Bol u želucu može da bude posledica prekomernog unosa hrane ili alkohola, ali i nekih bolesti i stanja koja zahtevaju brzu reakciju Foto: Shutterstock
Bol u želucu mogu da izazovu različiti faktori, od kojih neki mogu da se preveniraju i spreče disciplinom. Uzročnici ovakvog bola ponekad su i hitna stanja, zato je važno da osluškujemo svoje telo i odreagujemo na vreme, ne zanemarujući simptome.
Gorušica (žgaravica) je jedan od najčešćih razloga pojave pečenja ili žarenja u želucu. Uobičajeni simptomi su osećaj tupog bola i pečenja u regiiji ispod grudne kosti, nadutost i nagon na podrigivanje. Veoma često se javljaju u ležećem položaju, ako se nagnemo napred, ili ako smo imali obrok sa mnogo masnoća.
Moguća je pojava još nekih simptoma koji su tipični za ostala stanja poput promuklosti, hroničnog kašlja i kašlja u toku noći sa simptomima astme (gušenje, kratak dah), kao i poremećaj sna. Gorušica može da bude i posledica nekih tumora (želuca ili jednjaka), viška želudačne kiseline, loše funkcije sfinktera jednjaka, gojaznosti, hijatus hernije (kile) ili trudnoće. U većini slučajeva može da se javi i bol.
Vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak izaziva širok spektar stanja poznatih kao gastroezofagusna refluksna bolest (GERB). Za epigastrični bol (središnji i gornji deo želuca), tipične su tegobe koje izazivaju ulkusi, problemi sa žučnom kesom (kalkuloza), ali i neke bolesti debelog creva i pankreasa.
Slične simptome daje i dispepsija, poremećaj procesa varenja (otežano varenje) koji se javlja kod ogromnog broja odrasle populacije, do 50 odsto. Nelagodnost i bol u predelu želuca, uz peckanje i iza grudne kosti, mogu da budu praćeni i mučninom, nagonom za povraćanjem i gorušicom. Gorušica inače nije tipičan simptom dispepsije.
Javlja se i kod žena i kod muškaraca, uglavnom od 20. do 40.godine života. Ako je preovlađujuća manifestacija funkcionalne dispepsije bol, radi se o vrsti koja je kompatibilna sa ulkusom (čir). Ukoliko je preovlađujući osećaj nelagodnost u gornjem delu stomaka (epigastrijumu), radi se o dispepsiji koju odlikuje slabija pokretljivost, odnosno usporenost rada creva.
Najvažniji simptom čira na želucu je oštar, intenzivan bol u centralnom predelu želuca koji je posebno jak noću. Posledica je upalnog procesa, odnosno pojave čira na sluzokoži želuca, jednjaka ili dvanaestopalačnog creva (duodenum).
Kada se jave i neki drugi simptomi poput povraćanja sveže krvi ili sadržaja sličnog talogu crne kafe, jaka mučnina, gubitak apetita i crna ili katranasta stolica, ovo stanje je svakako hitno i zahteva posetu lekaru. Moguće je da je došlo do perforacije, odnosno pucanja čira. To je jedno od stanja koje može da bude životno ugrožavajuće ako izostane adekvatna reakcija. I infekcija bakterijom Helicobacter pylori, uz preteranu upotrebu lekova protiv bolova, prekomerna konzumacija duvana i alkohola, česti su uzroci pojave čira.
U slučaju ovog tipa problema sa dvanasetopalačnim crevom, bol se obično javlja u regiji epigastrijuma, njegovoj središnjoj liniji. Ponekad može da prestane nakon obroka, mleka ili nekih lekova i preparata protiv želudačne kiseline. Ovaj bol je inače jači 2 do 3 sata nakon jela ili u toku sna.
Bol se intenzivira nakon začinjene i hrane koja u organizmu pravi proces fermentacija (ljuti začini, pržena hrana, luk, voć, paradajz). Ako se ne tretira terapijom, bol se vraća, i može da progredira ako je došlo do razvoja ulkusa.
Hijatus hernija (želudačna kila, kila na želucu), ponekad imitira druga brojna stanja i podseća na druge bolesti. Nastaje tako što se formira u vidu ispupčenja koje prolazi kroz otvor koji povezuje želudac i jednjak.
Glavni simptomi su kratak dan, ubrzani rad srca, plitak udisaj, otežano varenje, bol, nadutost, gorušica, težina u želucu, nervoza i anksioznost. Takođe, ovaj bol može da preraste i u bol u grudima, leđima, ispod plećke, uz često podrigivanje i veliku težinu posle obroka.
Ako ne postoji dijagnoza nijedne od navedenih bolesti koje mogu da budu uzročnici bola, najbolja prevencija je disciplina. Izbegavajte da konzumirate jaku, začinjenu i prerađenu hranu sa visokim sadržajem masnoća, konzerviranu, i hranu koja sadrži aditive i konzervanse. Duvan i alkohol su takođe veoma visoko u faktorima rizika.