Mada se snovima često daju mistična svojstva, njihova uloga je drugačija. Snovi su neka vrsta smetilišta informacija, mesto gde se pročišćavaju nebitni delovi sećanja, a izdvajaju oni bitni. Naučnici već dugo pretpostavljaju da se ovaj proces odvija negde između dela mozga koji kontroliše memoriju (hipokampus), i kore velikog mozga (neokorteksa), koji reguliše naše „bitnije“ misli.
Snovi sortiraju sećanja
Studija Instutita za medicinu Maks Plank iz 2007. pomogla je da se ova teorija naučno utemelji: istraživači su otkrili da deo kore velikog mozga – neokorteks, dok obavlja svoju funkciju tokom spavanja, šalje signale različitim regionima u mozgu koji su zaduženi za kratkoročno pamćenje (hipokampusu).
Hipokampus se zatim čisti da bi opet sledećeg dana sakupio informacije, dok neokorteks odlučuje šta će preneti u dugoročno pamćenje, a šta odbaciti. Dok sve te informacije putuju, neke dođu do mesta gde nastaju naši snovi.
– Analiza snova može imati pozitivne efekate. U snovima se vrši određeno sortiranje i brisanje naših sećanja – kaže psiholog sa univerziteta Harvard Dedri Baret.
U snovima obrađujemo strahove
Drugo viđenje snova dolazi od kognitivnog neuronaučnika Antija Revonsa sa švedskog univerziteta u Skovdu, koji je predstavio teoriju simulacije pretnji. Prema toj teoriji, mozak kroz snove reaguje na potencijalne „pretnje“. Recimo, mnogi ljudi sanjaju kako su im poispadali svi zubu – taj motiv može da bude podstaknut strahom od starenja i propadanja tela.
Snovi nas navode na rešenje problema
Možda je u stvari najproduktivnija funkcija snova rešavanje problema, jer mozak u snu nastavlja da radi na poslovima kojima se budni um bavi tokom dana. U jednoj studiji iz 2010. godine koje je sproveo jedan medicinski centar u Bostonu, 99 ljudi je dobilo zadatak da se kreće kroz virtuelni lavirint. U jednom delu vežbe svi su dobili pauzu od 90 minuta. Neki su dobili zadatak da tokom pauze nešto čitaju, dok je drugima naloženo da odspavaju. Oni koji su spavali i kojima se slučajno u snovima prikazao lavirint pokazali su desetostruko bolju sposobnost rešavanja ovog zadatka u narednoj sesiji nego ostali ispitanici.
Na kraju – i Frojd je delimično bio u pravu – neki snovi predstavljaju samo puko ispunjenje želje. Recimo, san u kojem letimo po nepreglednom nebu može da predstavlja našu želju za slobodom.
