Zbog epidemije korona virusa, ljudi su počeli više da osluškuju svoje telo i sve češće mere temperaturu. Izdvojili smo pet najčešćih nedoumica koji su vezani za merenje telesne temperature i njene vrednosti.
1. Da li je normalna telesna temperatura 36,6 stepeni?
36,6 stepeni je prosečna temperatura zdravih ljudi. U praksi ona može dosta da varira.
Normalna telesna temperatura varira u rasponu od 36,6-37,2 stepeni. Poznato je da temperatura može blago da poraste nakon obroka ili usled vremenskih promena, naročito kod starijih i ljudi sa niskim krvnim pritiskom. Takođe, na porast telesne temperature mogu da utiču jak stres, umor, fizička aktivnost, spavanje u toplom prostoru, kao i trudnoća i ovulacija. Ono što je karakteristično za ovu vrstu porasta temperature je to što se ona brzo vraća u normalu, obično posle jedan do tri sata. Ovakav blagi porast telesne temperature često nema patoloških uzroka.
2. Gde je najbolje staviti toplomer?
Najtačnije merenje temperature ćete postići u tačkama najbližim delu tela gde je telesna temperatura konstantna. Stoga temperatura izmerena ispod ruke, u rektumu i pod jezikom najtačnije odražava pravo zdravstveno stanje.
Temperatura izmerena ispod pazuha može da bude prilično tačna ako je pravilno izmerite. Odnosno, termometar se postavlja duboko u pazuh, čvrsto pritisne i drži najmanje sedam do 10 minuta.
Prilikom merenja temperature ispod ruke kod ljudi sa prekomernom težinom mogu se pojaviti ozbiljne greške. Masno tkivo deluje kao sloj između termometra i tela, pa je gojaznim ljudima preporučljivo da odaberu drugu tačku za merenje temperature.
3. Najpouzdaniji je živin toplomer, ali…
Sa jedne strane, živini termometri su zaista prilično precizni. S druge strane, oni su izuzetno opasni, pa su u mnogim zemljama izbačeni iz upotrebe.
Živa je veoma toksična supstanca i ako vam se polomi živin toplomer važno je da pažljivo očistite ostatke. Iako mala količina žive koju sadrži toplomer ne može da izazove ozbiljne posledice, dodir sa živom mogao bi da dovede do pojave iritacije kože.
Elektronski termometri su pogodniji za merenje temperature u ustima ili u rektumu (naravno, nakon kupovine elektronskog termometra, morate da odlučite koja je od ove dve tačke pogodnija za vas, i da je ne menjajte kada krenete da koristite ovaj toplomer). Ako njima merite temperaturu ispod pazuha, on često može da da pogrešne vrednosti. Takođe je preporuka da nekoliko puta zaredom izmerite temperaturu ovim toplomerom (obično tri puta).
Još veću grešku daje merenje temperature pomoću fitnes narukvica i drugih sportskih aparata. Oni se uglavnom ne pripiju čvrsto uz telo, a drugo, temperatura na zglobu je uvek niža nego, na primer, u abdomenu.
Što se tiče uređaja za beskontaktno merenje temperature, koji se sada aktivno koriste na javnim mestima, važno je razumeti da se oni mogu koristiti za masovni skrining. Brojevi na aparatu sa beskontaktnom metodom merenja biće 1-1,5 stepeni niži od stvarnih vrednosti. Uređaj će pokazati povišenu temperaturu samo ako je viša od 38-39 stepeni.
4. Da li visoka temperatura ubija viruse i mikrobe?
Patogeni mikroorganizmi izumiru samo na temperaturama iznad 41 stepen. Tako visoka temperatura je definitivno štetna za telo. Pri telesnoj temperaturi od 41 opterećenje srca se povećava pet do šest puta. Pri temperaturi od 42 stepena proteini počinju da se zgrušavaju u telu. Zbog toga lekari preporučuju obaranje temperature u slučajevima kada ona poraste već iznad 38,5 stepeni.
5. Kada treba da posetite lekara?
Neophodno je da potražite medicinsku pomoć u slučajevima kada povišena temperatura (37,2-37,5) traje nekoliko dana. Jedini razlog za hitni odlazak lekaru je temperatura iznad 38 stepeni. Neophodno je shvatiti zbog čega je temperatura povišena, ali i zbog čega je niža od normalnih vrednosti (kada je ispod 35° C). Hipotermija može da bude uzrokovana izlaganjem niskoj temperaturi, trovanjem, hipoglikemijom (nizak nivo šećera u krvi) ili povredama glave.