Zdravlje

Najveća genetska studija do sada otkrila 50 novih gena za boju očiju

Priredio/la: I. V.

Prema najnovijoj studiji, genetika boje ljudskih očiju mnogo je složenija nego što se ranije mislilo, a da li ćete biti smeđooki ili plavooki određuje mnogo više od jednog gena, kao što se do sada mislilo

Međunarodni tim istraživača sa King’s and Erasmus University Medical Center u Roterdamu   identifikovao je 50 novih gena za boju očiju u dosad najvećoj sprovedenoj genetskoj studiji te vrste. Studija, objavljena u časopisu Science Advances, uključivala je genetsku analizu gotovo 195.000 ljudi širom Evrope i Azije.

Olakšanje za definisanje nekih bolesti

Ovi nalazi pomoćiće da se bolje definišu očne bolesti kao što su pigmentni glaukom i očni albinizam, gde nivo pigmenta oka igra važnu ulogu. Pored toga, tim je otkrio da je boja očiju kod Azijata, sa različitim nijansama smeđe, genetski slična boji očiju Evropljana, u rasponu od tamnosmeđe do svetloplave.

Verovalo se da je boju očiju određivao samo jedan gen

Nova studija se nadovezuje na prethodna istraživanja u kojima su naučnici identifikovali desetak gena povezanih sa bojom očiju, verujući da ih ima mnogo više. Ranije su naučnici mislili da je promenom boje očiju upravljao samo jedan ili dva gena, sa smeđim očima koje su dominirale nad plavim. Jedan od vođa naučnog tima dr Pirro Hysi kaže:

– Nalazi su uzbudljivi jer nas dovode do koraka bliže shvatanju gena koji uzrokuju jednu od najupečatljivijih karakteristika ljudskih lica, koja je mistifikovala generacije tokom naše istorije. Ovo će poboljšati naše definisanje mnogih bolesti za koje znamo da su povezane sa određenim nivoima pigmentacije.

Određivanje boje na osnovu DNK

Dr Manfred Kayser, sa Univerzitetskog medicinskog centra Erasmus u Roterdamu objašnjava da ova studija donosi genetsko znanje potrebno za poboljšanje predviđanja boje očiju na osnovu DNK, kao što je već primenjeno u antropološkim i forenzičkim studijama, ali sa ograničenom tačnošću za nesmeđe i neplave boje očiju.