Kliničke studije često znače život najtežim pacijentima: Dr Bojan Trkulja opisuje 4 faze kliničkog ispitivanja leka

Svi troškovi jednog kliničkog ispitivanja idu na račun sponzora, pa tako pacijent osim što besplatno dobija lek, isto tako ne plaća nikakve troškove kontrolnih testova koji se izvode tokom trajanja studije, kaže dr Bojan Tkrulja

Kliničke studuje su spasile mnoge najteže pacijente od rane smrti. Obezbeđuju pacijentu bolesnom od karcinoma najsavremeniji lek, u Srbiji ih je još malo. Kada se realizuju uglavnom su rezultat entuzijazma lekara i pacijenata. Dostupnost inovativnih lekova u Srbiji je nedovoljna, a malo je i kliničkih studija, smatraju stručnjaci.

Od 315 do 350 kliničkih studija u Srbiji

Preporučujemo

Svi lekovi koje danas u velikoj meri koristimo nekada su bili predmet ispitivanja kliničkih studija. Nažalost broj kliničkih studija koje se obavljaju u našoj zemlji već godinama stagnira i iznosi oko 315 do maksimalno 350 kliničkih studija godišnje, kaže u razgovoru za portal eKlinika dr Bojan Trkulja,  direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA.

- Ako to uporedimo sa ostalim zemljama Evrope možemo da vidimo da se u Danskoj, koja je lider po tom parametru obavlja oko 240 kliničkih studija na milion stanovnika, dok i naš sused Bugarska ima značajno bolji rezultat sa oko 110 kliničkih studija na milion stanovnika. To znači, kada bi ove brojeve preneli na naših 6,5 miliona stanovnika, da naš potencijal iznosi bar oko 700 kliničkih studija godišnje - objašnjava dr Trkulja.

Besplatno lečenje najboljom mogućom terapijom

Kliničke studije imaju izuzetan značaj za pacijente, zdravstvene radnike, zdravstvene ustanove, javno zdravlje ali i ekonomiju jedne zemlje. Dr Trkulja dodaje da pacijenti kroz kliničko ispitivanje dobijaju priliku da se besplatno leče terapijom koja bi – ukoliko rezultati ispitivanja budu pozitivni – mogla da bude ono najefikasnije što medicina može da ponudi u tom trenutku.

- Čak i oni koji nisu u grupi koja dobija ispitivani lek imaju korist od učešća jer dobijaju ono što je do tada dokazano kao najefikasnija terapija, odnosno zlatni standard u lečenju te bolesti. Ovo je posebno značajno u našoj zemlji, gde neretko ni taj zlatni standard u terapiji nije dostupan kroz Pozitivnu listu. Svi troškovi jednog kliničkog ispitivanja idu na račun sponzora, pa tako pacijent osim što besplatno dobija lek, isto tako ne plaća nikakve troškove kontrolnih testova koji se izvode tokom trajanja studije (na primer ispitivanje krvi, rentgen, skener…) niti bilo kakve druge troškove, na primer transporta. Dodatno, kod onih bolesti kod kojih novi lek značajno utiče na preživljavanje, ukoliko rezultat studije bude pozitivan, pacijent nastavlja da besplatno dobija lek i po završetku ispitivanja, sve dok taj lek ne postane dostupan kroz pozitivnu listu u zemlji u kojoj pacijent živi. Ovo je posebno važno u zemlji kao što je naša, gde je dostupnost inovativnih lekova izuzetno niska - kaže dr Trkulja.

Bolji nivo javnog zdravlja

Sagovornik portala eKlinika navodi da bi zbog svega navedenog bilo važno da država prepozna značaj kliničkog ispitivanja i dodatno usaglasi našu regulativu sa najboljom praksom zemalja Evropske unije, kako bi podigli konkuretnost i privukli još više studija u našu zemlju.

- Kroz lečenje još većeg broja bolesnika koji bi učestvovali u kliničkim studijama ne samo da bi se skinuo određeni teret sa Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, već bi se sasvim sigurno postizali i bolji ishodi lečenja, pa samim tim i bolji nivo javnog zdravlja u našoj zemlji - tvrdi Trkulja.

Dobrobit za pacijente, lekare, zdravstvene ustanove, ekonomiju

Ministarstva zdravlja je pre nekoliko godina izmenama Pravilnika zabranilo izvođenje kliničkih studija u privatnim zdravstvenim ustanovama i fazu I kliničkih studija, ova odluka je u međuvremenu promenjena, ali bila je, kako ocenjuje dr Trkulja, izuzetno štetna po našu zemlju, pre svega pacijente, zdravstvene ustanove, zdravstvene radnike a na kraju i za ekonomiju.

- Za pacijente uključenje u kliničke studije ponekad predstavljaju jedinu preostalu mogućnost kada su sve ostale poznate terapijske opcije iscrpljene. Državi kao što je naša, u kojoj je dostupnost inovativnih terapija na izuzetno niskom nivou kliničke studije omogućavaju da se jedan deo osiguranika leči najefikasnijom terapijom koja je u tom trenutku poznata o trošku sponzora a ne Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zdravstvene ustanove imaju značajan prihod od strane sponzora kroz ugovore o sprovođenju kliničkih ispitivanja, koji im omogućava dodatnu modernizaciju i poboljšanje uslova lečenja pacijenata - navodi dr Trkulja.

Zdravstveni radnici kroz učešće u kliničkim studijama imaju priliku ne samo da budu uključeni u proces razvoja inovativnih lekova već i da se povežu sa ostalim zdravstvenim radnicima učesnicima kliničkog ispitivanja iz vodećih centara u inostranstvu, objašnjva dr Trkulja.

- Na kraju, ali ne najmanje važno, u našoj zemlji postoji cela jedna izuzetno razvijena industrija koju čine kompanije specijalizovane za izvođenje kliničkih ispitivanja, koja zapošljava veliki broj stručnjaka, čiji dalji razvoj bi bio ugrožen da su te štetne mere ostale na snazi. Sve ovo je posebno važno ako znamo da se u našoj zemlji, u poređenju sa drugim zemljama Evrope, uključujući i naš region, obavlja značajno manji broj kliničkih studija nego što je potencijalno moguće imajući u vidu stručnost naših zdravstvenih radnika, zdravstvenih ustanova i broj pacijenata- naglašava dr Trkulja.

Kako počinje kliničiko ispitivanje lekova?

Zamolili smo dr Trkulju da nam objasni i kako počinje kliničko ispitivanje lekova,  u koliko faza se novi lek ispituje?

Sagovornik eKlinika portala kaže da se pre početka kliničkog ispitivanja lekoa, obavlja iscrpno laboratorijsko ispitivanje (uključujući i testove na laboratorijskim životinjama) kroz koje mora da se prikupi dovoljno dokaza na osnovu kojih je moguće sa najvećim stepenom sigurnosti pretpostaviti da ispitivani lek neće imati ozbiljne bezbednosne prepreke za primenu u ljudskoj populaciji. Tek tada se započinje sa kliničkim studijama. Postoje 4 faze kliničkog ispitivanja lekova, a kod nas su najzastupljenije faza III i IV:

Faza I kliničke studije

-  U prvoj fazi (faza I) novi lek se ispituje na zdravim dobrovoljcima; cilj faze I je da se potvrdi da li je ispitivani lek, za koji već postoje dokazi u laboratorijskim uslovima, bezbedan i za primenu kod ljudi. U fazi I učestvuje mali broj ispitanika (nekoliko desetina) koji dobijaju malu dozu leka a zatim se pažljivo prate potencijalna neželjena dejstva; ponekad, mada retko, kod oboljenja kod kojih je smrtnost izuzetno visoka – kao što su maligne bolesti – u fazu I se mogu uključiti i oboleli kod kojih su iscrpljene sve druge mogućnosti lečenja jer se kod njih smatra da potencijalna korist od lečenja nadmašuje potencijalni rizik od primene do tada neispitanog leka - pojašnjava dr Trkulja.

Faza II kliničke studije

Ukoliko se u fazi I dobiju pozitivni rezultati, odnosno pokaže se da je novi lek bezbedan za primenu kod ljudi prelazi se na fazu II kliničkog ispitivanja; u ovoj fazi se lek ispituje na pacijentima koji boluju od bolesti za koju je novi lek namenjen; u fazi II učestvuje nekoliko stotina obolelih i svi dobijaju ispitivani lek; cilj faze II je da se potvrdi bezbednost primene leka na većoj grupi ispitanika ali i da se pokaže da li je lek efikasan.

Faza III kliničke studije

Ukoliko je i faza II dala pozitivne rezultate, prelazi se na ispitivanje faze III; ovde je cilj da se pokaže da li je novi lek, u dozi koja se pokazala kao najefikasnija u fazi II efikasniji od najbolje do tada postojeće terapije; to znači da se pacijenti dele u (bar) dve grupe, od kojih je jedna kontrolna – to su oni koji dobijaju lek koji predstavlja dotadašnji zlatni standard u lečenju – dok druga grupa dobija ispitivani lek.

- Ključno je da su ovakve studije takozvane duplo slepe, odnosno ni pacijent ni lekar ne znaju da li je ispitanik u kontrolnoj grupi ili dobija novi lek, jer se tako postiže objektivnost u beleženju rezultata, kako po pitanju efikasnosti, tako i po pitanju bezbednosti; ovo se postiže tako što i ispitivani i kontrolni lek izgledaju isto i primaju se na isti način, što zahteva da pakovanje i jednog i drugog leka ne može biti brendirano, već specijalno proizvedeno za kliničko ispitivanje. Faza III uključuje nekoliko hiljada učesnika, koji što vernije predstavljaju populaciju pacijenata koji će, ukoliko lek bude registrovan, isti koristiti u lečenju; to podrazumeva ljude različite rase, nacije, pola, godina, pridruženih komorbiditeta… da bi se tako nešto postiglo, studije faze III moraju biti multicentrične (obavljaju se u više centara) i internacionalne (odvijaju se u različitim državama) i obično traju znatno duže od studija ranijih faza kako bi dobijeni rezultati i po pitanju efikasnosti i po pitanju bezbednosti bili što reprezentativniji - pojašnjava dr Trkulja

IV faza kliničke studije

Ukoliko u bilo kojoj od faza I-III rezultati nisu zadovoljavajući, pre svega po pitanju bezbednosti ali i po pitanju efikasnosti, razvoj tog ispitivanog leka se zaustavlja; ukoliko je pak i u fazi III postignut očekivani cilj ispitivanja, za novi lek se regulatornom telu podnosi zahtev za registraciju, zajedno sa kompletnim rezultatima kliničkih ispitivanja

- Nakon dobijene registracije, lek nastavlja da se ispituje u kliničkim studijama, koje se onda nazivaju studijama IV faze ili postmarketinškim studijama. Često su u pitanju dugotrajna (višegodišnja) praćenja pacijenata kako bi se sagledao dugoročni efekat leka, ali i neki drugi aspekti lečenja, kao što je uticaj na kvalitet života pacijenata ili farmakoekonomska isplativost terapije - objašnjava dr Bojan Trkulja.