Migrena je vrsta jake glavobolje koja počinje naglo. Bol u glavi je obično pulsirajući, zahvata jednu stranu glave, ali ponekad se dešava ida se proširi na obe strane.
Simptomi koji prethode migreni
Pre početka jake, migrenozne glavobolje, u intervalu između 10 i 30 minuta, blizu 20 odsto ljudi kažu da imaju simptome depresije, razdražljivosti, nemira, mučnine ili gubitka apetita. Isto toliko ljudi izgubi vid na specifičnom području – vidi treptavo ili iskričavo svetlo.
Ređe se javljaju iskrivljene slike, pa se na primer, predmeti čine manji ili veći nego što jesu.
Neki ljudi imaju osećaj bockanja ili, retko, slabost u jednoj ruci ili nozi. Ponekad šake i stopala mogu postati hladni i modri. Obično ti simptomi najavljuju početak migrene, ali mogu da traju i sve vreme dok traje i migrena.
Svako ko se suočio sa napadom migrene može vam reći da bi uradio skoro sve da nikada više ne doživi takvu vrstu bola
Ali uprkos tome što je migrena česta pojava kod mnogih, ljudi imaju pogrešna shvatanja o tome koliko ona zaista može da utiče na svakodnevni život i aktivnosti.
Evo nekih od najvažnijih stvari koje bi trebalo da znamo o migreni.
1. Migrena uključuje mnogo više stavri od teške glavobolje
Skoro svima koji su se suočili sa epizodama migrene rečeno je da je ono što doživljavaju samo „teška glavobolja“.
Ali, bol od migrene nije nešto što će nestati ako popijete dovoljno vode i uzmete neki analgetik.
Doktor Vernon Vilijams, neurolog i direktor Centra za sportsku neurologiju i medicinu bola na Institutu Cedars-Sinai Kerlan-Jobe u Los Anđelesu, kaže da migrena uključuje mnogo više stvari od jakih glavobolja.
Prema njegovim rečima nju karakterišu udarajući ili pulsirajući bol koji zahvata često celu glavu, bol koji prelazi sa jedne strane na drugu, osetljivost na zvuk, na mirise, na svetlost, kao i gubitak apetita, mučnina i povraćanje, ali i pojave nejasnih slika
2. Migrena je češća pojava nego što mislimo
Dopktor Huma Šeik, neurolog u Headaches NIC, kaže da je „migrena češća od astme i dijabetesa zajedno“.
Prema podacima Američke fondacije za migrenu, više od milijardu ljudi širom sveta živi sa ovom posebnom vrstom glavobolje.
Međutim, jedna starija studija iz 2013. godine otkrila je da je mnogim ljudima sa migrenom u početku pogrešno dijagnostifikovano da imaju sinusitis. U nekim slučajevima, ovo je dalo lažnu sliku i odložilo dijagnozu prave bolesti.
Dodatni problem u svetu je to što postoji nedostatak specijalista za glavobolju koji su dostupni za dijagnozu i lečenje migrene.
Neki medicinski radnici ne mogu ispravno da dijagnostikuju ovo složeno neurološko stanje, pa je to razlog zbog koga mnogi ljudi žive sa ovim glavoboljama bez zvanične dijagnoze.
Kako navode oni kod kojih je dijagnostifikovana migrena, ovo stanje je može da ih omete u obavljanju svakodnevnih životnih obaveza i aktivnosti.
U jednoj studiji među pacijentima sa migrenama u SAD, više od polovine ispitanika prijavilo je ozbiljne smetnje u obavljanju svakodnevnih obaveza i aktivnosti, naglašenu potrebu za odmorom, smanjenu produktivnost na poslu ili u školi – kaže dr Puja Patel, neurolog u Baptists Health’s Marcus Neuroscience Institutu koji je leči veliki broj pacijanata sa migrenom.
3. Lek za migrenu ne postoji
Za ovo stanje jake glavobolje još ne postoji lek.
– Migrena je genetska neurološka bolest koja trenutno nema leka– rekao je Šeik i dodao da postoji mnogo načina da se kontrolišu simptomi koji je izazivaju.
Mnogi ljudi koji imaju ovaj problem kontrolišu simptome tako što menjaju način života.
– Kod blagih do umerenih slučajeva ovih stanja, promene načina života i ponašanja, mogu biti dovoljne da se migrena kontroliše – kaže Vilijams.
Za ljude sa hroničnom migrenom, preventivne terapije sa analgeticima mogu biti korisne kako bi mogli da preduprede pojavu bola i drugih simptomima.
Međutim, važno je napomenuti da ono što funkcioniše za jednu osobu koja pati od migrenoznog bola, kada su lekovi u pitanju, možda neće biti od pomoći kod nekog drugog.
4. Ovo stanje može da izazove bolove zbog kojih se završava u Hitnoj pomoći
Pacijenti koji redovno leče migrenu mogu reći koliko ovo stanje može biti bolno, teško i neprijatno.
Prema jednoj studiji iz 2017. godine, migrena je bila uzrok 1,2 miliona poseta hitnoj pomoći godišnje u Sjedinjenim Državama.
Doktor Medhat Mikhael, direktor neoperativnog programa u Zdravstvenom centru za kičmu u medicinskom centru Memorial Care Orange Coast u Fountain Vallei, Kalifornija, je specijalista za kontrolisanje bolova što se koristi i u lečenju migrene.
Stanje jakih, migrenoznih glavobolja može biti hronično i ponekad iscrpljujuće, ali i onesposobljavajuće, ako se ne leči na odgovarajući način- ističe Mikhael.
Migrena može otežati koncentraciju, spavanje, obavljanje planiranih zadataka i obaveza, što utiče na rad i društveni život osobe koja pati od nje.
Neki oblici migrene su čak vrlo opasni i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Hemiplegična migrena, na primer, kaže da Mikhael, može dovesti do moždanog udara.
5. Skoro sve može izazvati napad migrene
Prema rečima dr Vilijamsa, neki uobičajeni okidači za migrenu su jaka svetlost, glasni zvukovi, jaki mirisi, nizak nivo šećera u krvi, dehidracija, premalo ili previše spavanja, čak i blagi udarac glavom, naporna fizička aktivnost, povišen nivo stresa…
Često okidač nike samo jedna stvar, već ih je više udruženih. Dakle, bučna sredina možda neće sama izazvati napad migrene, ali u kombinaciji stresom, jakim svetlom ili lošim snom može biti ključni uzrok ovog neurološkog stanja.
Kada su migrenozne glavobolje u pitanju, dr Vilijams kaže da je važno voditi računa i o ishrani, jer konzumiranje namirnica poput alkohola, veštačkih zaslađivača, kofeina, prerađenog mesa i fermentisane hrane takođe može da bude okidač za pojavu ovog stanja.
Kod nekih ljudi mogu da prođu godine pre nego što spozanju koji su njihovi “okidači” za ove jake glavobolje.
6. Ponekad ne možete sprečiti napade migrenozne glavobolje
Uprkos vašim najvećim naporima, epizode migrene i dalje mogu da se dese. Iako odmor, hidratacija i izbegavanje okidača mogu pomoći nekim ljudima da smanje učestalost i težinu napada migrene, migrena se i dalje može dogoditi u bilo kom trenutku.
Doktorka Ellie Heintze,licencirani akupunkturist, kaže da upravljanje stresom može pomoći kod sprečavanja napada migrene.
– Postoje mnogi faktori koji mogu uticati na nastanak migrene, kao što alergije na hranu ili netolerancija, pa čak i okidači iz spoljašnje sredine kao što su izlaganje mirisu i buđi – ističe dr Heintze.
Ona dodaje da pošto okidače nike uvak lako identifikovati, nije moguće u potpunosti izbeći ih i sprečiti bolne glavobolje.
