Psorijaza je često, hronično, imunoinflamatorno oboljenje kože. U opštoj populaciji prevalencija je oko 2 odsto. Predstavlja multifaktorijalno oboljenje, gde pored genetske predispozicije, uticaj na pojavu promena imaju i trauma, infekcije, psihološki stres, kao i pojedini lekovi.
Psorijaza može da se pojavi u svakom životnom dobu, kako do nje dolazi?
– Aktivacijom nepoznatog antigena dolazi do stimulacije T-ćelijskih limfocita. Posredno, sledi zapaljenska reakcija koja dovodi do poremećaja u samoj diferencijaciji ćelija epiderma (keratinocita). Ova zapaljenska kaskada se karakteriše hiperproliferacijom keratinocita, koji se obnavljaju u toku od 3-4 dana, u poređenju sa fiziološkim stanjem kada se to odigrava u proseku za mesec dana. Psorijaza se prvi put može pojaviti u bilo kom uzrastu, od detinjstva, do osme decenije života. Najčešća dva pika u javljaju oboljenja su od 20 do 30 godina, i drugi vrhunac u dobi od 50–60 godina. Gojaznost, povećana konzumacija alkohola i pušenje su povezani sa psorijazom – kaže u razgovoru za eKlinika portal asist. dr Jovan Lalošević, dermatovenerolog.
Glavni simptomi koje daje psorijaza, šta je sa drugim organima poput zglobova
Psorijazu karakterišu jasno ograničeni, eritematozni plakovi prekriveni neadherentnom skvamom. Ređe, objašnjava dr Lalošević, mogu se videti i sterilne pustule. Uobičajena mesta koja zahvata su skalp, interglutealni nabor, laktovi i kolena, a zatim nokti, ruke, stopala i trup.
– Psorijaza se po aktuelnom stanovištu smatra sistemskim oboljenjem, jer pored kože aktivno može zahvatiti i zglobove. Promene na zglobovima u vidu artirisa mogu biti izolovane, ali su najčešće praćene i promenama na koži. Takođe, pacijenti koji imaju zahvaćene nokte psorijatičnim promenama, češće imaju pridružen psorijazni artritis. Glavni simptom pacijenata sa psorijazom je svrab, pogotovo u fazama akutnog pogoršanja. Ukoliko pacijenti imaju veće površine kože zahvaćene lezijama (preko 80%), pored izraženog pruritusa mogu imati povišenu telesnu temperaturu, poremećaj elektrolita i proteina, koji potencijalno mogu dovesti do oštećenja drugih organa (srce, bubrezi). Pacijenti sa psorijaznim artitisom imaju ograničen pokret u zahvaćenim zglobovima, (najčešće šake), i često bol – opisuje dr Lalošević.
Postavljanje dijagnoze i vidovi terapije
Dijagnoza se u najvećem broju slučajeva postavlja kliničkim pregledom promena na koži. Ukoliko klinička slika nije jasna, navodi sagovornik našeg portala, dijagnoza se može potvrditi biopsijom kože i histopatološkom analizom. Kod promena na zglobovima, neophodan je pregled reumatologa uz radiografsku dijagnostiku (rentgen zahvaćenih zglobova). U određenim slučajevima, pojašnjava dr Lalošević, radi se i pregled magnetnom rezonancom.
– Kod ograničenih formi psorijaze dovoljna je primena lokalne terapije. Tu pre svega mislimo na primenu potentnih lokalnih kortikosteroida i keratolitika, derivata antrona (cignolin, ditranol). ili analoga vitamina D (kalcipotriol). U još jedan vid lokalne terapije spada i fototerapija, pre svega uskospektralna UVB fototerapija (311nm). Ona se može kombinovati sa drugom lokalnom terapijom. Još jedan vid fototerapije predstavlja i PUVA, gde pacijent pored izlaganja UVA zračenju uzima psoralen i na taj način povećava dejstvo fototerapije – objašnjava dr Jovan Lalošević.
Koje neželjene efekte može da izazove primena lokalne terapije na svoju ruku
– Ukoliko lokalna terapija nije dovela do adekvantog poboljšanja ili pacijent ima težu formu oboljenja sa zahvaćenošću velike površine kože, neophodna je primena sistemske terapije. Pacijentima je neophodno skrenuti pažnju potencijalnih neželjenih efekata dugotrajne i samoinicijativne primene lokalne terapije bez nadzora lekara. Nekontrolisana aplikacija lokalnih kortikosteorida može dovesti do atrofije kože, stvaranja strija, perioralnog dermatitis i akni. Inicijalno daje se konvencionalna sistemska terapija u vidu sistemskih imunosupresiva/imunomodulatora kao što su metotreksat ili ciklosporin A, ili sistemskih retinoida (acitretin, ređe isotretinoin). Ukoliko pacijent ne razvija adekvantan klinički odgovor ili loše podnosi (razvija neke od neželjenih efekata) prethodno ordiniranu sistemsku terapiju, prelazi se na primenu biološke terapije – kaže dr Jovan Lalošević.
Psorijaza i psorijazni artritis, prednosti biološke terapije
Dr Jovan Lalošević objašnjava da biološka terapija predstavlja savremeni vid lečenja psorijaze i psorijaznog artritisa. Prema njegovim rečima, lek u vidu monoklonskog antitela blokira jedan deo zapaljenske kaskade koja dovodi do razvijanja psorijatičnih lezija.
– Prvi lekovi ovog tipa su zaustavljali zapaljensku kaskadu u vrlo ranoj fazi (anti TNF alfa inhibitori), i kao takvi sa sobom su nosili veći procenat potencijalnih neželjenih efekata u poređenju sa novijim lekovima koji zaustavljaju proces, mnogo kasnije i specifičnije (anti IL17A i antiIL23 inhibitori). Trenutno, u svetu se razvijaju novi biološki lekovi za lečenje psorijaze i ovakav tip terapije je dostupan i u Srbiji. Ono što pacijenti moraju imati u vidu je da je ova terapija hronična, da u određenom procentu dolazi do zasićenja/rezistencije. Tada se pacijent mora prevesti na drugi biološki lek. Radi se o sferi terapije koja je u stalnom razvoju, sa pojavom novih lekova na svakih par godina. Oni, pored terapije malim molekulima (JAK inhibitori, inhibitori protein kinaza) predstavljaju budućnost u lečenju psorijaze – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal asist. dr Jovan Lalošević.
Poštovanje! Pre svega da pozdravim najbolje doktore u ordinaciji Lalošević. Godinama sam se lečila od seboroičnog dermatitisa na licu kod Vas i dan danas koristim terapiju koju mi je doktor prepisao i držim pod kontrolom. Kako je tema psorijaza, moram da kažem da mi svremena na vreme izađe po neki lišaj. Najčeše to bude po listovima na nogama ili između grudi. Šta mi preporučujete da koristim? Hvala i veliki pozdrav iz Rume! 🤗😊