Pojedini zdravstveni saveti naših baka zasnovani, pre svega na velikom iskustvu, odolevaju i danas „zubu vremena“. Kada smo prehlađeni, većina doktora, neće nam savetovati isključivo kao „lek“ pileću supicu, ali i neće imati ništa ni protiv ovog „domaćeg leka“. Tradicionalni zdravstveni saveti imaju svoju i kulturološku osnovu, ali postoji i veliki broj preporuka koje dele narodi širom sveta.
Pileća supica kao tradicionalni lek za prehladu
I struka veruje da je pileća supa pravi obrok kada smo bolesni. Topla pileća supa obezbediće nam neophodnu tečnost i izvesnu količinu soli.
– Savetuje se i kod mučnine, tečan obrok će nas zaštiti od gubitka tečnosti i elektrolita – smatra dr Džon Šuman iz Oak Street Health, u Oklahomi.
Pojedine studije su potvrdile da pileća supa može biti dobar način da lakše prebolimo prehladu. Nema još do kraja jasnih podataka koji mogu ponuditi odgovor na pitanje: „Zašto je pileća supa lekovita?“
Pretpostavlja se da ovaj narodni lek ima antiinflamatorno delovanje i da olakšava disanje, jer obezbeđuje uklanjanje viška sekreta iz respiratornog sistema. U svakom slučaju, domaća pileća supa je odličan obrok koji će nam obezbediti vlakna, neophodnu tečnost i druge hranjive materije.
Zdravstveni saveti koje sigurno preporučuju i svi stručnjaci
Redovna higijena i pranje ruku, jedan je od načina na koji možemo da se zaštitimo od štetnog delovanja bakterija, gljivica, i virusa. Pranje ruku pre jela je obavezno, jer se na ovaj način umanjuje rizik od fekalno-oralne kontaminacije i zaraznih kapljica koje bi mogle biti na rukama.
Provetravanje prostorija
Zdravstveni savet naših baka da nekoliko puta dnevno i tokom najhladnijih dana u godini provetravamo prostorije u kojima boravimo, ima dobru naučnu podlogu. Nedavna epidemija covid 19 samo je potvrdila ovu nekoliko stotina godina staru preporuku. U slučaju, da pri čišćenju stana koristimo jake hemikalije ili kuvamo na plinu, obavezno je provetravanje prostorija.
Ovaj zdravstveni savet ipak ima jedan izuzetak. Provetravanje prostorija u jutarnjim satima, tokom sezone cvetanja nekih biljaka, ne preporučuje se alergičnim osobama. Na ovaj način u ranim jutarnjim satima samo će se povećati količina alergena u kući. Provetravanje prostorija ne savetuje se ni u sredinama sa lošijim kvalitetom vazduha. Ukoliko patimo od alergije, preporuka stručnjaka jeste da prozore otvaramo u drugom delu dana ili u večernjim satima kada u vazduhu ima manje alergena.
Izađite napolje svakog dana
Televizija, mobilni telefoni i ostale tehnologije popularni su „kradljivci vremena“ i dobrim delom krivci što veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru. Saveti naših baka da se malo odmaknemo od ovih uređaja su smisleni i dragoceni. Boravak na otvorenom prostoru i izlaganje dnevnoj svetlosti mogu umanjiti simptome stresa i depresije. Istraživanje Harvard Health navodi, da šetnja od 21 minut može smanjiti rizik od bolesti srca za 30 odsto.
Dobar san kao osnova zdravlja
Dobar san je bitan za očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja. Smatra se da osobe koje imaju uredan san lakše prebole neke bolesti. Stručnjaci tvrde da se pogrešne navike, kada je u pitanju higijena sna, dovode u vezu sa generalno lošijim zdravstvenim stanjem.
Osobe koje nedovoljno spavaju sklonije su razvoju gojaznosti, poremećaju raspoloženja i kardiovaskularnim bolestima. Iako su potrebe za snom individualne i zavise od uzrasta ili posla koji obavljamo, smatra se da većina dugovečnih osoba uredno spava tokom noći. Najbolje je ukoliko je moguće da svakog dana idemo na spavanje u isto vreme.
