U današnjem svetu, stres ne bira ni godine ni pol osobe – tiče se svih nas. Može da bude kratak i koristan, da nas pokrene kad treba da „stisnemo zube“, donesemo odluku, uradimo nešto na brzinu. Ali ako traje danima, mesecima… stres postaje tih, ali moćan neprijatelj. Tiho se uvuče u telo, razori tišinu u glavi i ostavi posledice tamo gde najmanje očekujemo.
Šta se dešava kad telo ne zna za predah
Kada živimo u neprestanom grču, naše telo počinje da reaguje kao da je stalno u opasnosti. Luči hormone stresa – adrenalin i kortizol – koji nas drže budnim, napetim, spremnim za napad ili odbranu. I tako danima, nedeljama, mesecima…
U početku ni ne primetimo. Ali onda dođu zapaljenja, hronični umor, bol u grudima, šećer koji skače, srce koje lupa bez razloga. I sve češće čujemo od lekara: „Imate povišen krvni pritisak. Proverite hormonski status. Usporite tempo.“
Istraživanja pokazuju da je hroničan stres siguran put ka kardiovaskularnim bolestima, dijabetesu, pa čak i autoimunim poremećajima. A najgore od svega – na te posledice se naviknemo, pa ih ne prepoznamo na vreme.
Kad glava više ne sluša
Stres ne pogađa samo telo. On menja i naš mozak – utiče na pamćenje, rasuđivanje, kontrolu emocija. I odjednom smo zaboravni, preosetljivi, lako planemo. Anksioznost postaje svakodnevica, a tuga čest saputnik.
Psihijatri i psiholozi često upozoravaja da hronični stres neretko vodi ka napadima panike, depresiji i osećaju bespomoćnosti. I ne, nije slabost priznati da nas nešto „guši“. Prava snaga je u tome da primetimo kad više ne možemo sami.
Stres se vidi i na koži
Ko se nije pogledao u ogledalo i zapitao: „Šta mi se dešava s licem?“ Osipi, ekcemi, akne – sve to može biti odraz unutrašnje napetosti. Koža je ponekad ono mesto gde telo prvo progovori, kad ga predugo ignorišemo.
Stres ubrzava starenje
Da, baš tako. Ljudi pod stalnim stresom ne samo da se osećaju umornije – oni stare brže. Imunitet slabi, srce je pod pritiskom, mozak na izmaku snage. Journal of the American Medical Association upozorava da su osobe koje dugo trpe stres u većem riziku od hipertenzije, infarkta, dijabetesa…
Generacija koja najviše trpi
Mladi danas – tzv. generacija Z – nije baš imala bezbrižno detinjstvo. Njih pritiska škola, svet koji se brzo menja, stalno upoređivanje na društvenim mrežama. Mnogi ne znaju kako da se nose sa pritiskom. Pucaju na poslu, teško se uklapaju, često im fali podrška, razumevanje i vreme da uče kako se živi bez stresa. A to nije njihova krivica.
Može li da se nauči otpornost
Dobra vest je – možemo. Niko se ne rađa potpuno otporan, ali se otpornost može graditi svaki dan.
- Zastanimo kad osetimo da smo na ivici pred pucanje
- Prošetajmo, dišimo dublje
- Jedimo bez žurbe, spavajmo dovoljno
- Razgovarajmo sa ljudima koji nas razumeju
- I ako je potrebno – potražimo pomoć bez stida
Kognitivno-bihevioralna terapija, čitanje knjige, fizička aktivnost, čak i samo jedno iskreno „Kako si?“ – sve to može da napravi razliku i učini da se bolje osećamo.
Stres je zarazan, ali može da se „leči“
Zanimljivo, ali istinito – možemo se „zaraziti“ stresom drugih ljudi. Kada voljena osoba pati, i mi patimo. Zato je važno da negujemo podršku, nežnost, slušanje. Da budemo tu jedni za druge – to je „lek” koji vredi više od bilo kog recepta.
Stres ne možemo izbrisati, ali možemo naučiti da ga ne nosimo sami i da nas ne slomi. U telu, u duši, na koži – on ostavlja tragove. Ali svaki dan je nova šansa da ga prepoznamo, zaustavimo i živimo zdravije, mirnije, sa više razumevanja prema sebi i drugima.
