Pospanost, umor, razdražljivost prate prelazak na zimsko vreme, kako da resetujemo naš biološki sat?

Na ovaj način možemo i da poboljšamo raspoloženje, izbegnemo zamke sezonske depresije, obezbedimo bolju cirkulaciju i zdravlje srca

Dnevna pospanost, umor, smanjena koncentracija, razdražljivost, neke su od promena koje možemo da očekujemo sa prelaskom na zimsko računanje vremena. Stručnjaci napominju da je u danu posle prelaska na zimsko vreme povećan i broj saobraćajnih nezgoda, umanjena radna sposobnost. Ipak, uz zdrave navike i malo truda možemo relativno lako da regulišemo naš biološki časovnik. Zimsko računanje vremena počinje pomeranjem kazaljki za jedan čas unazad, u noći između 25. i 26. oktobra (subote i nedelje) – vreme u 3:00 računa se kao 2:00.

Možemo da spavamo jedan sat duže, ali ne reagujemo dobro na promene

Preporučujemo

Kraći dan, duža noć i hladnije vreme deluju na raspoloženje većine osoba. Savet je da se pripremimo za "sudar" sa zimskim vremenom, određenim aktivnostima, kratkim odmorom u subotu, zdravim načinom ishrane sa dovoljno tečnosti.

I pored toga što možemo da spavamo jedan sat duže, telo uglavnom ne reaguje najbolje na promene. Stručnjaci sa Harvard Health, napominju da mnoge osobe ne iskoriste taj sat dodatnog sna tokom vikenda, usled čega dolazi do mogućeg poremećaja sna u sledećih nekoliko dana.

Delovanje prirodnog svetla

U pripremama za prelazak na zimsko vreme, ali i tokom prvih dana po pomeranju sata, od pomoći mogu da budu jutarnje šetnje, to jest izlaganje prirodnom svetlu u jutarnjim satima, smatra Alison Džouns, koja proučava uticaj sna na ljudsko zdravlje. Na ovaj način, možemo da resetujemo naš cirkadijalni ritam.

Savet je da izađemo u jutarnju šetnju ili barem povučemo zavese sa prozora, kako bi u prostoriju ušlo što više dnevnog svetla, na ovaj način možemo da ojačamo raspoloženje i pomognemo telu da se prilagodi promeni vremena.

- Izloženost jutarnjem svetlu je bitna, ne tačno vreme šetnje, pratite vaše lokalno vreme - dodaje Džouns. Prema podacima Klinike Klivlend, samo 10 minuta izlaganja suncu može biti dovoljno da telo oseti blagodeti.

Bolji san, lakše jutarnje buđenje

Klinički psiholog dr Majkl Breus navodi da svaka osoba, ako je moguće posle buđenja, izađe napolje i provede bar 15 minuta na direktnom prirodnom svetlu.

Osobe koje su praktikovale jutarnju šetnju, i pored toga što one postaju kraće sa dolaskom hladnijeg vremena, kažu da bolje spavaju, manje je buđenja u 3 sata ujutro, manji je jutarnji umor.

Sve navedeno potvrđuje i nauka, izlaganje jutarnjem svetlu dovodi do kvalitetnijeg sna, lakšeg uspavljivanja i manjeg jutarnjeg umora, navodi studija iz 2023. godine. Na ovaj način možemo i da poboljšamo raspoloženje, izbegnemo zamke sezonske depresije, obezbedimo bolju cirkulaciju i zdravlje srca, smatraju naučnici.

Ko najteže reaguje na promene?

Poremećajima cirkadijalnog ritma naročito su podložne osobe koje rade u smenama, noćnoj smeni, ali i hronični kardiovaskularni, neurološki i psihijatrijski bolesnici, upozoravaju lekari. Bitno je da hronični pacijenti sa prelaskom na zimsko vreme redovno uzimaju terapiju prema uputstvu lekara. Kod većine osoba tegobe su blage. Simptomi ne remete svakodnevne aktivnosti. Ipak, ako su simptomi izraženi i ponavljaju se moguće je da se radi o sezonskom afektivnom poremećaju koji zahteva stručnu pomoć.