Sve što treba da znamo o moždanom udaru

Moždani udar jedan je od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu. Statistike su alarmantne – godišnje se u Srbiji zabeleži između 20.000 i 25.000 slučajeva moždanog udara. Međutim, uz odgovarajuću prevenciju, pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatan tretman, mnogi životi mogu biti spašeni.

U našoj najnovijoj epizodi ePodcast-a, ugostili smo potpukovnika dr Bobana Labovića, specijalistu neurologije sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, kako bismo saznali sve o uzrocima, vrstama, prevenciji i oporavku od moždanog udara.

Šta je moždani udar i koliko je učestao?

– Moždani udar ili šlog, poznat i kao cerebrovaskularni incident, predstavlja prekid cirkulacije u mozgu, što dovodi do oštećenja moždanog tkiva. Mozak, iako čini samo 2% telesne mase, troši čak 20% ukupne količine krvi u svakom trenutku. Kada dođe do prekida u protoku krvi, nastaju neurološki ispadi – poput problema s govorom, hodom, kognitivnim funkcijama ili motorikom. – objašnjava dr Labović.

Prema njegovim rečima, moždani udar je izuzetno zastupljen u Srbiji, ali je naš sistem prevencije i lečenja još uvek nedovoljno razvijen

Šta podrazumeva hemoragijski a šta ishemijski moždani udar?

– Postoje dve osnovne vrste moždanog udara – ishemijski i hemoragijski – kaže dr Labović.

• Ishemijski moždani udar najčešće nastaje zbog tromboze ili prekida u cirkulaciji i čini između 60% i 85% svih slučajeva. Iako ima nižu stopu smrtnosti (12-20%), zahteva brzu reakciju i tretman unutar tzv. vremenskog prozora.
• Hemoragijski moždani udar nastaje usled pucanja krvnog suda i izliva krvi u mozak. „Ovaj oblik moždanog udara je ređi, ali smrtnost može doseći i 60%. Klinička slika je često dramatična – intenzivna glavobolja, mučnina, povraćanje, poremećaj svesti,“ ističe dr Labović.

Tranzitorni ishemijski atak može biti upozorenje na ozbiljan moždani udar

– Tranzitorni ishemijski atak, ili mini-udar, je prolazno stanje u kojem pacijent ima neurološki deficit – utrnulost, poremećaj govora – koji se povlači u roku od sat vremena. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pažnju, jer može biti znak upozorenja na ozbiljniji moždani udar – upozorava dr Labović.

Koji su faktori rizika?

– Najčešći faktori rizika su hipertenzija, dijabetes, poremećaji srčanog ritma, stres, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola –  navodi dr Labović. „Nažalost, danas sve češće viđamo moždani udar kod mlađih ljudi. Glavni uzroci u ovim slučajevima često uključuju stres, konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci.“

Kako prepoznati simptome i reagovati?

– Brza reakcija je ključna. Simptomi moždanog udara uključuju utrnulost jedne strane tela, slabost ruku ili nogu, poteškoće s govorom, gubitak ravnoteže ili koordinacije. Pacijenti s ovim simptomima moraju odmah otići u ustanovu hitnog karaktera, jer vreme je od suštinskog značaja za uspešan tretman – ističe dr Labović.

Prevencija – najvažniji korak ka zdravlju

– Prevencija je najvažnija – regulacija krvnog pritiska, šećera i lipida, prestanak pušenja, fizička aktivnost i smanjenje stresa mogu značajno smanjiti rizik,“ dodaje dr Labović. „Ljudi često nisu svesni da male promene u životnom stilu mogu imati ogroman uticaj – kaže dr Labović.

Put ka oporavku

Oporavak od moždanog udara može biti dug i zahteva multidisciplinarni pristup.

– Rehabilitacija uključuje rad s fizioterapeutima, logopedima i psiholozima. Uz podršku porodice i stručnjaka, mnogi pacijenti mogu povratiti kvalitetan život – zaključuje dr Labović.

Pogledajte današnji ePodcast i saznajte kako da prepoznate simptome poput utrnulosti, problema sa govorom ili nagle glavobolje i zašto je brzina ključna u lečenju. Znanje i pravovremena reakcija mogu spasiti život!

Reč, dve o sagovorniku ePodcasta

Potpukovnik dr Boban Labović je istaknuti neurolog sa bogatim iskustvom u dijagnostici i lečenju širokog spektra neuroloških oboljenja. Nakon završenih osnovnih studija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1999. godine, svoje obrazovanje je nastavio specijalizacijom iz neurologije, koju je završio 2007. godine.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je u Kliničkom centru Crne Gore i Vojnomedicinskom centru u Podgorici, gde je stekao dragoceno iskustvo u kliničkoj praksi. Od 2003. godine deo je stručnog tima Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde aktivno doprinosi oblasti neurologije.

Dr Labović se posebno ističe ekspertizom u neuroangiologiji, kao i u lečenju Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, moždanih udara, zapaljenskih i neuromišićnih bolesti, vaskularnih i drugih formi demencija, te migrena. Njegovo dugogodišnje iskustvo čini ga autoritetom u dijagnostici i terapiji cerebrovaskularnih bolesti poput CVI, RIND i TIA.

U svakodnevnoj praksi, dr Labović primenjuje najsavremenije dijagnostičke metode i terapijske procedure poput mehaničke trombektomije koju je prikazao u ePodcastu. Njegova posvećenost pacijentima i pažljiv pristup učinili su ga jednim od najcenjenijih neurologa u zemlji. Aktivni je član Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva, čime dodatno doprinosi razvoju medicinske zajednice.