Epilepsija je treće najčešće neurološko stanje koje se javlja kod starijih ljudi nakon moždanog udara i demencije. Istraživanja pokazuju da je epilepsija, u kasnijem životnom dobu, postala rasprostranjenija u poslednje dve decenije. Broj ljudi sa ovim stanjem verovatno će nastaviti da raste kako populacija stari, a epilepsija će verovatno postati značajan problem javnog zdravlja. Uprkos tome, osnovni uzroci epilepsije u 32 do 48 odsto slučajeva ostaju nejasni. Neka istraživanja pokazuju da vaskularni faktori rizika mogu da povećaju rizik od kasne epilepsije. Druga istraživanja pokazuju da vaskularni faktori rizika mogu biti povezani sa epilepsijom od 30. godine života.
Epilepsija je usko povezana sa visokim krvnim pritiskom
Nedavno su istraživači sa Boston University School of Medicine sproveli studiju koja istražuje vezu između vaskularnih faktora rizika i pojave epilepsije. Otkrili su da je hipertenzija povezana sa skoro 2 puta većim rizikom od razvoja epilepsije sa kasnim početkom. Ovaj rizik je bio još veći za one koji nisu koristili lekove za regulisanje krvnog pritiska. Studija je objavljena na Epilepsia platformi.
Istraživači su koristili podatke iz Framingham Heart Study (FHS) koja je počela 1948. godine. Pratila je zdravstvene rezultate zdravstvenih pregleda 5.124 dece, svake 4 godine. Istraživači su koristili podatke 2.986 osoba, sa petog pregleda, između 1991. i 1995. godine. Imali su najmanje 45 godina u tom periodu i zdravstveni kartoni su im sadržavali podatke o vaskularnim faktorima rizika. Prikupljeni faktori vaskularnog rizika uključivali su sistolni i dijastolni krvni pritisak. Istraživači su okarakterisali visok krvni pritisak kao sistolni krvni pritisak od 140 (mm Hg) i više, i dijastolni krvni pritisak od 90 mm Hg i više, kao i upotrebu antihipertenzivnih lekova.
Istraživači su tom prilikom, takođe, kod učesnika studije pregledali:
- dijabetes
- nivo holesterola
- pušački status
- kardiovaskularne bolesti
- indeks telesne mase (BMI).
Kako bi ispitali učesnike na epilepsiju ili napade, istraživači su koristili rutinske preglede dijagrama za neurološka stanja, napade koji su sami prijavili. Učesnicima studije sniman je i mozak i rađena je i elektroencefalografiju (EEG), srčani i drugi relevantni podaci kako bi utvrdili slučajeve epilepsije.
Hipertenzija je povezana sa 2,5 većim rizikom od epilepsije
Istraživanje je identifikovalo 55 primera epilepsije, od kojih je 26 bilo definitivnih, 15 verovatnih, a 14 sumnjivih. Pojedinci su bili u proseku stari 73,8 godina u vreme potencijalne dijagnoze. Otkriveno je da je hipertenzija povezana sa skoro 2 puta većim rizikom od epilepsije. Međutim, drugi faktori rizika nisu imali veze sa epilepsijom. Nakon što su isključili osobe koje uzimaju antihipertenzivne lekove, istraživači su primetili da je visok krvni pritisak povezan sa 2,44 puta većim rizikom od razvoja epilepsije. Takođe su otkrili da je svaka promena sistolnog krvnog pritiska od 10 mm Hg povezana sa 17 odsto većim rizikom od razvoja epilepsije.
Epilepsija i hipertenzija u vezi preko RAS sistema i bolesti malih sudova
Nekoliko teorija može objasniti vezu između epilepsije i hipertenzije. Jedan mehanizam može biti preko sistema renin-angiotenzin (RAS), koji reguliše krvni pritisak. Istraživanja ukazuju da nakon ponavljajućih napada, eksperimentalni miševi imaju 2,6 do 8,2 puta više komponenti RAS nego miševi bez napada. Antihipertenzivni lekovi, koji su snizili nivo, komponenti RAS, odložili su početak napada i smanjili učestalost.
Još jedan mogući osnovni mehanizam je bolest malih sudova (SVD). To je stanje u kojem su zidovi malih arterija i kapilara oštećeni i na taj način ne isporučuju dovoljno krvi bogate kiseonikom različitim organima. Istraživači dodaju da SVD ima veze sa epilepsijom temporalnog režnja. Mogući mehanizmi uključuju kortikalne mikroinfarkte, male lezije u kortikalnom tkivu i poremećaj vlakana, što može dovesti do prekomerne ekscitabilnosti i samim tim do napada.
Hipertenzija je nezavisni indikator epilepsije
Naučnici zaključuju da je hipertenzija nezavisni indikator epilepsije sa kasnim početkom i da nosi dvostruki rizik od razvoja napada nakon 45 godina života. Međutim, utvrđeno je i da postoje ograničenja za njihovo proučavanje, jer nisu ispitane sve etničke grupe. Nezavisno od prisustva moždanog udara, hipertenzija može dovesti do bolesti malih arterija u mozgu, koje mogu izazvati povrede na mikroskopskom nivou. Ove povrede mogu potencijalno dovesti do epilepsije, sa ili bez prisustva vidljivog ili simptomatskog moždanog udara.
Moj sin ima stečenu epilepsiju posledica povrede glave u zadnja tri meseca je imao 3 napada i ja verujem da mu je pritisak to izazvao.Sada je dobio terapiju pa ce mo pratiti.