Pantalone, džemperi, majice, kao izvori zaraze, jedan virus može dugo da preživi u odeći, kako da se zaštitimo?

Sintetičke tkanine se izrađuju od petrohemikalija, odnosno od rafinirane nafte ili njenih frakcija, što znači da su vrlo masne. Pošto i mikrobi imaju masne spoljne slojeve, lakše se zadržavaju i brže razmnožavaju u ovim uslovima

Virusi se tokom sezone prehlade i gripa lako šire u toplim i zatvorenim prostorijama kašljanjem, kijanjem i dodirom sa inficiranim površinama, kao što je i odeća. Mikrobiolog Džejson Tetro objašnjava da je odeća svojevrsna Petrijeva posuda – laboratorijski instrument za kultivisanje ćelija i mikroorganizama. Sve što dotaknemo može se zadržati na odeći. Mikroorganizmi dospevaju na tkaninu kontaktom sa kontaminiranim površinama ili putem vazduha.

Vremenski uslovi i zadržavanje mikroba

Preporučujemo

Određeni vremenski uslovi posebno pogoduju zadržavanju virusa i bakterija na vlaknima odeće. Većina patogena ostaje zarobljena unutar tkanine, pa je mala verovatnoća da ćemo se razboleti samo dodirom sa odećom.

– Da bi se klice oslobodile u vazduh i kako bi porasla mogućnost infekcije, tkanine moraju da se protresu  – objašnjava Tetro.

Kada je tkanina suva, rizik je mali jer mikroorganizmi uglavnom ostaju u njoj.

– Ako je odeća blago vlažna ili znojna, patogeni mogu da pređu na naše prste, a zatim i u nos ili usta – dodaje Tetro.

Opstanak mikroorganizama

– U zavisnosti od uslova, pojedine bakterije i gljivice mogu da prežive u tkaninama i do 90 dana, dok virusi opstaju znatno kraće – kaže Tetro.

Da bismo se razboleli, moramo da dođemo u kontakt sa dovoljnom količinom patogena, odnosno da primimo takozvanu minimalnu infektivnu dozu. Kod respiratornih virusa, uključujući covid 19, ona se može dostići u roku od 8 do 12 sati.

– Odeća, ipak, nije glavni izvor prenosa patogena kod većine respiratornih virusa – napominje dr En Lju, specijalista za infektivne bolesti i alergolog sa Stanford Medicinskog fakulteta.

– Direktan put zaraze je kijanjem i kašljanjem u vazduh – dodaje doktorka.

Koji virusi duže opstaju na odeći?

Norovirus, poznat i kao "stomačni virus", može duže da opstane na neopranoj odeći u poređenju sa drugim vrstama virusa.

– Norovirus može da preživi i do mesec dana u različitim uslovima – objašnjava Tetro. Norovirus je izuzetno zarazan i dovoljna je mala količina virusnih čestica da se osoba razboli. Glavni put prenosa je preko kontaminiranih površina, a za razliku od respiratornih virusa, norovirus se ne uništava sredstvima na bazi alkohola, dodaje Tetro.

Na kojim tkaninama mikroorganizmi najduže opstaju?

Vrsta tkanine utiče na to koliko dugo mikroorganizmi mogu da prežive. Sintetički materijali, poput poliestera, omogućavaju duže preživljavanje virusa,  nego prirodna vlakna kao što su pamuk i vuna, navodi dr Lju.

– Sintetičke tkanine se izrađuju od petrohemikalija, odnosno od rafinirane nafte ili njenih frakcija, što znači da su vrlo masne. Pošto i mikrobi imaju masne spoljne slojeve, lakše se zadržavaju i brže razmnožavaju u ovim uslovima – objašnjava Tetro.

Kako se pravilno dezinfikuje odeća?

Sve ovo nije razlog za paniku – već i običnim pranjem veša deterdžentom i sušenjem na vazduhu značajno smanjujemo rizik od infekcije.

– Norovirus i respiratorni virusi uništavaju se deterdžentima i nije potrebno dodatno pranje – kaže Tetro.

Ipak, ako smo bolesni ili smo bili u kontaktu sa zaraženom osobom, posebno ako se radi o norovirusu, trebalo bi preduzeti nekoliko dodatnih koraka.

Preporučuje se da veš i tkanine peremo i sušimo na višim temperaturama – većina mikroba nestaje na temperaturi od najmanje 60°C. Deterdženti sa enzimima (lipazama) dodatno pomažu u razgradnji mikroba.

Korisno je i dodati izbeljivač na bazi aktivnog kiseonika – bezbedan je za većinu tkanina, osim za vunu i svilu. Jednom mesečno očistite bubanj veš mašine: dodajte izbeljivač i pokrenite prazan ciklus pranja sa vrelom vodom.

Upotreba pegle ili paročistača takođe pomaže u sterilizaciji tkanine, naročito kod sakoa i kaputa.

Koliko često je potrebno da peremo odeću?

Uobičajeno je da peremo  odeću jednom nedeljno, u zavisnosti od potrebe i veličine domaćinstva. Ipak, ako smo bolesni, odeću bi trebalo oprati što pre, posebno kape, šalove i rukavice koje su bile u kontaktu sa licem tokom respiratorne infekcije