Magla može imati višestruke opasnosti po zdravlje pored rizika od smanjene vidljivosti Foto: Shutterstock
Kako zima odmiče, magle su sve češće zbog normalnih atmosferskih procesa. Najveća opasnost je po fizičku bezbednost ljudi zbog padova, povrede ili udesa, jer smanjena vidljivost potencijalno uzrokuje više nesreća nego kvarovi na vozilima. Međutim, magla može da ima i direktan uticaj na zdravlje pojedinih kategorija stanovništva.
Iako zvuči čudno, pre nešto više od jednog veka neki naučnici su tvrdili da je magla korisna za ljude i da može čak da produži životni vek. Međutim, isti naučnici su priznali da magla nekim ljudima može da pogorša određene bolesti, pre svih astmu i reumu.
Magla negativno utiče na disanje iz dva razloga. Najpre, disanje u magli izlaže osetljiva pluća hladnom, vlažnom vazduhu. To može izazvati prehladu, iritaciju, kašalj i curenje nosa. Kod ljudi sa slabim imunitetom i smanjenom vitalnošću, posebno ako postoji astma, pojačani kašalj može dovesti do bronhitisa, a on do opstrukcije disajnih puteva.
Kada udišete vazduh pun vodene pare, dobijate manje kiseonika kroz svaki udah. Ne samo da se možete osećati iscrpljeno, već možete biti i dezorijentisani, zbog nižeg nivoa kiseonika u krvi. Takođe, možda ćete osetiti potrebu za više sna i brže se umarati. Ako je moguće, odspavajte malo duže kako biste pomogli telu da se izbori sa dodatnim stresom.
Drugi problem je zagađenje koje čini maglu bogatom sumporom. Sumpor-dioksid u maglovitom vazduhu uzrokuje sužavanje bronhija. Rezultat je da svaki udah komplikuje funkcionisanje organizma. Kod astmatičara, poteškoće u disanju se povećavaju srazmerno gustini magle, ali se i kod njih javljaju druge reakcije, poput uticaja na oči. Azot-dioksid, rastvoren u maglovitom vazduhu, takođe izaziva neželjene efekte, a upravo zbog njega se mnogi se žale na peckanje u očima uz osećaj gušenja. Neki ljudi takođe imaju poteškoće pri gutanju. Ako je kvalitet vazduha u vašoj okolini loš, ostanite u zatvorenom što je duže moguće, dok se magla ne povuče.
Pacijenti koji pate od reume i artritisa sa razlogom strahuju od magle jer ona pogoršava bol u zglobovima. Niža temperatura u kombinaciji sa vlažnošću vazduha koju magla donosi dovodi do intenziviranja bolova kod reume i artritisa. Neki lekari smatraju da sklonost ka manjoj fizičkoj aktivnosti zimi može dovesti do ukočenosti zglobova, što kretanje čini izuzetno bolnim. Međutim, glavni uzrok je smanjenje atmosferskog pritiska u hladnim, vlažnim uslovima, što dovodi do širenja već upaljenih tkiva i pogoršanja bolova.
Ranojutarnja vlažnost izazvana zimskom maglom predstavlja rizik za pacijente sa bilo kojim oblikom kardiovaskularnih oboljenja. Stariji ljudi, čija je cirkulacija usporena zbog starosti, posebno su ugroženi od srčanih problema tokom maglovitih jutara. Niže temperature mogu uzrokovati sužavanje krvnih sudova, što znači da srce mora da radi jače da bi pumpalo krv. Magla dodatno „krade“ telesnu toplotu, što uzrokuje promene srčanog ritma i krvnog pritiska.
Loše raspoloženje i depresivne misli mogu da pogoršatju jer sunce izlazi dosta kasnije, a zalazi ranije. Ljudi čije emocionalno blagostanje zavisi od sunčeve svetlosti mogu da upadnu u distimiju (blagu, ali upornu depresiju) tokom zime, a to se može pogoršati u maglovitim danima. Međutim, možete ostati zdravi i aktivni čak i kada su guste magle česte ili gotovo svakodnevne. Vodite računa o fizičkoj bezbednosti, a ako primetite zabrinjavajuće simptome koji utiču na vaš kvalitet života ili dnevnu rutinu, obavezno se konsultujte sa lekarom.