloj, to jest, koru (korteks) i unutrašnji, srž (medula). Korteks je deo koli luči bitne hormone kao što su kortizol, aldosteron, androgen. Stručnjaci naglašavaju da ovi hormoni regulišu stres, ravnotežu vode i elektrolita. Unutrašnji deo nadbubrežne žlezde produkuje adrenalin i noradrenalin, koji pomažu u regulisanju krvnog pritiska, srčanog ritma, glukoze, imaju bitnu ulogu u odgovoru tela na stres. Ove žlezde luče i mnoge druge hormone koji su bitni za imunitet, metabolizam, homeostazu.
U nekim situacijama moguće je da nadbubrežne žlezde nepravilno funkcionišu usled različitih bolesti, posle operacije, upotrebe određenih lekova.
Jak umor, bolovi, gubitak apetita, mršavljenje, mučnina i povraćanje mogu da budu neki od simptoma oslabljenje funkcije nadbubrežnih žlezda, kaže dr Ann Kearns sa Mayo klinike. Pacijenti se često žale i na nizak krvni pritisak, vrtoglavcu, pojačan gubitak dlaka, hiperpigmentaciju, pojačanu žudnju za slanim jelima, depresiju.
Poremećaj rada nadbubrežne žlezde dijagnostikuje se proverom nivoa hormona, ali i CT snimanjem, magnetnom rezonancom.
– Pojedine osobe navode da je „adrenalni zamor“ blagi oblik oslabljene funkcije nadbubrežne žlezde uzrokovan hroničnim stresom. Polazi se od pretpostavke da nadbubrežne žlezde nisu u stanju da se izbore sa pojačanim stresom. Testovi krvi, kako se smatra, nisu dovoljno osetljivi da otkriju minimalno slabije funkcionisanje nadbubrežne žlezde, koji može da izazove „umor nadbubrežne žlezde“. Nema, ipak, dokaza koji podržavaju ovu teoriju – kaže dr Kearns.
Umor i pospanost mogu da budu veoma frustrirajuće tegobe i da u bitnoj meri utiču na kvalitet života. Moguće je da zdravstveni radnici i pored sveg truda ne pronađu pravi uzrok ovog stanja.
Simptomi su dosta slični simptomima depresije i anksioznosti, s druge strane „adrenalni umor“ može isto da bude faktor rizika za razvoj psihičkih tegoba. Jak i dugotrajan stres, teški životni momenti mogu da dovedu isto do simptoma umora i pospanosti, kao i neracionalna upotreba kortikosteroida i antibiotika.
Deo lekara ne veruje da je „adrenalni umor“ poremećaj, jer su simptomi slični tegobama koje prate retku Adisonovu bolesti, kada dolazi do smanjenje funkcije kore nadbubrežnih žlijezda. Ovi pacijenti se isto žale na umor, slabost, nizak pritisak. Stanje je praćeno i pojačanom pigmentacijom na naborima kože ili ožiljcima. U nekim slučajevima Adisonove bolesti može da dođe do adrenalne krize i jakih bolova u leđima, stomaku, nogama, mučnine, oštećenja bubrega. Ovo stanje može da se leči i ne utiče na dužinu života.
I pored toga što mnogi lekari ne veruju da postoji stanje koje bi se moglo označiti kao adrenalni umor, potrebno je da reagujemo ako simptomi ne prolaze, da dođemo kod doktora i utvrdimo o čemu je tačno reč.
Za sada ne postoji lek za ovaj poremećaj, savet je pre svega da se pridržavamo zdravih životnih navika. Potrebno je da redovno spavamo, nastojimo da budemo u pozitivnom okruženju i da naučimo da se bolje borimo sa svakodnevnim stresom koji je često neizbežan. Ishrana sa dosta vitamina i minerala, dovoljne količine tečnosti, redovna fizička aktivnost, boravak u prirodi mogu da budu od pomoći. Savet je da nađemo vremena za drage osobe, da izbegavamo velike količine kofeina, pušenje, alkohol.