Većina nas je upoznata sa uobičajenim savetima za zaštitu od sunca, od svakodnevnog nanošenja kreme za sunčanje sa zaštitinim faktorom do nošenja šešira po jakom suncu. Ali, novo kanadsko istraživanje otkriva da, za ljude koji uzimaju određene lekove za krvni pritisak, taj savet postaje još kritičniji, jer antihipertenzivni lekovi mogu da povećaju osetljivost na štetne ultraljubičaste UV zrake, odnosno da povećavaju rizik od nastanka raka kože.
Neki lekovi za visok krvni pritisak povezani sa većom stopom rizika
Naučnici su analizirali podatke za skoro 303.000 osoba starijih od 65 godina u Ontariju kojima su propisani lekovi za visok krvni pritisak. Studija je zatim uporedila njihovu istoriju raka kože sa oko 605.000 ljudi koji nisu uzimali lekove za hipertneziju. Nalazi su pokazali da su određene vrste lekova za visok krvni pritisak – poznate kao tiazidni diuretici – povezane sa većom stopom keratinocita karcinoma kože, uključujući karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija i melanom.
– Naše otkriće nije namenjeno isključenju tiazidnih diuretika za pacijente. Sve u svemu, to je više potencijalna zastavica upozorenja za nekoga ko bi mogao da bude pod povećanim rizikom od raka kože, koji ga je ranije imao ili ima zaista svetlu kožu i puno oštećenja od sunca… – naglasio je autor studije dr Aaron Drucker, klinički istraživač na Odeljenju za dermatologiju na Brown University’s Alpert Medical School u Providencu.
4 leka ne pokazuju povezanost sa rakom kože
Četiri druga leka za krvni pritisak – inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), beta blokatori, blokatori angiotenzin II receptora (ARB) i blokatori kalcijumskih kanala – nisu pokazali povezanost sa rizikom od raka kože.
– Nijedan od ostalih antihipertenzivnih lekova ne pokazuje isti signal, tako da na neki način imamo četiri negativne kontrole – istakao je dr Drucker.
Prethodne studije pokazale su povećan rizik od raka kože kod ljudi koji uzimaju lek, takođe poznat kao hidrohlorotiazid. Ovaj, najčešći od tiazidnih lekova, ranije je podstakao upozorenja protiv produžene upotrebe koji je izado Health Canada, američka Uprava za hranu i lekove FDA i Evropska agencija za lekove EMA, primetili su autori studije.
Ako se uzimaju duži vremenski period – neki lekovi su rizičniji
Nova kanadska studija pratila je ljude tokom vremena kako bi utvrdila da li se rizik dogodio, ne samo zato što je osoba uzimala ove lekove, već da li kumulativna doza ili trajanje mogu da utiču na rizik od raka kože. Veća kumulativna izloženost (uzimanje lekova tokom dužeg vremenskog perioda) povezana je sa povećanim stopama raka kože, pokazali su nalazi studije. Istraživači navode da – ako se ovi lekovi uzimaju samo nekoliko godina, to neće imati veliki uticaj na rizik od karcinoma.
– Ali, za nekoga ko je uzimao, recimo, 25 miligrama dnevno hidrohlorotiazida u vremenu od 10 godina, u našoj studiji ta osoba bi imala 40 odsto povećan rizik od keratinocit karcinoma – objasnio je dr Drucker i dodao da, ako bi neko uzimao istu tu dozu 20 godina, povećani relativni rizik, u poređenju sa nekim ko nije uzimao hidrohlorotiazid, je 75 odsto.
Fototoksičnost izazvana lekovima može da prouzrokuje ćelijsko oštećenje kože
Izlaganje UV zračenju najvažniji je faktor životne sredine koji utiče na pojavu raka kože. Fototoksičnost izazvana lekovima može da prouzrokuje ćelijsko oštećenje kože, povećavajući kancerogeni potencijal sunca, otkrili su autori studije u izveštaju objavljenom 12. aprila u CMAJ.
Dr John Strasswimmer je dermatolog sa sedištem na Floridi i portparol Fondacije za rak kože. Nije bio uključen u studiju, ali je ovako prokomentarisao nalaze studije:
– Rak kože je glavni rak u SAD. I, nažalost, dok smo sve bolji i bolji u lečenju, samo zbog velikog broja tumora, imamo i previše ljudi koji i dalje umiru od karcinoma kože. Pa čak i za ljude koji ga prežive, rak kože postaje za njih veliki zdravstveni problem i veoma šteti njihovom kvalitetu života. Nadam se da će ova studija podstaći ljude, koji uzimaju pomenute lekove, da praktikuju dobru zaštitu od sunca. Nema sigurne preplanulosti. Svako izlaganje zbog kojeg koža pocrni takođe može da prouzrokuje prekancerozne i kancerogene promene na koži. Sklonite se u hlad, kad god možete, zaštite glavu, nosite kvalitetnu UV odeću, a otkrivene delove tela zaštitite kvalitetnom kremom za sunčanje.
Potražiti ekvivalentnu zamenu
Dr John Strasswimmer kaže da je rak kože neverovatno važna bolest o kojoj treba brinuti. Međutim, nije jedina. Poslednje što bi lekari želeli, kako navodi, jeste da vide kako ljudi počinju da razmišljaju o prestanku uzimanja lekova.
– U ovom scenariju, gde bi ljudi mogli da budu visokorizični za razvoj raka kože ili su imali visok rizik od karcinoma kože, ovo bi sigurno moglo podstaknuti razgovor sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite kako bi se utvrdilo da li postoji ekvivalentna zamena koja bi mogla da se napravi – predložio je dr Strasswimmer.
