Unutrašnje krvarenje je prodor krvi u telesnu šupljinu, organ ili tkivo. U većini slučajeva ovakav oblik krvarenja posledica je fizičke traume, jačeg udarca, kardiovaskularnog problema ili bolesti. Unutrašnje krvarenje ispoljava se kao hematom ili kao prisustvo krvi u pljuvački, mokraći, stolici. Ovaj oblik krvarenja može se javiti iznenada i biti praćen jakim bolom i nesvesticom, ali moguće je da bude skoro neprimetan i bez jasnih simptoma. Stručnjaci upozoravaju da jak bol nije uvek i znak jačeg krvarenja.
Uzroci unutrašnjeg krvarenja su različiti kao i znaci i simptomi ovog stanja. Unutrašnje krvarenje može biti posledica fizičke povrede. Trauma je jedan od najčešćih uzroka unutrašnjeg krvarenja. Trauma može biti oštra i nastati usled prodora nekog predmeta u telo, ili tupa posle udarca koji u početku možda i neće biti praćen jasnim simptomima unutrašnjeg krvarenja.
Unutrašnjem krvarenju često prethode saobraćajne nesreće, tokom kojih se vozilo naglo zaustavi, usled čega može doći do pucanja krvnih sudova i organa. Ovaj oblik krvarenja često je posledica preloma dugih kostiju ruke, noge ili karlice. Fragmenti kostiju mogu pokidati krvne sudove i izazvati obilno krvarenje.
Unutrašnje krvarenje može biti i posledica aneurizme – abnormalnog proširenja krvnih sudova. Moguće je da zbog slabosti krvnog suda dođe do njegovog pucanja. Do pucanja krvnog suda može doći tokom intenzivne aktivnosti, ali i u trenucima odmora, tokom sna. Aneurizme se mogu javiti u bilo kom krvnom sudu, ali najčešće su na krvnim sudovima mozga (cerebralna aneurizma) ili aorti, u grudnom košu ili abdomenu.
Poremećaji krvarenja kao što je hemofilija mogu dovesti do povećanog rizika od krvarenja, uključujući i unutrašnje krvarenje. Unutrašnje krvarenje se javlja i posle neodgovarajuće upotrebe lekova, na primer varfarina. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput aspirina mogu da izazovu unutrašnje krvarenje ako se prekomerno koriste, poseban oprez savetuje se pacijentima koji imaju čir. U nešto ređim slučajevima unutrašnje krvarenje je posledica hemoragične groznice.
Simptomi unutrašnjeg krvarenja ne ukazuju uvek na težinu stanja. Moguće je da velike količine krvi budu izgubljene posle povrede abdomena ili bubrega, i da ovo stanje ne bude praćeno jasnim simptomima krvarenja. Nasuprot tome i male količine krvarenja u nekim delovima mozga mogu izazvati ozbiljne simptome, pa čak i smrt. U slučajevima fizičke traume, početni nedostatak znakova ili simptoma ne znači da je stanje pacijenta stabilno, moguće je da se nešto kasnije jave ozbiljni simptomi.
Unutrašnje krvarenje najčešće je praćeno vrtoglavicom, u slučajevima kada je gubitak krvi postepen, vrtoglavica se može osetiti samo kada pacijent pokuša da ustane. Bol je čest simptom unutrašnjeg krvarenja, jer krv iritira tkiva. U grudnom košu bol može biti ograničena na područje krvarenja, ipak ako je krvarenje u stomaku bol se može preneti i na druge delove tela.
U nekim slučajevima moguće je da unutrašnje krvarenje ne bude praćeno simptomima. Na primer, ukoliko smo na neodgovarajućoj dugotrajnoj antikoagulantnoj terapiji i ako patimo od čira, moguće je krvarenje koje će izazvati simptome tek kada se stanje pogorša. Jedini znak ovog krvarenja može biti tamna stolica.
Nedostatak daha je još jedan simptom unutrašnjeg krvarenja. Sa gubitkom krvi, telu nedostaju dovoljne količine crvenih krvnih zrnca, koja bi dopremila kiseonik do tkiva, pa se često uočavaju zbog toga poteškoće s disanjem. Trnjenje šaka i stopala još je jedan simptom unutrašnjeg krvarenja, koji je posledica potrebe tela da zaštiti vitalne organe. Nedovoljna prokrvljenost udova može izazvati trnjenje i peckanje u rukama, šakama, prstima, stopalima. Unutrašnje krvarenje može izazvati i hiperventilaciju (ubrzano disanje) koje nastaje kada telo pokuša da podigne nivo kiseonika.
Javljaju se i problemi sa vidom, nejasan, zamagljen, dvostruki vid, može biti posledica krvarenja mozga. Mučnina i povraćanje nastaju, takođe, usled gubitka krvi ili kao odgovor na bol. Ovi simptomi uobičajeni su kod krvarenja u digestivnom traktu ili u mozgu. Jako i iznenadno unutrašnje krvarenje može biti praćeno i obilnim znojenjem, bez jasnog razloga. Gubitak krvi može izazvati brzu promenu telesne temperature i usloviti iznenadno i jako znojenje. Pacijenti često kažu da ih je „oblio hladan znoj“.
Modrice na telu mogu označiti mesto krvarenja, pa modrice oko pupka sugerišu da je u pitanju krvarenje u stomaku, dok se modrice na boku, mogu pojaviti kada postoji krvarenje u abdomenu ili retroperitonealnom prostoru. Unutrašnje krvarenje je nekada praćeno i konfuzijom i dezorijentacijom u prostoru, pa i gubitkom svesti kada je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć.
Unutrašnje krvarenje u nekim delovima tela može biti praćeno i jasnijim simptomima. Krvarenje na mozgu se ispoljava jakim glavoboljama, mučninom i povraćanjem, slabošću jednog dela tela i poteškoćama sa vidom. Ukoliko se problem ne otkrije na vreme, kako unutrašnje krvarenje napreduje, javlja se konfuzija, dezorijentacija, gubitak svesti.
Krvarenje u plućima je praćeno otežanim disanjem, kašljom često i iskašljavanjem krvi. U slučaju da se iskašlju i male količine krvi, potrebna je neodložna medicinska pomoć. Krvarenje oko srca (perikardni izliv), može poremetiti srčani ritam i dovesti do tamponade srca, životno ugrožavajućeg stanja.
U slučaju povrede pluća, mogu se uočiti i modrice u predelu grudnog koša i vrata. Moguće je da dođe do promena i na koži vrata i gornjeg dela stomaka, u obliku nabora, usled prisustva mehurića vazduha u slojevima kože. Unutrašnje krvarenje u grudima praćeno je bolom koji je jači pri kretanju i menjanju položaja tela.
Krvarenje unutar abdomena može izazvati otok i difuzni bol. Krvarenje unutar jednjaka ili želuca, može se ispoljiti prisustvom krvi u povraćenom sadržaju, dok krvarenje u donjem delu digestivnog trakta dovodi do pojave krvi u stolici. Krvarenje u bubrezima ili bešici očituje se prisustvom krvi u urinu. Krvarenje usled preloma, povreda zglobova ili mišića, praćeno je nekada i jakim modricama.
Unutrašnje krvarenje može, ako se ne prepozna na vreme dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak se završiti i smrtnim ishodom. Može doći i do trajnog oštećenja ili otkazivanja organa poput srca i bubrega.
Iste posledice krvarenje može imati i na funkciju mozga, moguće je da dođe do problema s pamćenjem, nemogućnosti gutanja. Zbog svega navedenog u slučaju pojave nekih od simptoma potrebno je što pre pozvati hitnu pomoć.