Proces kada otkazuju bubrezi je stanje u kojem jedan ili oba bubrega više ne mogu samostalno da rade. Ovo stanje se naziva i bubrežna insuficijencija. Ponekad je otkazivanje bubrega privremeno i brzo se javlja. U ostalim slučajevima, reč je o hroničnom stanju koje može polako da se pogoršava tokom dužeg vremena. Sam termin „otkazivanje bubrega“ može da zvuči ozbiljno – i jeste. Ali, tretmani kao što su dijaliza i transplantacija bubrega mogu da pomognu mnogim ljudima sa ograničenom funkcijom bubrega da nastave da žive ispunjenim životom.
Koju ulogu imaju bubrezi u našem organizmu?
Bubrezi su organi u obliku pasulja, veličine naše šake. Smešteni su ispod grudnog koša, prema leđima. Većina ljudi ima dva funkcionalna bubrega, ali čovek može da živi sve dok bar jedan organ ispravno radi. Bubrezi obavljaju nekoliko poslova u telu. Jedan od najvažnijih je da pomogne našem telu da eliminiše toksine, zatim bubrezi filtriraju krv i šalju otpad iz tela kroz urin. Kada bubrezi ne rade efikasno, otpadni proizvodi se nakupljaju u našem telu. Ako se to dogodi, čovek počinje da se oseća bolesno. U najozbiljnijim situacijama, otkazivanje bubrega može da bude opasno po život.
Zašto otkazuju bubrezi?
Najčešći uzroci zatajenja, otkazivanja bubrega su dijabetes i visok krvni pritisak. Ponekad, međutim, otkazivanje bubrega dešava se brzo, zbog nepredviđenog uzroka. Kada bubrezi naglo izgube funkciju (u roku od nekoliko sati ili dana), to se naziva akutna bubrežna insuficijencija (ili akutna povreda bubrega). Ova vrsta bubrežne insuficijencije je često privremena. Uobičajeni uzroci akutnog otkazivanja bubrega mogu da budu:
- Autoimune bolesti bubrega
- Određeni lekovi
- Teška dehidracija
- Opstrukcija urinarnog trakta
- Nekontrolisana sistemska bolest poput bolesti srca ili jetre.
Otkazivanje bubrega obično se ne dešava preko noći. Hronična bolest bubrega se odnosi na grupu zdravstvenih stanja koja utiču na to koliko dobro bubrezi funkcionišu. Ako se ne leči, hronična bolest bubrega može da dovede do otkazivanja bubrega.
Najveći uzroci otkazivanja bubrega od hronične bolesti bubrega su:
Dijabetes: Nekontrolisani dijabetes može dovesti do nekontrolisanog nivoa šećera u krvi. Stalno visok šećer u krvi može da ošteti organe tela, pa i bubrege
Visok krvni pritisak: Visok krvni pritisak (hipertenzija) znači da krv putuje kroz krvne sudove tela povećanom silom. Vremenom, nelečeni nivo visokog krvnog pritiska može da ošteti tkivo bubrega.
Drugi uzroci hronične bolesti bubrega su:
Policistička bolest bubrega, nasledno stanje gde ciste (kesice ispunjene tečnošću) rastu u bubrezima.
Glomerularne bolesti, kao što je glomerulonefritis, koje utiču na to koliko dobro bubrezi mogu da filtriraju otpad.
Lupus i druge autoimune bolesti koje mogu da utiču na više sistema tela.
Koji simptomi nas upozoravaju da bubrezi otkazuju?
U ranim stadijumima bolesti bubrega, mnogi ljudi imaju vrlo malo simptoma ili ih uopšte nemaju. Važno je napomenuti da hronična bolest bubrega može da nanese štetu iako se čovek dobro oseća. Hronična bolest bubrega i otkazivanje bubrega mogu da izazovu različite simptome kod različitih ljudi. Ako bubrezi ne rade kako treba, primetićete jedan ili više od sledećih znakova upozorenja:
- Umor (ekstremni umor)
- Uznemireni stomak ili povraćanje
- Konfuzija ili problemi sa koncentracijom
- Otok, posebno oko ruku ili članaka
- Češći odlasci u kupatilo
- Grčenje mišiča
- Suva koža koja svrbi
- Loš apetit ili metalni ukus hrane.
Kako se dijagnostikuje otkazivanje bubrega?
Lekari koriste različite testove za merenje funkcije bubrega i dijagnozu zatajenja bubrega. Ako lekar sumnja da ste u opasnosti od otkazvanja bubrega, može da preporuči da se urade:
Test krvi, koji mogu da pokažu koliko dobro bubrezi uklanjaju otpad iz krvi
Snimanje, koje može da pokaže abnormalnosti bubrega ili opstrukcije (blokade)
Test urina, koji meri količinu urina ili specifičnih supstanci u urinu, kao što su proteini ili krv.
Kako izgleda lečenje kada otkazuju bubrezi?
Lečenje otkazivanja bubrega određuje se na osnovu uzroka i obima problema. Lečenje hroničnog zdravstvenog stanja može da odloži napredovanje bolesti bubrega. Ako bubrezi počnu da gube svoju funkciju postepeno, lekar može da koristi jednu ili više metoda za praćenje zdravlja pacijenta i pomogne da se funkcija bubrega održi što duže. Lekar može da proceni funkciju bubrega pomoću:
- Rutinskih testova krvi
- Provere krvnog pritiska
- Lekova.
S obzirom na to da bubrezi imaju važnu funkciju u organizmu, ljudima sa bubrežnom insuficijencijom potrebno je lečenje da bi ostali u životu. Glavni tretmani za otkazivanje bubrega su:
1. Dijaliza
Ovaj tretman pomaže telu da filtrira krv (obavlja posao koji bubrezi više ne mogu da obavljaju).
Na hemodijalizi, mašina redovno čisti krv. Ljudi često primaju ovaj tretman zatajenja bubrega u bolnici ili klinici za dijalizu, 3 ili 4 dana nedeljno.
Peritonealna dijaliza čisti krv na nešto drugačiji način, pomoću rastvora za dijalizu i katetera. Ovaj tretman nekada može da se radi i kod kuće.
2. Transplantacija bubrega
U operaciji transplantacije bubrega, lekari postavljaju zdrav bubreg u telo pacijenta koji treba da preuzme posao oštećenih organa. Zdrav bubreg, koji se naziva donorski organ, može doći od preminulog donora ili živog donora, koji može da bude prijatelj ili član porodice. Lekari podsećaju da ljudi mogu dobro da žive i sa jednim zdravim bubregom.
Može li da se spreči otkazivanje bubrega?
Dok se otkazivanje bubrega od hronične bolesti bubrega ne može sprečiti, svaki čovek može da učini mnogo kako bi sačuvao funkciju bubrega. Zdrave navike i rutine mogu da uspore proces gubitka funkcije bubrega. Ako imate hroničnu bolest bubrega ili bubrezi počinju da otkazuju, trebalo bi da:
- Pratite funkciju bubrega, uz pomoć lekara
- Držite nivo šećera u krvi pod kontrolom, ako imate dijabetes
- Držite nivo krvnog pritiska u normalnom opsegu
- Izbegavte pušenje
- Jedete zdravu hranu i ograničite unos hrane sa visokim sadržajem proteina i natrijuma.
