Zimsko računanje vremena 2023. počinje od nedelje, 29. oktobra, tačnije tokom noći između subote i nedelje kada kazaljke treba vratiti jedan sat unazad – sa 03 na 02 sata. Praksa pomeranja satova počela je kako bismo bolje iskoristili prirodnu dnevnu svetlost ujutru. Između marta i oktobra, tokom letnjeg računanja vremena, jedan sat dnevne svetlosti se „pozajmljuje“ od jutra i dodaje na kraj dana. A krajem oktobra pomeramo satove unazad i vraćamo se na standardno vreme ili srednje vreme po Griniču. Međutim, stručnjaci već godinama apeluju da pomeranje sata može loše da utiče na naše zdravlje.
Kako se zimsko računanje vremena i promena sata odražava na zdravlje?
Brojni istraživači već godinama ukazuju da promena sata može da ima ozbiljan uticaj na naše zdravlje zbog poremećaja u čovekovom cirkadijalnom ritmu. Cirkadijalni ritmovi su fizičke, mentalne i promene ponašanja koje prate 24-časovni ciklus koji reguliše budnost, pospanost i apetit. Ovi procesi imaju tendenciju da budu usklađeni sa ciklusom dana i noći. Prema istraživanju, pomeranje satova unapred ili unazad za sat vremena može da poremeti ove prirodne ritmove – što dovodi do nekoliko zdravstvenih problema.
1.Problemi sa raspoloženjem
Istraživanja su povezala promenu satova sa povećanjem problema promene raspoloženjem kao što su depresija ili sezonski afektivni poremećaj. Kada satovi idu napred u proleće, to znači da imamo mračnija jutra i svetlije večeri. Manje jutarnjeg svetla može da smanji nivoe hormona serotonina koji podiže raspoloženje, što može da utiče na to kako se osećamo emocionalno – posebno ako već imamo problem sa mentalnim zdravljem kao što je depresija. Istraživanja su takođe dovela u vezu pomeranje sata sa problemima raspoloženja pa je tako američka studija otkrila povećanje od 11 odsto depresivnih epizoda tokom prelaska sa letnjeg računanja vremena na zimsko.
2. Poremećen san
Promena sata takođe može uticati na spavanje, što zauzvrat može da utiče na naše raspoloženje i sposobnost koncentracije. Promena može da znači da idemo u krevet i budimo se ranije ili kasnije nego obično, a poremećaj može da dovede do nesanice ili prekida sna. Iako su ovi problemi obično privremeni – traju nekoliko dana ili nedelja, oni ipak mogu da nas učine umornim i iscrpljenim. Ovaj zamor takođe može da dovede do nezgoda. Studija o 732.000 saobraćajnih nesreća tokom dve decenije pokazala je da je godišnji prelazak na letnje računanje vremena doveden u vezu sa povećanjem broja saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom od 6 procenata u nedelji kada se sat pomerao.
3. Povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
Poremećaj cirkadijanskih ritmova takođe može da ima veze sa srčanim oboljenjima. Studije su utvrdile da se rizik od srčanog udara povećao nakon prelaska na letnje računanje vremena u proleće, ali ne i tokom jeseni, kada počinje zimsko računanje vremena. Prema istraživačima, nagla promena ciklusa spavanje-budnost dovodi se u vezu sa upalom i neravnotežom u nervnom sistemu. Druga studija je pokazala da je prelazak na letnje računanje vremena doveden u vezu sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, problema mentalnog zdravlja i poremećaja imuniteta.
Tokom pomeranja sata zabeleženi zabrinjavajući trendovi
Ideja koja stoji iza DST (Daylight Saving Time) ili letnjeg računanja vremena je da se sačuva ili „uštedi“ prirodna svetlost, jer prolećni, letnji i rani jesenji dani obično duže traju u poređenju sa kasnim jesenjim i zimskim danima, kada je dan sve kraći i mrak brzo pada. Na početku perioda letnjeg računanja vremena u martu pomerili smo satove za jedan sat unapred što je rezultiralo jednim satom manje spavanja te noći. A ove, poslednje nedelje u oktobru, u 2 sata ujutru vraćamo satove jedan sat unazad.
Podešavanje vremena za jedan sat možda ne izgleda kao previše drastična promena, ali stručnjaci koji se bave higijenom sna primetili su zabrinjavajuće trendove koji se javljaju tokom prelaza između standardnog vremena i letnjeg vremena, posebno u martu. Naime, zabeležen je porast srčanih problema, poremećaji raspoloženja, simptomi nesanice, promena apetita i veći broj nezgoda koje su dovele do saobraćajnih nesreća.
Zimsko računanje vremena mnogo je bliže sunčevom dnevnom i noćnom ciklusu
Cirkadijalni ritmovi u velikoj meri zavise od izloženosti svetlosti. Da bi se resetovali svaki dan, oni moraju da budu sinhronizovani sa prirodnim ciklusima svetlosti i mraka kako bi se obezbedio zdrav, kvalitetan san. Prelaz između letnjeg vremena na zimsko računanje vremena praćeno je mračnim jutrima i više večernjeg, veštačkog svetla. Ovo u suštini može da „odloži“ naš ciklus spavanja i buđenja, čineći da se osećamo umorno ujutru i duže budni uveče. Cirkadijalna neusklađenost može da doprinese gubitku sna, i da stvori takozvani „dug spavanju“, koji se odnosi na kumulativni efekat nedovoljnog spavanja na redovnoj osnovi.
– Ja sam jedan od mnogih stručnjaka za spavanje koji znaju da je to pomeranje sata loša ideja. Naš telesni sat usklađen je sa prirodnim svetlom, a ne sa satom na našem zidu – smatra dr Elizabeth Klerman, profesorka neurologije na Harvard Medical School.
Sa profesorkom Klerman slaže se i dr Phyllis Zee, direktorka Center for Circadian and Sleep Medicine na Northwestern University’s Feinberg School of Medicine u Evanstonu, koja kaže da „između marta i novembra naše telo dobija manje jutarnjeg svetla, a više večernjeg, što može da naruši naš cirkadijalni ritam“i podseća da je standardno vreme, odnosno zimsko računanje vremena u koje ulazimo u jesen, mnogo bliže sunčevom dnevnom i noćnom ciklusu, koji je vekovima postavljao naš cirkadijalni ritam, ili telesni sat.
Telesni satovi obično kasne zimi nego leti s obzirom na sunčani sat što utiče na gubitak sna
Istraživači navode da kada su naši unutrašnji satovi pomereni u odnosu na solarni ciklus dan-noć, čak i za jedan sat, razvijamo ono što stručnjaci za spavanje nazivaju „društveni džet-leg“. Studije su pokazale da društveni džet-leg povećava rizik od metaboličkih poremećaja kao što je dijabetes, povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, pogoršava poremećaje raspoloženja kao što je depresija, utiče na probavni i endokrini sistem i skraćuje trajanje sna. Kako kažu, može čak i da smanji očekivani životni vek.
Studija iz 2003. pokazala je da je spavanje jedan sat manje tokom dve nedelje imalo isti efekat na razmišljanje i motoričke veštine kao i dve nespavane noći. Smanjenje sna za 90 minuta sa preporučenih 7 do 8 sati za odrasle promenilo je DNK imunih ćelija i pojačalo upalu – ključni uzrok hronične bolesti. „Ako bi menjanje vremena bilo trajno, hronični efekti gubitka sna bili bi ozbiljniji, ne samo „jer moramo da idemo na posao sat ranije dodatnih 5 meseci svake godine, već i zato što telesni satovi obično kasne zimi nego leti s obzirom na sunčani sat“, navodi se u saopštenju Društva za istraživanje bioloških ritmova.
– Kombinacija letnjeg vremena i zime bi stoga još više pogoršala razlike između telesnog i društvenog sata i još više negativno uticala na naše zdravlje – zaključili su stručnjaci Društva za istraživanje bioloških ritmova.
