Ravna stopala uzrk su bolova u nogama i kičmi Foto: Shutterstock
Ravna i spuštena stopala su problem koji narušava kvalitet života. Njihovo formiranje nastaje tek od treće godine, a u tom uzrastu, kažu stručnjaci oko 90 odsto dece ima ravna stopala. Tek 20 odsto će ih imati u devetoj godini. Čudotvornog i brzog rešenja za ravna stopala nema, međutim, ukoliko se ovaj problem zanemari, javiće se bolovi, prvo u kolenu, zatim u kuku u lumbalnom ili slabinskom delu kičme, a na kraju može doći i do deformiteta u kičmenom stubu.
U kasnijem periodu života, ukoliko se stopala nisu izregulisala, mogu se javiti čukljevi degenerativne promene na hrskavici, ali i doći do propadanja zgloba kuka.
Ravni tabani (pes planus) deformitet su stopala u čijoj se osnovi nalazi labavost ligamentarnog aparata. Tabani predstavljaju skup kostiju koji su međusobno povezani mišićima i zglobovima. Usled slabosti pojedinih mišića i same težine tela, stopala postaju ravna. Svod stopala se usled oslabljene muskulature spušta na dole.
Čudotvornog leka nema
Formiranje svoda stopala nastaje tek od treće godine života, sva deca do tada imaju prividno ravna stopala i pri hodu se oslanjaju na celo stopalo. Posle treće godine dolazi do atrofije masnog jastučeta i do formiranja svoda na stopalu. Problem ravnih stopala čest je kod dece posle treće godine života, ali i u kasnijoj životnoj dobi usled prekomerne telesne težine i dugotrajnog stajanja u jednom mestu.
Kako naglašava za eKliniku ortoped prof. dr Slobodan Slavković, čudotvornog leka za ravna stopala nema, ona se nikada ne mogu do kraja korigovati, nego samo ojačati.
– Postoje četiri kategorije ravnih stopala. Četvrta kategorija nekada zahteva duboke ortopedske cipele koje fiksiraju skočni zglob i petu. To je i najteža vrsta deformiteta koja u najkomplikovanijim slučajevima zahteva operativni zahvat. Lakše kategorije oštećenja poput prve i druge, najčešće se koriguju vežbama ili regulacijom telesne težine – objašnjava prof. dr Slavković, lekar sa višedecenijskim iskustvom i nekadašnji direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“.
On kaže da stabilnost stopala osiguravaju tri uporišne tačke – jedna na peti i dve na prednjoj strani stopala, ispod palca i ispod malog prsta. Te tri uporišne tačke zajedno sa kostima, mišićima i vezama koje ih spajaju čine poprečne i uzdužne svodove stopala.
Pustite decu da koračaju bosonoga Foto: Shutterstock
Dete da je što češće bosonogo
U današnjem svetu stopala služe uglavnom za oslanjanje. Ljudi se manje kreću, a gradski asfalt i odsustvo prirodnih, neravnih površina samo su doprineli, prema nekim teorijama, tome da stopalo ima sve slabiju, nepravilnu strukturu. U seoskim sredinama ovo je ređi slučaj jer deca imaju mogućnost da se igraju bosonoga.
– Gojazna deca, slabije koštane konstitucije mogu biti labavija i mekanija. Bitno je da nema naglog povećanja telesne težine. U ovom uzrastu su bitne svakodnevne vežbe, koje će razviti snagu mišića stopala. Bitno je da dete hoda bosonogo što češće kada je to moguće, a i kroz igru sa detetom može da se stimuliše stopalo. Na primer, tako što će roditelj golicati dete nekom četkicom za zube po stopalima- objašnjava doktor Slavković.
Stručnjaci razlikuju fleksibilne ravne tabane, imaju naizgled pravilan svod kad je stopalo podignuto. Ali, čim se stopalo spusti na tlo, odnosno čim se stane na noge usled težine tela ono se ispravlja i postaje ravno. Rigidna ravna stopala su u vek u potpunosti ravna.
Pravilno razvijeno stopalo ima uočljiv prelaz između zadnjeg i prednjeg dela i kruškast oblik pete, objašnjavaju doktori. Povišen svod stopala se lepo ocrtava pri stajanju. Pri hodu na podlozi, ovakvo stopalo, ostavlja otisak svih pet prstiju. Ravni tabani kod odraslih i dece ostavljaju pun otisak stopala na podlozi.
Na stopalima četiri puta obiđemo planetu Zemlju
Prema nekim proračunima, čovek u proseku tokom života 4 puta obiđe Zemljinu kuglu. Kosti su nam oslonac ali i tkivo koje je najteže korigovati.
Dr Slavković upozorava da je korekcija ravnih stopala dugotrajan proces, od kojeg ne treba očekivati velike rezultate.
– Mogu da se nose ulošci kao pomagalo, ali oni nikada neće izlečiti ravna stopala, bitno je da se kontroliše telesna težina. Kod odraslih osoba kod kojih se javi deformitet u kasnijem životnom dobu, posebno je bitna korekcija telesne težine i izbegavanje dugotrajnog stajanja. Odrasle osobe moraju da paze i na izbor obuće, nikako se ne preporučuje visoka peta. Preporučena potpetica bi morala da bude šira i visoka do 4 centimetra, više potpetice mogu da izazovu mnogo problema u kasnijoj životnoj dobi – ističe dr Slavković.
On naglašava da je kod deformiteta kod dece posebno bitna upornost u lečenju. Najbolji rezultati se postižu ako se počne s korekcijom na vreme u što mlađem uzrastu. Dete bi trebalo svakog dana od 10 do 15 minuta da vežba stopala do kraja rasta, objašnjava doktor.
Ima li koristi od uložaka i anatomskih cipela?
Stručnjacima se sve češće javljaju roditelji koji su bez rezultata pokušavali da koriguju deformitet anatomskim cipelama.
Stav da su korektivne vežbe mnogo bolji oblik terapije od uložaka za ravna stopala zastupa fizioterapeut specijalista Srđan Anđelkov.
– Kod dece je neminovna terapija i kontrola roditelja. Vežbe moraju da postanu svakodnevna rutina i stvar opšte higijene. Vežbe su dobre i za starije pacijente, koji posle izvesnog vremena imaju manje bolove u stopalima, risu i kolenima, pri pešačenju – tvrdi Anđelko za eKliniku.
On kaže da je protivnik uložaka za korekciju, jer stvaraju, kako objašnjava “lenjo stopalo“.
– Uložak samo prividno koriguje ravna ili spuštena stopala. Kada se izuju ulošci stopalo se spušta u prvobitni položaj. Uložak je u suštini veštački svod, a uporne vežbe su primarna terapija – ističe Anđelkov.
Naše telo povezano je u kinetički lanac, kaže Anđelkov i sve potkrepljuje činjenicom iz prakse, prema kojoj žene koje su dugo nosile ekstremno visoke potpetice, imaju velikih problema čak i povreda, kada počnu da nose baletanke.
– Moramo stalno voditi računa i o tome da ne popravimo stopalo, a ne pokvarimo neki drugi deo tela- upozorava Anđelkov.
Kada ravna stopala prođu sama od sebe
Moramo naglasiti na kraju da dosta stručnjaka ima sasvim različite stavove kada je u pitanju lečenje ravnih stopala kod dece.
Direktor Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj i dečji ortoped Siniša Dučić tvrdi da su ravna ili spuštena stopala kod dece jedna anatomska varijacija u razvoju stopala.
On zastupa tezu da 90 odsto dece s tri godine ima ravna stopala. Od tog broja njih samo 20 odsto u devetoj godini ima ravna stopala. Kod 70 odsto dece ravno stopalo prođe samo od sebe, lečili ga ili ne lečili.
