Suvo oko ili sindrom suvog je nedostatak suza koje vlaže i podmazuju površinu oka. Stanje dovodi do dugotrajne iritacije oka i značajnih simptoma koji utiču na svakodnevni život. Suvo oko je jedna od najčešćih bolesti u oftalmologiji. Pretpostavlja se da 20 odsto ljudi između 30 i 60 godina i 70 odsto starijih od 60 godina ima sindrom suvog oka.
Osobe koje imaju suve oči bi ih uvek najradije samo zatvorile. Nekada se javlja i jak pritisak ili bol u oku, i zamagljen vid. Stručnjaci naglašavaju da se u stvari većina pacijenata više žali ne na suvoću, već težinu u očima, koju nekada objašnjavaju umorom. Kod nekih pacijenata se dešava da nejasno vide, pa često odu kod doktora, misleći da su im potrebne naočare ili veća dioptrija. Umesto naočara dobiju dijagnozu suvih očiju koje se leče veštačkim suzama.
Suze možda nekada nisu dobre sa raspoloženje, ali su odlične za oči. Sadrže elektrolite, hranjive materije i antitela. Ljudske suze su sastavljene iz 99 odsto vode, koja je smešana sa jedan odsto soli i 0,2 do 0,5 odsto belančevina i organskih materija. Imaju mogućnost da uništavaju bakterije u oku.
Sindrom se češće javlja tokom zimskih meseci, kad je suv vazduh. Intenzivan rad ispred računara, čitanje knjige, sve ovo dovodi do toga da ljudi zaborave da trepću i tako onemogućavaju normalnu funkciju oka. U riziku su starije žene, pušači. Na pojavu utiču i dugotrajni boravak u klimatizovanim, zagrejanim ili zadimljenim prostorijama. Bitan faktor je i spoljno zagađenje, vetar, primena nekih lekova. Dugotrajno nošenje kontaktnih sočiva, takođe, može prouzrokovati ovaj problem.
Kao mere lečenja se prepisuju veštačke suze, i treptanje posebno kada nešto pažljivo čitate ili gledate. Ukoliko i pored toga osećate stalno da vam je pesak u očima najbolje je da se obratite doktoru, koji će na osnovu pregleda odrediti najbolju terapiju. Treba izbegavati sedenje ispod klime i nastojat da se poveća vlažnost vazduha u prostoriji.