Najnovije istraživanje pokazuje koliko visoka spoljašnja temperatura može da bude uzrok mnogih zdravstvenih problema i toplotnog udara kod zdravih ljudi, kao i koje su granice toplote koje čovek može da izdrži.
Sve veće vrućine utiču i na zdrave osobe
Toplotni talasi se pojačavaju kako se klima menja – traju duže, postaju sve češći i sa sve višim temperaturama vazduha. Pitanje koje mnogi postavljaju jeste:
„Kada će postati prevruće za normalne dnevne aktivnosti, čak i za mlade, zdrave, odrasle osobe?” Odgovor ide dalje od temperature koju vidite na termometru, jer nije u pitanju samo toplota, već i vlažnost.
Najnovije istraživanje pokazuje da kombinacija ova dva faktora može postati opasna mnogo pre nego što su naučnici ranije verovali.
Naučnici su postali uznemireni zbog sve veće učestalosti ekstremne toplote koju prati visoka vlažnost, a za njihovo merenje koristi se novi termin – „temperatura vlažnog termometra”.
Tokom toplotnih talasa koji su zahvatili južnu Aziju u maju i junu 2022, a pre svega Pakistan, zabeležena je maksimalna „temperatura vlažnog termometra” od 33,6°C.
Prema nekim podacima Delhi je bio blizu, teoreteski, gornje granice ljudske prilagodljivosti na ovu vrstu toplote.
Istraživanje je pokazalo kolika je visoka spoljašnja temperatura štetna i za najzdravije osobe
Stučnjaci često ukazuju na studiju objavljenu 2010. godine u kojoj se procenjuje da bi „temperatura vlažnog termometra” od 35°C, pri 100 odsto vlažnosti, ili 46°C pri 50 odsto vlažnosti trebalo da bude gornja granica bezbednosti.
Iznad ove granice ljudsko telo više ne može da se hladi na prirodan način, odnosno znojenjem, kako bi se održala stabilna telesna temperatura.
Nedavno je ova granica, koja je postavljena u studiji iz 2010, testirana na ljudima u laboratorijskim uslovima. Rezultati testova pokazuju da postoji još više razloga za zabrinutost.
U ispitivanjima, u laboratorijskim uslovima učestvovali su mladi, zdravi muškarci i žene. U Noll laboratoriji na Univerzitetu Penn Stat, oni su u kontrolisanom okruženju bili izloženi visokim temepraturama. Ovi eksperimenti pružaju uvid u to koje kombinacije temperature i vlažnosti postaju štetne čak i za najzdravije ljude.
Svaki učesnik istraživanja progutao je malu telemetrijsku pilulu, koja je pratila njihovu duboku telesnu ili temperaturu jezgra. Zatim su sedeli u ekološkoj komori, krećući se taman toliko da simuliraju minimalne aktivnosti svakodnevnog života, kao što su kuvanje i jelo. Istraživači su polako povećavali ili temperaturu u komori ili vlažnost i pratili kada je osnovna temperatura ispitanika počela da raste.
Šta je „kritična granica životne sredine”
Kombinacija temperature i vlažnosti pri kojoj osnovna temperatura tela osobe počinje da raste naziva se „kritična granica životne sredine”.
Ispod tih granica, telo je u stanju da održava relativno stabilnu temperaturu tokom vremena. Iznad tih granica, telesna temperatura kontinuirano raste i rizik od stanja povezanih sa toplotom uz produženo izlaganje je povećan.
Kada se telo pregreje, srce mora da radi jače, da pojača protok krvi do kože kako bi raspršilo toplotu, a kada se znojite, to smanjuje telesne tečnosti. U najgorem slučaju, produženo izlaganje može dovesti do toplotnog udara, problema opasnog po život koji zahteva trenutno i brzo hlađenje i medicinski tretman.
Studije na mladim i zdravim muškarcima i ženama pokazuju da je gornja granica životne sredine čak niža od, u teoriji, postavljenih 35°C. Kako je ispitivanje pokazalo, granica je 31°C pri 100 odsto vlažnosti ili 38°C pri 60 porocenata vlažnosti.
Istraživanje – produžena izloženost visokim temperaturama posebno rizična za starije
Trenutni toplotni talasi širom sveta približavaju se, ako ne i prelaze, ove granice. U toplim i suvim sredinama kritične granice životne sredine nisu definisane temperaturama vlažnog termometra. Skoro sav znoj koji telo proizvodi isparava, čime se telo hladi.
Međutim, to koliko ljudi mogu da se znoje ograničeno je. Takođe, trebalo bi imati na umu da dobijamo više toplote kada je temperatura viša.
I dok pomeranje ovih granica ne predstavlja nužno najgori scenario, produžena izloženost visokim temperaturama može postati opasna za ranjiviji deo populacije. To su starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima.
Eksperimentalni fokus, posle dobijenih rezultata na mlađoj populaciji, okrenuo se testiranju starijih muškaraca i žena. Čak i zdravo starenje, bez hroničnih bolesti, starije ljude čini manje tolerantnim na toplotu.
Pvećana prevalencija srčanih bolesti, respiratornih problema i drugih zdravstvenih tegoba, kao i određenih lekova, mogu dovesti starije ljude u još veći rizik od toplotnog udara. Osobe starije od 65 godina čine od 80 do 90 procenata žrtava toplotnog udara.
Kako ostati bezbedan
Osnovni zadatak jeste održavanje optimalne hidratacije i traženje područja u kojima ćemo se rashladiti, čak i na kratke periode, kada su vrućine velike.
Nedavna studija usredsređena na toplotni stres u Africi otkrila je da buduća klima neće biti pogodna za korišćenje čak ni jeftinih sistema za hlađenje. Tropski i obalni delovi Afrike postaju vlažniji.
Dobijamo sve više dokaza da klimatske promene nisu samo problem koji nas čeka u budućnosti. To je situacija sa kojim se čovečanstvo trenutno suočava i sa kojom mora da se izbori.
