Razlika među generacijama nekada može da nam se čini velika kao okean. Postoji neko ponašanje starijih (bumera) koje generacija Z nikada neće shvatiti u potpunosti. Ovo nije zbog nedostatka pokušaja, već više zbog veoma različitih pogleda na svet i iskustava sa kojima je svako od njih odrastao.
Opsesija bumera ličnim kontaktom
U svetu u kome je sve udaljeno na samo jedan klik, generaciji Z teško je da shvati ljubav bumera prema ličnom kontaktu.
Mlađoj generaciji to može da deluje suvišno, posebno kada jednostavno možete da pošaljete tekst ili uputite video poziv. Ali za starije, pripadnike generacije bumera, postoji nešto posebno u tome da sednete i razgovarate sa nekim lično, iskreno i smisleno.
Nije reč samo o prenošenju informacija. U pitanju je doživljaj razgovora, gledanje izraza lica druge osobe, da čujete kako se ton njihovog glasa menja i da osetite vezu koja ne može da se replicira preko ekrana.
Dok je za generaciju Z ovo nepotrebna gnjavaža ili zastarela praksa, za bumere je sastavni deo izgradnje i održavanja odnosa. Razlika koja generaciju Z iskreno zbunjuje.
Umetnost pisanja pisama
Za starije generacije pisanje pisama je dragoceno. Reč je o vremenu koje treba odvojiti da pažljivo kreirate svoje misli i osećanja, o radosti dobijanja fizičkog odgovora poštom i uzbuđenju da u svojim rukama držite taktilni deo tuđe stvarnosti.
Mozak generacije Z se, međutim, trudi da shvati zašto bi neko više voleo ovu sporu i zastarelu metodu u odnosu na trenutno zadovoljstvo slanja i razmene poruka ili ažuriranja na društvenim mrežama. Zašto bismo čekali danima ili čak nedeljama na odgovor kada možemo jednostavno da pošaljemo brzu poruku i dobijemo odgovor u roku od nekoliko minuta?
To je jedno od onih ponašanja bumera koje će, uprkos najboljim naporima mladih da shvate, verovatno za njih uvek ostati misterija.
Privlačnost fizičkih medija
Uprkos tome što žive u eri digitalnog striminga, bumeri imaju duboko ukorenjenu naklonost prema fizičkim medijima. Vinil ploče, VHS kasete i DVD kolekcije i dalje imaju posebno mesto u njihovim srcima. Mnogi bumeri i dalje poseduju i redovno koriste predmete kao što su gramofoni i kasetofoni.
Ovo nije samo zbog nostalgije. Čin fizičkog odabira i puštanja muzike ili filma zapravo može povećati uživanje u njemu. On angažuje više naših čula – vid, dodir, čak i miris – stvarajući impresivnije iskustvo.
Generacija Z ovo posmatra kao nepotrebnu, staromodnu naviku. Na kraju krajeva, zašto bi vam bila potrebna fizička kopija kada možete imati pristup hiljadama pesama ili filmova na dohvat ruke? Ali za bumere, opipljivost fizičkih medija deo je njihovog šarma i privlačnosti.
Odanost jednom poslu
Bumeri su poznati po svojoj lojalnosti i posvećenosti jednom poslu ili kompaniji tokom svoje karijere. Nije bilo neuobičajeno da do penzije ostanu kod jednog poslodavca.
Ovaj koncept gotovo da je stran radnoj snazi generacije Z, od kojih mnogi očekuju da će tokom svoje karijere više puta promeniti posao. Oni žude za različitošću, rastom i novim izazovima, i ne plaše se da napuste posao ako se osećaju neispunjeno.
Ali za bumere, ideja je uvek bila posvećenost, rast sa kompanijom i penjanje na korporativnoj lestvici kroz naporan rad i upornost.
To je razlika u načinu razmišljanja koju generacija Z možda teško razume, posebno u današnjem brzom, profesionalnom pejzažu koji se stalno razvija.
Misterija žutih stranica
Možda se neki sećaju kako su njihovi roditelji prelistavali ogromnu žutu knjigu kad god im je bio potreban vodoinstalater, električar ili čak nova picerija. Žute stranice za njih su bile ultimativni imenik.
Pripadnici generacije Z ne mogu da se ne zapitaju zašto umesto listanja stranica ispunjenih sitnim slovima ne izguglaju ono što im treba. Zašto trošiti toliko vremena kada se odgovor može pronaći za nekoliko sekundi na pretraživaču?
Ali, za bumere su te stranice predstavljale jednostavnije vreme kada informacije nisu uvek bile na dohvat ruke. To je bio njihov glavni resurs, njihov internet pre interneta.
I mada cene nostalgiju, za generaciju Z to je i dalje jedno od onih ponašanja bumera koje nikada neće u potpunosti razumeti.
Jednostavnost manjeg izbora
U doba beskrajnih opcija, bumeri često radije biraju jednostavnost manjeg izbora.
Dok generacija Z napreduje s raznolikošću i voli slobodu da prilagodi svaki aspekt svog života, od narudžbine kafe do izbora pesama na plejlistama, bumeri pronalaze utehu u jednostavnosti i doslednosti.
Za generaciju Z ovo izgleda nazadno, jer – zašto bi neko više voleo manje izbora. Ali bumeri shvataju nešto što često previđamo – imati previše opcija može nepodnošljivo, može čoveka da preoptereti i može dovesti do paralize odluka.
Dakle, iako mlađoj generaciji može izgledati čudno, sklonost starijih prema manjem izboru zapravo je mehanizam suočavanja za izbegavanje stresa prilikom donošenja odluka.
Vrednost gotovine
Dok generacija Z prihvata pogodnosti digitalnih plaćanja, kriptovaluta, kartica, bumeri i dalje više vole opipljivost gotovine. Oni nalaze utehu u tome što vide i osećaju svoj novac, što ga čini stvarnim. Cene jasnoću koju pruža u upravljanju njihovim finansijama.
Za generaciju Z, koja odrasta u društvu bezgotovinskoog plaćanja, ovo deluje zastarelo. Ali afinitet starijih prema fizičkoj valuti podsetnik je na vreme kada je novac bio nešto što ste mogli da držite u ruci, a ne samo brojevi na ekranu.
Razumevanje generacijskog jaza
Ove razlike ne odnose se na ispravno ili pogrešno. Jednostavno su odraz karakterističnih epoha u kojima smo odrastali, oblikovani društvenim, kulturnim i tehnološkim pejzažima tokom naših godina formiranja.
Razumevanje svega ovoga pomaže da se premosti jaz između generacija. Ne radi se o generaciji Z koja pokušava da shvati ponašanja bumera ili obrnuto. Reč je o priznavanju da nas naša iskustva oblikuju i prepoznavanju vrednosti u međusobnoj perspektivi. Koliko god nam bilo teško da shvatimo određena ponašanja druge generacije, i oni verovatno osećaju isto u odnosu na našu. Kroz razumevanje gradimo mostove, a ne zidove. U redu je biti zbunjen ponašanjem druge generacije, ali još bolje je tražiti razumevanje.
