Pomeranje sata unazad tokom jesenjeg menjanja vremena uopšte ne obezbeđuje ljudima dodatni san, tvrde naučnici sa University of Bristol. Melanie de Lange, doktor filozofije na Bristol Medical School pri University of Bristol i njene kolege u novoj studiji otkrivaju da većina ljudi ne koristi ili ne može da iskoristi taj dodatni sat sna tokom pomeranja sata u jesen.
Pomeranja sata razlog je što manje spavamo nedelju dana posle vraćanja kazaljki
Letnje računanje vremena je praksa pomeranja satova za jedan sat unapred u proleće i jedan sat unazad u jesen uvedena tokom Prvog svetskog rata kao način za smanjenje troškova energije. Primenjuje se u oko 70 zemalja što je oko četvrtina svetske populacije.
Ovaj sistem „proleće napred“ i „jesen unazad“ uveliko se smatra gubitkom jednog sata sna u proleće i dobitkom jednog sata sna u jesen. Međutim, istraživanja pokazuju da možemo da gubimo od sna oko nedelju dana nakon promene sata, kako u proleće tako i u jesen, jer se borimo da se prilagodimo novom vremenu.
U jesen se spava pola sata duže, a u proleće sat vremena manje u nedelji od promene sata
Prethodne studije oslanjale su se na ljude koji su prijavili sopstvene obrasce spavanja vođenjem dnevnika ili u anketama. Međutim, ovo možda nije uvek tačno jer ljudi ponekad zaborave ili ne govore istinu o tome koliko dugo su spavali. Nedavna istraživanja prevazišla su ovaj problem korišćenjem monitora aktivnosti za snimanje spavanja ljudi tokom promene sata. Ali, do sada su istraživači to mogli da urade samo kod malog broja ljudi.
Nova studija naučnika sa University of Bristol istraživala je efekte promena sata na objektivno izmereno trajanje sna kod velikog broja ljudi koji su prijavljeni u UK Biobank. Ovo je istraživačka baza podataka sa informacijama o načinu života i zdravlju od pola miliona učesnika iz Velike Britanije. Analizirali smo podatke o spavanju od 11.800 ljudi koji su nosili monitore aktivnosti jedan ili više dana tokom dve nedelje oko prolećne i jesenje promene sata u periodu od 2013. do 2015.
– Otkrili smo da su ljudi spavali nešto više od pola sata u nedelji tokom jesenje promene vremena nego ostalih sedmica. Ali, uočili smo da im je vreme spavanja bilo oko sat vremena kraće od nedelje kada se primenjuje letnje računanje vremena – naglasila je profesorka Melanie de Lange.
Kada se primenjuje pomeranje sata žene i penzioneri manje spavaju
Prethodna istraživanja ukazuju da ljudi spavaju manje radnim danima odmah nakon promene sata nego radnih dana pre menjanja sata. Nasuprot tome, ova studija je pokazala da su ljudi najviše spavali od ponedeljka do petka nakon pomeranja sata i u proleće i u jesen. Profesorka de Lange ističe da je ovaj trend bio jači u proleće, nakon što su ljudi izgubili sat vremena sna. Takođe, registrovano je da su ljudi u proseku spavali 7 minuta više nedeljno posle prolećne promene sata i 3 minuta više nedeljno, nakon jesenje promene sata nego nedelje pre pomeranja sata.
– To pokazuje da su efekti promena sata na trajanje sna kratkotrajniji od ranijih studija. Međutim, kada smo raščlanili podatke, otkrili smo da ovaj obrazac nadoknađivanja sna nije primećen kod žena. U stvari, žene su često spavale manje radnim danima nakon promene sata nego ranije. To bi moglo da bude zato što žene više pate od nesanice i poteškoća sa spavanjem i što se ovi problemi pogoršavaju s promenama sata. Smatra se da se žene više bore sa nesanicom nego muškarci zbog brojnih razloga, uključujući hormonske fluktuacije, društvene faktore i veće stope depresije i anksioznosti. Utvrdili smo i da su u jesen stariji ljudi i penzioneri spavali manje radnim danima nakon tranzicije nego ranije. Možda su stariji ljudi posebno podložni tome da im san poremeti promene sata jer san postaje lakši i fragmentiraniji kako starimo – objašnjava profesorka de Lange.
Kako pomeranje kazaljki utiče na čoveka?
Iako kratkotrajan, gubitak sna uočen tokom prolećne promene sata u našoj studiji ima posledice po zdravlje, jer samo jedna noć lošeg sna ima veze sa padom mentalnog i fizičkog zdravlja. Istraživanja su otkrila da menjanje sata ima veze sa porastom srčanih udara, moždanog udara, saobraćajnih nesreća i depresije. Spavanje igra vitalnu ulogu u održavanju zdravlja našeg srca, kao i u održavanju emocionalne regulacije.
Zabrinutost zbog štetnih efekata promena sata na zdravlje podstakla je naučnike za spavanje da traže da se promene sata ukinu. Zaista, sve veći broj zemalja — uključujući SAD, Jordan, Meksiko, Ukrajinu i zemlje EU — planira da uradi upravo to.
Polemike oko toga šta je bolje – letnje i zimsko pomeranje sata
Ali, zaustavljanje promene sata nije jednostavno. Planovi i u SAD i u EU su zaustavljeni, uz neslaganja oko toga koje vreme treba trajno usvojiti. Stručnjaci za spavanje tvrde da je zimsko računanje vremena najbolji za zdravlje jer ovo daje prednost jutarnjem svetlu, koje pomaže da se probudimo, resetuje naš biološki ritam svakog dana i olakšava nam da zaspimo uveče. U međuvremenu, političari vode kampanju za trajno letnje računanje vremena zbog ekonomskih koristi za koje misle da ono ima.
Velika Britanija se nalazi u zanimljivoj poziciji. Nije više deo EU, nije obaveza da zaustavi pomeranje sata u isto vreme kada i EU. Ali, neusklađenost sa ostatkom Evrope (uključujući Republiku Irsku) može da ima ekonomske i logističke implikacije pa će Vlada Velike Britanije verovatno preispitati svoju politiku letnjeg računanja vremena kako i kada EU konačno prestane da se menja sat.
