Zimsko računanje vremena počinje ove godine 30. oktobra pomeranjem za jedan čas unazad, u noći između subote i nedelje, vreme u 3:00 računa se kao 2:00 sata. Kraći dani i duža noć mogu nekim ljudima veoma teško pasti i dovesti do zimske depresije, varijacija u krvnom pritisku, glavobolje, pojačane razdražljivosti. Većina osoba se žali na osećaj umora, prekratak dan. Stručnjaci kao jedno od najpraktičnijih rešenja predlažu izlaganje dnevnoj svetlosti i šetnje.
Prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu
U našoj zemlji dva puta u toku godine pomeramo kazaljke časovnika za jedan sat, jednom unapred, kada prelazimo na letnje i drugi put unazad, kada prelazimo na zimsko računanje vremena. Lekari navode da to pomeranje za jedan sat, ima iste efekte na ljudski organizam kao prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu.
– S obzirom da se radi o naglim promenama one imaju snažan uticaj na naš unutrašnji biološki časovnik. Kada je u pitanju povratak na zimsko računanje vremena, ljudi se najviše žale na probleme sa otežanim uspavljivanjem, osećajem da im dan prekratko traje, osećajem umora i pospanosti koja se javlja u večernjim satima i varijacijama u krvnom pritisku u prvih nekoliko dana od promene – kaže za portal eKlinika prof. dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neruofiziolog, profesor i naučni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Zimsko računanje vremena naglo skraćuje dan
Prof. dr Hrnčić objašnjava da vraćanjem na zimsko računanje vremena zapravo naglo ubrzavamo prirodno skraćenje dana i produženje noći. Većina osoba se relativno lako izbori s ovim promenama, ali ne i svi. Kod nekih osoba se zbog kraće vremenske izloženosti dnevnoj, sunčevoj svetlosti pojavljuju simptomi karakteristični za takozvanu zimsku depresiju.
– Nju karakterišu povećana pospanost, bezvoljnost, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, pojačan apetit, naročito ka šećerima i generalno ugljenim hidratima što vodi povećanju telesne mase i gojaznosti. Ove promene mogu se pripisati smanjenju izlaganja dnevnoj svetlosti i promenama na nivou hormona, u prvom redu serotonina. Kod većine ljudi ovi simptomi su blagi i ne remete svakodnevne aktivnosti. Ipak, ako su ovi simptomi izraženi i ponavljaju se možemo govoriti o sezonskom afektivnom poremećaju koji zahteva pomoć lekara – navodi prof. dr Dragan Hrnčić.
Proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi su na svetlost
Brojni procesi i funkcije u našem organizmu imaju ciklične promene sa periodom od oko 24h i nekih 10-15 minuta. Prof. Hrnčić objašnjava da ti procesi imaju cirkadijalni ritam, i da njima upravlja naš unutrašnji biološki časovnik.
– Taj biološki sat je pod kontrolom naših tzv. clock (časovnik) gena i cikličnih promena u proteinima koji oni kodiraju. Tako, na primer, gen per kodira protein PER čiji nivo je najviši u ranim večernjim, a najmanji u jutarnjim satima. Za otkriće ovih clock gena dodeljena je i Nobelova nagrada 2017. godine. Potrebno je da naš unutrašnji časovnik bude usaglašen sa društvenim ritmom i što je najvažnije sa ciklusom dan – noć koji diktira Sunce, jer su i ovi proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi na svetlost i različito funkcionišu tokom noći i dana. Neusaglašenost ovih ritmova osećaju i zdrave osobe i hronični bolesnici. Poremećajima cirkadijalnog ritma naročito su podložne osobe koje rade u smenama, u prvom redu noćnoj smeni, ali i hronični kardiovaskularni, neurološki i psihijatrijski bolesnici – objašnjava prof. dr Hrnčić.
Terapija se uzima prema ustaljenom ritmu
S prelaskom na zimsko računanje vremena najbitnije je da se pacijenti pridržavaju terapije i da je redovno uzimaju onako kako je propisano, naglašava prof. dr Hrnčić.
– Pacijenti sa hroničnim oboljenjima kojima je propisana terapija koju treba da uzimaju u određeno doba dana treba da nastave da svoju terapiju uzimaju u približno vreme. S obzirom da će pomeranje sata uticati na naš dnevni ritam, onda je najbolje da se terapija uzima prema ustaljenom ritmu. Ako ste neki lek uzimali ujutru uz doručak, po ustajanju, onda nastavite da taj lek uzimate na isti način. Za sve promene oko terapije, doziranja i načina primena obavezno je da se posavetujete sa svojim lekarom – ističe prof. dr Hrnčić.
Zagađenju veštačkim izvorima svetlosti najviše izložena deca i adolescenti
Zimsko računanje vremena i duže noći neminovno vode ka većoj izloženosti veštačkim izvorima svetlosti, a posebno može biti štetna plava svetlost, koju u velikoj meri emituju mobilni telefoni, monitori i slični uređaji, kaže dr Hrnčić.
– Ta plava svetlost sprečava lučenje melatonina, hormona zaduženog za dobar kvalitet spavanja. Zato je savet da se dva sata pred spavanje ograniči upotreba mobilnih telefona, a da u večernjim satima primenimo noćni režim rada ovih uređaja, što mnogi noviji mobilni telefoni omogućavaju. Takođe, i osvetljenje koje koristimo u kućnim uslovima, kada ne radimo, treba da bude u toplim nijansama. Treba naglasiti da ovih uticaja i onog što zapravo predstavlja zagađenje svetlom nisu lišene ni sasvim zdrave osobe, a izloženi su im zbog velikog prisustva na društvenim mrežama ponajviše deca i adolescenti – objašnjava dr Hrnčić.
Zašto je Rusija prestala s praksom promene vremena?
Evropski parlament je usvojio preporuku Evropske komisije da se u Evropi obustavi praksa promena u računanju vremena. Zbog okolnosti koje je donela pandemija i aktuelnih prilika, konačne odluke o ovome još uvek nema. Zamolili smo prof. dr Hrnčića da nam izloži saznanja do kojih je došao kada je u pitanju ova tema. Dr Hrnčić navodi da problem nije uopšte jednostavan i da se mora sagledati sa više aspekata, uzimajući naročito u obzir geografski položaj svake zemlje i njene ekonomske i turističke interese.
– Treba znati da se u Evropi nalaze tri vremenske zone. Srbija se nalazi na istočnoj granici centralnoevropske vremenske zone. Ta centralnoevropska vremenska zona kojoj i mi pripadamo je relativno velika, i istočne i zapadne granice ove zone bi imale najviše problema u slučajevima trajnog prelaska bilo na letnje ili zimsko računanje vremena. To je i jedan od razloga što su zemlje sa velikim brojem vremenskih zona, kao što je npr. Rusija, prestale sa praksom prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto – objašnjava prof. dr Hrnčić.
Šta je najštetnije po zdravlje?
Prof. dr Dragan Hrnčić navodi da je glas stručnjaka, iskazan i kroz jasan stav Američke akademije za medicinu spavanja od 2020. godine, prema kojem je potrebno ukinuti prelazak na letnje računanje vremena, zbog brojnih zdravstvenih posledica koje ove tranzicije imaju, a naročito sam prelazak na letnje računanje vremena, na šta ukazuju i rezultati sprovedenih zdravstveno – ekonomskih analiza.
– Ono što je po zdravlje najštetnije jesu zapravo same promene u računanju vremena, te bi zbog toga bilo najbolje ovu praksu obustaviti, a izabrati ono računanje koje je za našu zemlju i sa zdravstvenog i sa društveno – ekonomskog aspekta najpovoljnije – smatra prof. dr Dragan Hrnčić.
Kako se što bezbolnije prilagoditi na zimsko vreme?
Možemo preduzeti nekoliko mera kako bismo pomogli našem telu da se adaptira na nove okolnosti, a sagovornik portala eKlinika ističe da je u periodu pred nama, naročito u dugim jesenjim i zimskim danima, organizmu potrebno dosta sunčeve svetlosti.
– Redovne šetnje tokom dana jako su važne, pogotovo za starije osobe i one koji nisu fizički aktivne tokom radnog vremena. Redovnu i umerenu fizičku aktivnost treba praktikovati i tokom zimskih dana. Temperatura u sobi u kojoj se spava treba da je za dva do tri stepena niža od temperatura u sobi u kojoj se boravi tokom dana i večeri, jer će to omogućiti bolji kvalitet spavanja. Potrebno je postepeno prilagoditi svoju dnevnu rutinu i psihički se spremiti da će dan mnogo kraće da traje. Osobe koje od ranije znaju da na njih pomeranje sata ima veći uticaj mogu sa promenama dnevne rutine započeti i jednu nedelju pre vraćanja sata na zimsko računanje vremena – savetuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Sasa
15:35, 29. 10. 2022.baba smilja iz darosave
17:40, 29. 10. 2022.zasto se ovo jedno ne prestane raditi i da se vreme racuna kako Bog zapoveda ane cas poterraj napred cas vrati nazad
Mirka
18:56, 29. 10. 2022.Zaboravljamo da je zimsko računanje vremena ono od kojeg smo i krenuli u pomeranje časovnika da bi se usaglasili sa ostalima. Pošto živimo u području kontinentalne klime sa ( bar bi trebalo) četiri dobro definisana godišnja doba, mislim da nam više šteti ono produžavanje dana u večernje sate jer za san i odmor ostaje malo vremene. Većina ima radno vreme od 9-18 tako da je uglavnom ne vidimo ni sunca, ni meseca. A opteretiti se razmišljanjima da li je sad sat ranije ili kasnije u odnosu na prethodno…eto nervoze…eto bolesti…
Biljana
21:15, 29. 10. 2022.Dobro je sat
podesavati jer se i ravnodnevnica vreme zimsko i letnje razlikuje po izlasku i zalasku sunca
Dosta vise sa promenom vremena, molim vas,,,