Trnjenje ruku može biti posledica promena na vratnoj kičmi, ali i nekih progresivnih bolesti

Pored trnjenja, može da se javi utrnulost, kada se opisuje osećaj „umrtvljene“ ili „obramrle“ ruke, a nekada uz ove senzacije može postojati i bol, opisuje dr Aleksandra Pavlović, neurolog

Trnjenje ruku je čest osećaj koji se ponekad javlja iz racionalno objašnjivih razloga, kakvo je trnjenje kao posledica položaja u toku noći. Međutim, osećaj trnjenja može da pređe u obamrlost ili da bude posledica trauma, infekcija, nekih životnih navika, pa i ozbiljnih bolesti različite etiologije.

Trnjenje ruku izazivaju poremećaji nervnih struktura

Preporučujemo

Trnjenje jedne, obe ruke ili pojedinih prstiju ruku je među najčešćim smetnjama koja ljude dovode neurologu. Naglo nastala utrnulost jedne polovine tela, ruke i noge, sa ili bez zahvatanja lica, zahteva hitno javljanje lekaru. Tada se najverovatnije radi o akutnom moždanom udaru, ishemijskog ili hemoragijskog tipa.

- Za tegobe u vidu trnjenja ruku odgovorne su bolesti nervnih struktura, koje su zadužene za prenošenje osećaja dodira na rukama. To mogu biti pojedinačni nervi (najčešće nervi medijanus ili ulnaris, n. medianus, n. ulnaris), vratni nervni korenovi (takozvani cervikalni korenovi) ili nervni pleksus (cervikobrahijalni pleksus ili splet) koji nastaje iz vratne (cervikalne) kičmene moždine. Ovo su bolesti perifernog nervnog sistema. Posledica su degenerativnih, zapaljenskih, kompresivnih ili tumorskih patoloških procesa. Ukoliko postoji utrnulost jedne polovine lica i tela (ruke i noge), najverovatnije se radi o patološkom procesu u mozgu, koji može biti vaskularne, autoimune ili tumorske prirode - objašnjava docent dr Aleksadra Pavlović, neurolog, u razgovoru za eKlinika portal.

Trnjenje ruku u različitim delovima dana ili kao posledica nekih svakodnevnih aktivnosti

Postoje neke specifičnosti pojave trnjenja u rukama koje mogu da nam ukažu na mogući uzrok. Trnjenje ruku u toku noći obično je posledica pritiska ili kompresije na neki od nerava zbog „nezgodnog“ položaja ruke. Tada nas iz sna budi osećaj „obamrle“ ruke, koja je i slabija. Najčešće se radi o padu i utrnulosti šake, koja je posledica pritiska na radijalni nerv (n. radialis). Ove smetnje su obično prolazne.

- Sa druge strane, preterana upotreba šaka, na primer, prilikom kucanja na kompjuteru ili nekih drugih stereotipnih radnji koje se višestruko ponavljaju, može dovesti do sindroma karpalnog tunela. Tada nam deo šake utrne i zaboli u toku rada, i često prija da se ruka „protrese“. Treće, ukoliko dođe do „iskakanja“ vratnog diskusa (hernijacija) u cervikalnom segmentu kičmene moždine, moguće je da se javi utrnulost i bol duž ramena i ruke ka prstima šake. U ovim slučajevima obično postoji podatak o nastaku smetnji posle podizanja tereta ili „nezgodnog“ okretanja vrata. Kada postoji polineuropatija, trnjenje ruku se javlja uz trnjenje i grčeve nogu, koji su posebno izraženi noću - opisuje naša sagovornica.

Padovi, mehaničke povrede, kao i nasledne bolesti mogu da izazovu trnjenje ruku

Kada nam trnu ruke, prvo što većina pomisli je da se radi o nečemu prolaznom. Međutim, postoje i neke bolesti koje mogu da budu okidač i suštinski uzrok. Dr Pavlović navodi da je iza trnjenja ruku najčešće prisutna patologija vratne kičme u smislu razvoja degenerativnih promena na diskusima (hrskavica). Oni se, nalaze između pršljenova i mogu da se pomere i pritisnu korenove nerava za ruke, objašnjava neurolog, i dodaje:

- Padovi i mehaničke povrede takođe mogu dovesti do oštećenja korenova i pleksusa nerava za ruke, pa i samih nerava. Polineuropatije, u kojima dolazi do obično simetričnog zahvatanja više nerava, mogu biti nasledne ili stečene. Najčešće stečene polineuropatije su posledica šećerne bolesti, alkoholizma, autoimunih bolesti, nekih infekcija ili nedostatka nekih vitamina. Oštećenja pojedinih nerava mogu nastati usled pritiska na nerv duž njegovog toka, usled preloma kostiju, tumora i slično.

Kako pacijenti najčešće opisuju simptome trnjenja ruku i kada postoji sumnja na patološki proces

- Trnjenje ruku, odnosno bilo kod dela tela, obično se opisuje kao mravinjanje, bockanje, žarenje ili peckanje. Smatra se nadražajnim simptomom. Međutim, može postojati i osećaj utrnulosti ili anestezije ruku, kada se opisuje osećaj „umrtvljene“ ili „obramrle“ ruke. Nekada uz ove osećaje može postojati i bol. Važno je dobiti podatak o tome u kom delu ruke postoji izmenjen osećaj ili bol, jer to ukazuje na lokalizaciju patološkog procesa. Lekari takođe treba da pitaju da postoji sličan osećaj u nogama (stopalima) ili drugim delovima tela, što bi ukazivalo na polineuropatiju - kaže dr Aleksandra Pavlović.

Moguće dijagnostičke metode za rešavanje problema

Kao i kod drugih neuroloških simptoma, ističe dr Pavlović, i kod trnjenja ruku anamneza i neurološki pregled su najvažniji za postavljanje radne dijagnoze. Ukoliko se sumnja na patološki proces na perifernom nervnom sistemu (nervni korenovi, pleksusi i periferni nervi), onda se, prema njenim rečima, koristi neurofiziološki metod koji se zove elektromioneurografija (skraćeno EMNG).

Ukoliko klinička slika ukazuje na moguće zahvatanje moždanih ili struktura vratne kičme, onda je metoda izbora snimanje magnetnom rezonancijom (MR), osim ako se sumnja na akutni patološki proces (npr. moždani udar). Tada, upozorava neurolog, postoji indikacija za hitan skener mozga.

Da li se trnjenje javlja i kod mlađih osoba, a kakve su prognoze

Pitali smo i da li je trnjenje najčešće "rezervisano" za starije osobe, javlja li se i kod mlađih, i sa kojim razlozima. Dr Pavlović potvrđuje da trnjenje ruku prati i osobe mlađe životne dobi i da kod njih ovakve smetnje obično ukazuju na nasledne bolesti koji su generalno retke (Šarko-Mari-Tut-ova bolest, amiloidoza, Fabrijeva bolest). Drugi uzroci se odnose na mehaničko oštećenje. A što se tiče prognoze i lečenja, doc.dr Aleksandra Pavlović, neurolog, kaže:

- I jedno i drugo zavisi od uzroka smetnji. Kod naslednih bolesti, smetnje su obično progresivne. Posle traume, u zavisnosti od njene težine se može očekivati izvestan stepen oporavka. Vitaminske karance se leče nadoknadom vitamina koji nedostaju u telu. Ukoliko se radi o posledici dijabetesa ili sistemskih autoimunih bolesti, vrlo je važno lečenje osnovnog oboljenja. Postoje lekovi koji se mogu primeniti za osećaj trnjenja, žarenja i paljenja ali koji ne deluju na uzrok tegoba, odnosno deluju simptomatski. Simptomatsko lečenje je važno jer dugotrajne neprijatne senzacije u udovima mogu da ometaju u svakodnevnim aktivnostima i utiču na kvalitet života. U svakom slučaju, trnjenje ruku nije simptom koji treba zanemariti.