Leginarska bolest je vrsta upale pluća koju izaziva bakterija Legionella Foto: Shutterstock
Infekcije nastaju tako što naš imunološki sistem ne uspeva da se odbrani od uticaja infektivnih agenasa (klica). U njih spadaju virusi, patogene bakterije, neki paraziti i mikroparaziti. Veliki broj infekcija, odnosno infektivnih bolesti je zarazan i prenose se sa osobe na osobu, ali ljudi oboljevaju i od infekcija, koje u naš organizam dospevaju na druge načine.
Različite klice možemo jednostavno da „pokupimo“ usled neadekvatne higijene ruku ili dodirivanjem površina. Takođe, možemo da ih unesemo putem jela i pića, ako se u njima nalaze bakterije ili virusi. Neke bolesti se šire preko zaraženih insekata ili drugih životinja. Ponekad, mikrobi koji žive u našem telu ili na njemu, mogu da počnu da rastu i razmnožavaju se van kontrole i izazovu infekcije. Evo nekih bolesti koje su infektivne, ali nisu zarazne u smislu da se mogu preneti sa čoveka na čoveka.
Obično se dešavaju kada bolest ili alergije dovedu do začepljenje nosa, grla i Eustahijeve cevi, koja ide od uha do zadnjeg dela grla. Cerumen, tečnost koja se normalno nakuplja u srednjem uhu pogoduje razmnožavanju bakterija. Bakterije koje izazivaju prehladu i grip ponekad mogu da dovedu do infekcije uha, ali ne možete ih dobiti od neke druge osobe.
Urinarne infekcije razvijaju se kada bakterije iz rektuma ili drugih delova tela dospeju kroz uretru u urinarni trakt. Žene su sklonije UTI nego muškarci uglavnom zbog toga što im je uretra bliža rektumu. Rizik za razvijanje ovih infekcija veći je nakon seksualnog odnosa, a smanjuje se tako što ćete urinirati odmah posle seksa. Takođe, ove infekcije možete dobiti i ako nemate odnose.
Radi se o vrsti upale pluća koju izaziva bakterija Legionella, čije je staništa voda (jezera, potoci). Međutim, ova bakterija može da se nađe i u vodovodu. Taloži se i množi u vrhu tuša, slavina za lavabo ili kadu, u bojlerima ili vodovodnim cevima.
Kada se u vagini naruši normalna ravnoteža bakterija koje su njeni uobičajeni stanovnici, dolazi do gljivične infekcije. Loše bakterije se množe izazivajući svrab, peckanje i iritaciju. Pod većim rizikom su i osobe koje uzimaju antibiotike, trudnice, sa dijabetesom ili oslabljenim imunološkim sistemom. Uzrok mogu da budu i pilule za kontracepciju. Ni gljivičnu infekciju ne možete da prenesete nekoj drugoj osobi.
Poput infekcije uha, i infekcije u sinusima se dešavaju zbog nakupljanja sluzi. Obična prehlada, koja je najčešće virusnog porekla, pretežno je uzrok infekcije sinusa, i ona jeste zarazna. U tom slučaju ćete verovatno preneti prehladu, a ne samu infekciju sinusa. Ponekad, iza sinusitisa kao uzrok stoji bakterijska infekcija.
Salmonela je vrsta bakterije koja izazva infekciju u crevima. Ako jedete sirovu ili nedovoljno kuvanu hranu koja je zaražena salmonelom (meso, jaja…), možete se inficirati ovom bakterijom. Salmonela uspeva i da se zadrži na radnim površinama, kuhinjskim elementima, sudovima ili priboru, a zatim da kontaminira drugu hranu. Simptomi infekcije salmonelom mogu uključivati mučninu, povraćanje, dijareju, grčeve, groznicu, mrzlicu i glavobolju. Duža termička obrada ubija ovu bakteriju.
Normalno je da u organizmu imamo i imate ovu vrstu bakterije. Međutim, pojedini sojevi veoma česte bakterije Escherichia coli, kada se pojave i namnože u organizmu, mogu da izazovu tešku, krvavu dijareju, mučninu, povraćanje i grčeve u stomaku, kao i infekcije urinarnog trakta.
Ova ameba izaziva retku smrtonosnu infekciju mozga. U obliku sićušnog organizma, ulazi kroz nos i dolazi do samog mozga. Živi u toplim jezerima, rekama, ili prirodno toploj vodi. Bazeni bez dovoljno hlora takođe mogu da budu njeno stanište. Infekcija, koja izaziva napade, konfuziju i halucinacije, može da rezultira smrtnim ishodom za samo 5 dana.
Kada vas ugrize životinja zaražena virusom besnila, zarazićete se. Najčešći prenosioci su slepi miševi, kojoti, psi i mačke. Iako je besnilo smrtonosno, retko se prenosi na ljude. Ipak, ako se desi da vas ugrize ili ogrebe životinja koja bi mogla da ima besnilo, postoji adekvatna terapija.
Krpelji mogu da prenesu veliki broj različitih bakterija i virusa. Najpoznatija je svakako Lajmska bolest. Krpelj se vadi lako, ali mora da se ispoštuje procedura, kako vam deo koji ostane u telu, ako je krpelj zaražen, ne bi napravio problem. Posle vađenja, najbolje je da ga spalite. Ukoliko imate neke simptome poput groznice ili temperature, obavezno se javite lekaru.
Ujedi komaraca kojima se prenose virusi a mogu da rezultiraju malarijom, zika, groznicom zapadnog Nila ili žutom groznicom, često su uzrok oboljevanja, pa i smrtnih ishoda. Sve ove infekcije tipične su za određena podneblja, pa se pre putovanja treba dobro raspitati i zaštititi.
Do ovih infekcija može da dođe kada smo u kontaktu sa fekalijama zaraženih pacova, miševa ili drugih glodara. Takođe, možemo da udahnemo veću količinu prašine koja ima tragove njihovog urina ili fekalija. Najčešće infekcije su hantavirus i hemoragična groznica. Najbolja prevencija je dobra zaštita u vidu rukavica i adekvatne higijene prostora.