Dioptrija se menja sa godinama, a očni pregled u odraslom dobu vrši se kad postoji subjektivni osećaj da vid nije oštar. U periodu detinjstva, prvi očni pregled preporučuje se između 5. i 7. godine, a spada i u obavezne sistematske preglede pred polazak u školu.
Prvi kontrolni pregled
Oftalmolog dr Tihomir Aleksić za eKlinika portal kaže da ukoliko dete nije ispoljilo znake slabovidosti u ranijem periodu, predškolski uzrast je optimalno vreme za prvi pregled dioptrije.
– Kod dece, kod koje je sve u redu od porođaja, prvi pregled se radi između 5. i 7. godine. Ako je po rođenju ustanovljena visoka plus ili minus dioptrija, kontrolni pregled bi trebalo raditi oko 3. godine – navodi dr Aleksić i ističe da je preglede potrebno uraditi ranije samo ako postoje vidni simptomi, poput razrokosti ili bele zenice.
Kako se proverava dioptrija
Očni pregled radi provere dioptrije obuhvata kompjutersko određivanje dioptrije, koje se radi pomoću za to namenjenog aparata, i subjektivno određivanje dioptrije. Ono podrazumeva test koji zahteva da se sa propisane udaljenosti pročitaju simboli sa optotipa, obično slova, koja su većih i manjih dimenzija.
Kada se radi širenje zenica
U nekim slučajevima, posebno kod pacijenata mlađeg uzrasta, pre testiranja potrebno je proširiti zenice. Tad se mišići oka opuste, pa dioptrija može biti precizno utvrđena. Nakon širenja zenica nije neobično da vid bude pomalo zamućen. On se vraća u normalu nekoliko sati nakon pregleda.
Plus i minus dioptrija – kratkovidost i dalekovidost
U mlađim uzrastima kratkovidost je češći poremećaj dioptrije u odnosu na dalekovidost. Staračka dalekovidost je, s druge strane, veoma česta pojava i nastaje nakon 40. godine života.
U mlađem životnom dobu najčešći poremećaj dioptrije jeste kratkovidost ili miopija. Osoba jasno vidi objekte u neposrednoj blizini, ali postoji problem kad je u pitanju vid na daljinu. Udaljeniji objekti su zamućeni i ponekad se mogu „izoštriti“ samo uz naprezanje.
Dve su vrste kratkovidosti – školska i nasledna. Školska se najčešće javlja tokom puberteta, a nakon perioda adolescencije se stabilizuje, dok kod nasledne to nije slučaj. Nasledna kratkovidost je neretko praćena i promenama na očnom dnu, što se ustanovljava prilikom očnog pregleda.
Dalekovidost ili hipermetropija u mlađem uzrastu često ne daje simptome. Dalekovide osobe, međutim, moraju da ulože poseban napor kad gledaju „na blizu“ da bi se fokusirale, što može da izazove zamor i zamućenje vida, kao i glavobolje. Ovu vrstu poremećaja vida često prati i razrokost ili strabizam, a osobe koje su u mladosti dalekovide, nakon četrdesete godine najčešće moraju da nose i korektivne naočare i za daljinu i za blizinu.
Kada je potrebno ići na kontrolni pregled
Prema rečima oftalmologa dr tihomira Aleksića, dioptrija kod dece kod koje je ustanovljen poremećaj, na kontrolni pregled treba da dolaze jednom godišnje. Ukoliko postoje neke tegobe, ako se ne vidi dobro na daljinu, ako dete „čkilji“, kao i ako se javljaju učestale glavobolje, potrebno je preglede obavljati i tokom osnovne ili srednje škole.
– Deca kod koje je utvrđeno postojanje dioptrije pre 7. godine treba da nose naočare i da tokom osnovne, a nekad i tokom srednje škole, odlaze na kontrolni pregled jednom godišnje, a nakon toga samo po potrebi. Do kraja srednje škole ova dioptrija se najčešće ispravi – kaže dr Aleksić i naglašava važnost pravovremenog reagovanja, ako se uoči da oštrina vida nije na optimalnom nivou.
– Ako postoji problem, potrebno je reagovati do 18. godine, jer može da nastane šteta ako se vid ne koriguje na vreme, ako se problem ignoriše. Problemi se ređe javljaju ako se nose naočare, jer nošenje naočara koriguje dioptriju – objašnjava naš sagovornik.
Kod osoba koje nemaju smetnje sa vidom, prvi pregled je potrebno obaviti posle 35 ili 40 godine. Takođe, oni koji primete simptome poput zamućenja ili glavobolje nakon čitanja, recimo, što je često znak da postoji dioptrija za blizinu, treba da posete oftalmologa. U drugim slučajevima, ako simptoma nema, tvdri lekar, dioptriju nema potrebe proveravati.
Prvi problem oko 40. godine
Oko 40. godine se, u proseku, najčešće javljaju prvi problemi, koji se smatraju uobičajenim, posebno za one koji se vidom na blizinu služe radi posla, mnogo vremena provode pred računarom i slično. Kako kaže dr Aleksić, ako morate da udaljite sadržaj teksta da biste lakše pročitali napisano, ako je potreban odmor nakon naprezanja očiju ili vam se slova „mute“, ne možete da ih izoštrite, font vam je „sitan“ i čitanje ne pada lako kao ranije, znači da je očima sve teže da se prilagode na udaljenost koju im nudite. Ovo je vreme za posetu lekaru.
– Kod osoba koje se za rad služe vidom „na blizu“ brže dolazi i do promene dioptrije. Ovo, dakle, zavisi najpre od zanimanja. Tad je potrebno dolaziti na kontrolne preglede na 3 do 4 godine, jer je moguće da se dioptrija promenila posle 40. godine života, dok ako postoji patologija, preglede je potrebno obavljati i češće. Osobe kojima struka ne zahteva mnogo naprezanja, a koje ne uočavaju promene ni u ovom starosnoj dobi, nemaju potrebu za pregledom – pojašnjava dr Aleksić.
Začetak staračke dalekovidosti
Prema njegovim rečima, kad se problem javi, ukoliko se ne reaguje neće doći do povećanja dioptrije, ali će sve veći učestali napori biti potrebni ako se svakodnevno koristite vidom na blizinu. Ukoliko postoji problem da se u dužem trajanju čita sadržaj na udaljenosti od 25 do 33 centimetra, već je potrebna veća udaljenost, javila se staračka dalekovidost, koja se najčešće javlja iza 40. ili 45. godine života.
Dioptrija uzrokuje glavobolju
Učestale glavobolje su moguća posledica promene dioptrije, koju ćete sprečiti pravovremenom posetom oftalmologu i uvođenjem naočara sa dioptrijom koja je određena strulnim pregledom, a koje služe za čitanje. Ova dioptija postepeno raste, na 3 do 5 godina za oko plus 0,75, te su iz tog razloga potrebni kontrolni pregledi na 3 do 4 godine ili ranije, ukoliko uz dioptrijska stakla koja su vam određena i dalje imate nelagodu pri čitanju.
Kratkovidi u starosti „dobro prolaze“
Kratkovide osobe u ovom periodu, iza 40. Ili 45. godine dobro prolaze. Njima se vid koriguje i najčešće se rešavaju svojih naočara. Sadržaj mogu da pročitaju na udaljenosti koja se smatra normalnom i bez dioptrijskih stakala. Smatra se da se iza 60. godine života rast dioptrije zaustavlja, te je nakon tog perioda savet da se oftalmolog posećuje samo ako se uoči neka nova smetnja.
