Kolorektalni karcinom (KRK) je jedan od najčešćih malignih tumora u svetu, a prognoza preživljavanja u velikoj meri zavisi od stadijuma bolesti u trenutku dijagnoze. U preživljavanju kolorektalnog karcinoma, stadijum bolesti, odnosno lokalizacija tumora i prisustvo metastaza, igraju ključnu ulogu.
Kolorektalni karcinom i statistika preživljavanja: Od čega zavisi i koji su stadijumi
Statistika preživljavanja može se analizirati na osnovu petogodišnjeg preživljavanja, što predstavlja procenat pacijenata koji prežive barem 5 godina nakon dijagnoze, kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Nebojša Stojaković, specijalista opšte i abdominalne hirurgije i instruktor edukator za primenu minimalno invazivne hirurgije u oblasti koloproktologije.
Stručnjak, koji je nedavno za naše čitaoce objasnio sve o etiologiji kolorektalnog karcinoma, najpre precizira kako statistika preživljavanja varira u zavisnosti od stadijuma:
– Stadijum I je rani stadijum. U njemu je tumor lokalizovan u zidovima debelog creva ili rektuma, ali nije zahvatio limfne čvorove ili druge organe. Petogodišnje preživljavanje za pacijente u stadijumu I je veoma visoko i iznosi oko 90-95 odsto. U ovom stadijumu, karcinom je još uvek lokalizovan, što znači da je mogućnost lečenja operacijom izuzetno dobra. Stadijum II smatra se uznapredovalim lokalnim stadijumum. Tumor se širi izvan zida debelog creva ili rektuma. Ali, još uvek nije zahvatio limfne čvorove ili udaljene organe. U nekim slučajevima može doći do zahvatanja okolnih struktura. Petogodišnje preživljavanje u stadijumu II je oko 70-85 odsto, u zavisnosti od veličine tumora i zahvaćenosti okolnih struktura. Pacijenti u ovom stadijumu obično imaju visoku šansu za izlečenje, a adjuvantna terapija (npr. hemoterapija) može poboljšati rezultate – navodi dr Stojaković, uz opis preostala dva stadijuma:
Kakve su šanse u III i IV stadijumu: Šta kada kolorektalni karcinom da udaljene metastaze
– Stadijum III ili lokalno uznapredovali stadijum s metastazama u limfne čvorove. To je faza u kojoj se tumor širio na okolna tkiva i limfne čvorove, ali nije metastazirao na udaljene organe. U ovoj fazi, tumor je znatno veći i može biti teško operabilan u nekim slučajevima. Preživljavanje u stadijumu III varira između 50-70 procenata, u zavisnosti od broja zahvaćenih limfnih čvorova i odgovora na adjuvantnu terapiju (hemoterapija ili radioterapija). U ovom stadijumu, uspešno lečenje je moguće, ali i dalje je prisutan rizik od recidiva. Konačno, Stadijum IV (metastatski stadijum) znači da se tumor širio na udaljene organe, najčešće na jetru, pluća ili druge delove tela. U ovoj fazi, karcinom je generalizovan i teško je potpuno ga izlečiti. Petogodišnje preživljavanje u stadijumu IV je oko 10-15 odsto. Lečenje je više usmereno na kontrolu bolesti, ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života, nego na potpuno izlečenje. Međutim, uz napredak u medicini i primenu ciljane terapije, imunoterapije i inovativnih tretmana, šanse za preživljavanje se postepeno povećavaju. Tako neki pacijenti sa metastazama mogu preživeti mnogo duže nego što je to bilo moguće pre nekoliko decenija.
Kolorektalni karcinom i faktori koji utiču na prognozu
Prema rečima sagovornika našeg portala, koji se u ZC Valjevo dugi niz godina uspešno bavi i lečenjem kolorektalnog karcinoma, pored stadijuma, postoji nekoliko drugih faktora koji mogu uticati na prognozu i preživljavanje.
Pre svega, kaže doktor, to je starost pacijenta. Mlađi pacijenti obično imaju bolju prognozu u odnosu na starije osobe, jer su uopšte zdraviji i imaju bolje odgovore na terapiju. Takođe, pacijenti sa dobrim opštim zdravljem, bez drugih ozbiljnih bolesti, obično imaju bolje šanse za preživljavanje.
Važna je, ističe hirurg, i lokalizacija tumora. Tumori u debelom crevu mogu imati bolju prognozu nego tumori u rektumu, koji su često teže operabilni. Od značaja su i biološki markeri i molekularne karakteristike tumora. Dr Stojaković precizira da određeni molekularni profili, kao što su prisustvo mutacija u genima KRAS, BRAF, i MSI status, mogu pomoći u predviđanju odgovora na terapiju i prognoze bolesti.
Stručnjak ponavlja da su ranim stadijumima (I i II) šanse za preživljavanje su veoma visoke, dok su u uznapredovalim stadijumima (III i IV) znatno niže. Ipak, dodaje, napredak u dijagnostici, terapiji (uključujući hemoterapiju, radioterapiju, imunoterapiju i ciljanu terapiju) i hirurškim tehnikama omogućava većem broju pacijenata u uznapredovalim stadijumima da prežive duže i da se kvalitet života poboljša. Zato je rano otkrivanje bolesti ključno za uspešno lečenje kolorektalnog karcinoma.
Hirurški aspekt lečenja kolorektalnog karcinoma
Kolorektalni karcinom zahvata kolon i rektum, a hirurški tretman igra ključnu ulogu u lečenju ove bolesti. S obzirom na to da je rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma često povezano sa povoljnim ishodima, hirurški zahvati ostaju najefikasniji način lečenja u stadijumima kada tumor još uvek nije metastazirao. Kada je indikovan hirurški tretman?
– Hirurški tretman kolorektalnog karcinoma indikovan je u različitim fazama bolesti, zavisno od stadijuma i lokalizacije tumora. Glavni cilj hirurške intervencije je uklanjanje tumora, postizanje tumor-free margina (granice između tumora i zdravog tkiva) i sprečavanje recidiva bolesti. U ranim stadijumima (I i II) kada tumor nije metastazirao, hirurška resekcija tumora je najvažniji tretman. Operacija ima visok stepen uspeha, a šanse za izlečenje su značajno veće. U ovim slučajevima, hirurgija može biti kurativna i omogućiti pacijentu dugoročnu kontrolu bolesti. U stadijumima kada je karcinom metastazirao na limfne čvorove (stadijum III), operacija ostaje ključna, ali se obično kombinuje sa adjuvantnom terapijom kao što su hemoterapija ili radioterapija. U uznapredovalim slučajevima (stadijum IV), kada su prisutne metastaze u drugim organima, hirurgija može biti korišćena kako bi se ublažili simptomi, poboljšala funkcija probavnog sistema ili obezbedila kontrola lokalizovanih metastaza – objašnjava član Udruženja endoskopskih hirurga Srbije.
Vrste hirurških zahvata
Vrsta hirurškog zahvata zavisi od lokacije i veličine tumora, kao i od stadijuma bolesti.
– Kolonska resekcija je najčešći hirurški postupak za lečenje kolorektalnog karcinoma. Uključuje uklanjanje dela debelog creva zahvaćenog tumorom, a potom spajanje preostalih delova creva kako bi se obezbedio nastavak normalne funkcije probavnog sistema. U zavisnosti od lokalizacije tumora, može se raditi desna hemikolektomija (uklanjanje desnog dela debelog creva), leva hemikolektomija (uklanjanje levog dela debelog creva) ili totalna kolektomija (uklanjanje celokupnog debelog creva). U slučajevima kada je tumor lokalizovan u rektumu, može biti potrebno potpuno ili delimično uklanjanje rektuma. Tada se radi rektalna resekcija (proktokolektomija). Postoji nekoliko varijacija ovog zahvata, uključujući low anterior resection (LAR), koja se koristi kada je tumor lociran u gornjem delu rektuma. Ovaj postupak omogućava očuvanje analnog kanala i sprečava potrebu za stomom – detaljno opisuje dr Nebojša Stojaković i dodaje:
U kojim slučajevima je neizbežna stoma
– Kada se tumor nalazi u donjem delu rektuma, gde je nemoguće sačuvati analni kanal, može biti potrebna abdominoperinealna resekcija. Ovaj zahvat uključuje potpuno uklanjanje rektuma i analnog kanala, a pacijentu se postavlja stoma. Ova procedura se obično primenjuje u naprednim stadijumima bolesti. Konačno, kod uznapredovalih slučajeva, gde nije moguće obnoviti kontinuitet creva, postavljanje stome može biti neophodno. Stoma je veštački otvor na trbuhu kroz koji se izbacuju otpadni produkti probave (fekalije). Ova procedura se obično koristi kod pacijenata koji su podvrgnuti radikalnim resekcijama debelog creva ili rektuma.
Otvorena hirurgijа VS laparoskopija (minimalno invazivna hirurgija)
Naš sagovornik kaže da se hirurški zahvati na kolorektalnom karcinomu mogu izvoditi i otvorenom metodom i minimalno invazivnom tehnikom MIH (laparoskopski i robotski).
– Otvorena hirurgija, odnosno tradicionalna metoda uključuje veliki rez na abdomenu, koji omogućava direktan pristup zahvaćenom delu creva. Ova tehnika se koristi kada je tumor veći ili je lociran u teško dostupnim područjima. Minimalno invazivna hirurgija/MIH (laparoskopija i robotska) koristi male rezove i kameru kako bi se precizno uklonio tumor. Ova metoda omogućava brži oporavak, manje postoperativne bolove i kraći boravak u bolnici. Danas se MI hirurgija primenjuje u svim stadijumima bolesti sa potpuno istim ili čak i boljim onkološkim rezultatom u odnosu na otvorenu hirurgiju. Treba reći da MIH pored svoje superiornosti ima i svoje nedostatke (npr. kod Ileusa-zavezanih creva ili tumora ogromnih veličina).
Kolorektalni karcinom i postoperativne komplikacije
Prema rečima dr Stojakovića, iako je hirurška intervencija ključna u lečenju kolorektalnog karcinoma, kao i kod svih velikih hirurških zahvata, mogu se javiti određene komplikacije. Postoperativne infekcije mogu nastati u rani ili u trbušnoj šupljini, što može usloviti produženi oporavak. Krvarenje kao komplikacija može nastati tokom operacije ili u postoperativnom periodu, iako je, kako kaže stručnjak, obično dobro kontrolisana.
U slučajevima kada je izvršena anastomoza (spajanje creva), može doći do curenja ili nekroze anastomotskog spoja. Kod pacijenata kojima je postavljena stoma, moguće su komplikacije poput iritacija kože oko stomskog otvora, infekcija ili problema sa funkcijom stome.
Postoperativni oporavak
Postoperativni oporavak zavisi od vrste operacije, uzrasta pacijenta, njegovog opšteg zdravstvenog stanja, kao i od faze raka.
– Neki od ključnih aspekata oporavka uključuju kontrolu bola, nutritivnu podršku, fizičku aktivnost i praćenje. Postoperativni bol se kontroliše analgeticima, a u nekim slučajevima se koriste epiduralni analgetici. U prvom periodu nakon operacije, pacijentima je potrebna potpuna nutricionistička podrška (intravenozna ishrana ili postepeni prelazak na oralnu ishranu). Postepeno vraćanje u fizičku aktivnost važno je kako bi se smanjio rizik od tromboze i drugih komplikacija. Redovne kontrole i praćenje pacijenata nakon operacije uključuju kolonoskopiju, laboratorijske analize i, po potrebi, snimanje, kako bi se pravovremeno uočio eventualni recidiv bolesti – precizira specijalista opšte i abdominalne hirurgije.
Zašto je hirurški pristup osnovni princip lečenja kolorektalnog karcinoma
Dr Nebojša Stojaković potvrđuje da hirurški tretman kolorektalnog karcinoma ostaje osnovni pristup u lečenju ove bolesti, sa ciljem postizanja izlečenja, smanjenja simptoma i prevencije recidiva. Kako kaže, razvijene tehnike, kao što su MIH, minimalizuju postoperativne komplikacije i skraćuju vreme oporavka. Ipak, klasična hirurška resekcija ostaje neophodna u uznapredovalim stadijumima.
– Iako je hirurški tretman najvažniji, on se često kombinuje sa drugim terapijama, kao što su hemoterapija i radioterapija. Cilj je postizanje najbolje kontrole bolesti i produžavanje života pacijenata – ističe dr Nebojša Stojaković i zaključuje:
O prednostima minimalno invazivne hirurgije
– Minimalno invazivna hirurgija (MIH) postala je ključni aspekt modernog lečenja kolorektalnog karcinoma. MIH tehnike omogućavaju hirurzima da izvedu složene operacije uz minimalne rezove. To rezultira kraćim oporavkom, manjim postoperativnim bolovima i smanjenim rizikom od komplikacija. U poslednjim decenijama minimalno invazivna hirurgija se etablirala kao standard u lečenju mnogih karcinoma, uključujući kolorektalni, u ranim i uznapredovalim stadijumima bolesti.
O detaljima ovog hirurškog pristupa dr Nebojša Stojaković govoriće u posebnom razgovoru, uz odgovore na pitanja čitalaca.
