Foto: Shtterstock
Roditelji uvek moraju da nađu vreme, strpljenje i razumevanje za svoju decu Foto: Shutterstock
Osim iskazivanja ljubavi i brige za psihofizički razvoj deteta, u vreme puberteta i adolescencije posebnu pažnju treba obratiti i na to sa kim se dete druži, gde izlazi i šta se dešava roditeljima „iza leđa“. Zbog toga je neophodno da se roditelji edukuju ne samo o simptomima i znacima narkomanije, nego i o uzrocima, posledicama i faktorima rizika koji mogu da dovedu do bolesti zavisnosti.
Jedino prevencijom i blagovremenom intervencijom moguće je stati na put razvoju narkomanije, a ranim prepoznavanjem znakova već nastale bolesti zavisnosti povećava se šansa da se progresija zaustavi a posledice izleče ili ublaže.
Marihuana je najčešće korišćena droga u velikom broju zemalja. U nekim zemljama je upotreba marihuane legalizovana u medicinske svrhe.
Narkomanija je stanje ponavljanog uzimanja prirodnih ili sintetičkih droga, koje štete ne samo pojedincu, nego i porodici i kompletnom društvu. Iako je poznato da je većina zavisnika počela sa marihuanom, mnogi su i dalje u zabludi da je ovo „laka“ i neškodljiva droga.
Marihuana (Cannabis sativa) je biljka čiji se sasušeni delovi puše, slično duvanu, ali može da se konzumira i jedenjem. U žargonu se marihuana naziva vutra, trava, travica, vu, mara, džokac, džoint, gandža, gagi. Zloupotreba marihuane dovodi do izmenjenog stanja svesti i promene raspoloženja i ponašanja, a kasnije često vodi u zavisnost od drugih psihoaktivnih supstanci i u kriminal, bilo krađom, bilo preprodajom narkotika, prostitucijom itd.
Zavisnost od neke psihoaktivne supstance podrazumeva da postoji:
• zaokupljenost psihoaktivnom supstancom
• zapostavljanje drugih interesovanja i aktivnosti zbog psihoaktivne supstance
• žudnja za uzimanjem supstance
• apstinencijalni sindrom kada se psihoaktivna supstanca ne uzme
• tolerancija na dejstvo psihoaktivne supstance u količini koja je ranije imala efekat
• nastavak korišćenja psihoaktivne supstance i pored saznanja o njenom štetnom dejstvu
Neretko su roditelji poslednji koji saznaju, a vrlo često se dešava da i kada saznaju, odbijaju da prihvate da postoji problem narkomanije u njihovoj porodici i pod njihovim krovom, postajući time saučesnici u krivičnom delu, jer je po Krivičnom zakoniku Republike Srbije svako držanje, posedovanje, korišćenje i davanje prostorija za korišćenje psihoaktivnih supstanci krivično delo.
U bilo kom trenutku je moguće prestati sa uzimanjem marihuane. Porodica i stručna pomoć su podrška i put koji vodi ka prekidanju zavisnosti i otpočinjanje zdravog života sa zdravim navikama i mogućnošću za napredovanjem u fizičkom, psihičkom, emotivnom i društvenom aspektu.
Mnogo je događaja koje bi mogli da navedemo kao razloge za zloupotrebu marihuane: ekonomske neprilike, moda koja „reklamira“ marihuanu na odeći, obući, nakitu, zatim filmovi, muzika i „influenseri“ koji nameću sistem vrednosti u kom se marihuana doživljava kao nešto pozitivno, sa jedne strane, i slabljenje čvrste pozitivne uloge porodice kao osnovne jedinice društva, sa druge strane.
Roditelji su mahom preokupirani poslom, pa neretko daju velike količine novca zbog uskraćenog vremena i pažnje deci koja su vulnerabilna i podložna negativnim uticajima okoline. U nedostatku kontrole i nadzora, a bez snažnih ranije utemeljenih moralnih smernica, kod tinejdžera i adolescenata se stvara pogodno tlo za kopiranje loših idola i njihovog bahatog ponašanja i eksperimentisanje sa narkoticima.
Nedostatak samopoštovanja, pomodarstvo, uticaj sredine neki su od rizika koji tinejdžere podstaknu da probaju marihuanu Foto: Shutterstock
U teoriji ne postoji tačno definisan faktor koji dovodi do nastajanja bolesti zavisnosti, ali postoji lista onih činilaca koji mogu da doprinesu da bolest nastane.
Faktori rizika koji kod adolescenata mogu da dovedu do posezanja za marihuanom su:
• Disharmonična, nefunkcionalna porodica, naročito ako i roditelji ispoljavaju znake bolesti zavisnosti (alkohol, kockanje)
• Nedostatak vezanosti, topline, roditeljske pažnje i ljubavi
• Nedostatak dobre komunikacije između roditelja i dece
• Loše prilike u porodici: prepuštenost sopstvenom vaspitanju, sukob u porodici
• Neuspeh roditelja i društva da utemelje pravila dobrog ponašanja
• Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja
• Poremećaj ličnosti, teškoće prilagođavanja, strahovi
• Dosada
• Uticaj društva ili idola iz medija (serije, filmovi, muzika, YouTube, rijaliti programi)
• Prepuštenost negativnim uticajima okoline
• Radoznalost koja nije kanalisana ka zdravim aspektima
• Pomodarstvo, želja da se pobegne iz realnosti
• Druženje sa decom koja su sklona devijantnom ponašanju
• Sredina koja toleriše zloupotrebu psihoaktivnih supstanci
Veoma je teško sa sigurnošću prepoznati da tinejdžer povremeno zloupotrebljava marihuanu, naročito ako to radi van kuće, a u kuću dolazi nakon više sati od konzumiranja.
Neposredno nakon konzumiranja marihuane, nastaju efekti koji mogu da traju nekoliko sati, a uglavnom su to kratkotrajna euforija, opuštenost i bezrazložan smeh. Konjunktive postaju crvene, javlja se osećaj žeđi i glad za slatkišima. Koncentracija, koordinacija pokreta i percepcija su narušene.
Hroničnom zloupotrebom može da dođe do razvoja tolerancije, blage fizičke i intenzivne psihičke zavisnosti, ali i ispoljavanja efekata kao što su nezainteresovanost za svet oko sebe, usporenost, gubitak motivacije, slabljenje intelektualnih sposobnosti, slabije pamćenje novijih događaja, hronične respiratorne bolesti, psihijatrijski poremećaji, poremećaj fertiliteta.
Apstinencijalni sindrom je relativno blagih simptoma, koji mogu da traju nekoliko dana, a uglavnom su to nesanica, anksioznost, pojačano znojenje, gubitak apetita.
Osobe koje konzumiraju marihuanu je teško prepoznati kada nisu pod uticajem ove droge, ali postoje opšti znaci koji pobuđuju sumnju na bolest zavisnosti. Znaci i simptomi korišćenja marihuane mogu da variraju u zavisnosti od toga u kom momentu roditelj primeti da se nešto neobično dešava, pa to može da bude:
• Bezrazložno smejanje i preglasno pričanje (neposredno po uzimanju marihuane)
• Pospanost i usporenost (kasnija faza dejstva marihuane)
• Zaboravljanje onoga što je izgovoreno u razgovoru
• Osećaj sporijeg protoka vremena
• Lošija koordinacija pokreta
• Usporen i nerazumljiv govor
• Crvenilo vežnjača
• Miris koji podseća na upaljenu konoplju
• Gubitak volje i inicijative
• Nagle promene u stavu i odnosu ka učenju, školi, hobiju (treninzima)
• Neodgovorno ponašanje prema obavezama
• Lošije ocene
• Učestali izostanci
• Neuobičajeni ispadi u ponašanju, napadi besa, razdražljivost
• Promena stavova i sistema vrednosti
• Zapušten fizički izgled
• Nošenje odevnih predmeta i aksesoara koji imaju sliku lista marihuane
• Napuštanje starih drugova
• Druženje sa osobama koje koriste psihoaktivne supstance
• Nagla popularnost kod drugova koji su stariji i nepoznati porodici
• Druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju, ili ih ne poznaju uopšte
• Neuobičajene pozajmice novca od prijatelja i rođaka
• Krađa novca ili tehničkih uređaja iz kuće ili u školi (uzimanje novca iz novčanika u učionicama, svlačionicama, uzimanje satova, patika, mobilnih telefona, nakita)
• Češći tajanstveni telefonski razgovori ili dopisivanje koje se krije od roditelja
• Posedovanje predmeta kao što su lule, papirići za uvijanje cigareta
• Promena normalnog obrasca spavanja (spavanje više ili manje nego uobičajeno)
• Promena uobičajenog obrasca ishrane (vrsta, količina, doba dana)
Hronična zloupotreba marihuane može da dovede do oštećenja pluća, atrofije mozga, hormonskih poremećaja.
Roditelji ponekad zaborave da nije dovoljno samo reći da nešto nije ispravno, već ličnim primerom treba da pokažu kakav je zdrav odnos koji dete treba da ima prema raznim iskušenjima okoline.
U porodicama u kojima roditelji konzumiraju cigarete i alkohol, veća je verovatnoća da će deca ovo ponašanje prihvatiti kao znak „odraslosti“. Statistike nedvosmisleno pokazuju da je verovatnoća da će se razviti bolest zavisnosti od psihoaktivnih supstanci veća kod onih osoba koje su kao tinejdžeri konzumirali alkohol.
Kao roditelj, svojim primenom treba da se uvek i u svakoj prilici jasno distancirate od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Svojoj deci postavite razumne i jasne granice njihovog ponašanja i učite ih na sopstvenom primeru kako da budu odgovorni i vredni članovi društva. U porodici kreirajte dobru atmosferu u kojoj će odrastati deca koja neće imati potrebu da probaju psihoaktivne supstance.
Zadovoljite potrebu dece za eksperimentisanjem i novim saznanjima bez uzimanja droge tako što ćete im omogućiti da se bave zdravim aktivnostima i hobijima.
Pomažite deci svojim savetima i iskrenim zanimanjem za njihove probleme, stavove, razmišljanja i osećanja dok se suočavaju sa izazovima odrastanja. Pomozite im da razumeju društvena ograničenja, dajte im smernice za ono ponašanje koje je dobro za njih.
Budite dobar slušalac i uvek imajte vremena za svoju decu!
Nije lako biti dobar roditelj ili prijatelj, jer postoji nebrojeno mnogo društvenih pritisaka koji utiču na mlade. Iako se svi negativni uticaji ne mogu kontrolisati, možete da pomognete mladim ljudima da otkriju i razvijaju sopstvene pozitivne ljudske potencijale i da ih odvratite od korišćenja psihoaktivnih supstanci radi zadovoljstva ili za rešavanje problema, jer psihoaktivne supstance ne rešavaju probleme, nego ih pogoršavaju i stvaraju nove i veće.
Prevencija narkomanije mora da bude kontinuirana.
Ukoliko sumnjate da vaše dete koristi marihuanu, znajte da će suočavanje sa sumnjama izazvati poricanje. Zato pre toga pokušajte da saznate gde tinejdžer izlazi, sa kim se tamo sreće i šta se to na takvim mestima zaista dešava. Bez znanja tinejdžera, u miru pretražite dečju sobu i školsku torbu, a kada mislite da je pod dejstvom marihuane, testirajte ga testom na psihoaktivne supstance koji može da se kupi u apoteci, a otkriva prisustvo THC u urinu.
Ukoliko se vaše sumnje potvrde, i test pokaže prisustvo THC u urinu, nemojte da paničite, već pokušajte da razgovarate na miran način, ali tek kada dejstvo droge prođe. Interesujte se šta se događa u životu tinejdžera, da li ima problema i kakvih problema, pitajte za njegova osećanja i dešavanja u školi. Ne okrivljujte dete. Nastojte da saznate zašto koristi marihuanu. Jasno pokažite da ga volite i pored toga što ne odobravate ono što radi, i da ćete zajedno prevazići ovaj problem, uz stručnu pomoć.
Ne dozvolite da vas tinejdžer izmanipuliše, nemojte pristati na kompromise „Prestaću ako ne kažeš tati“ i slično. Ne pravite koalicije, jer roditelji treba da imaju zajednički cilj, a to je da se ponašanje deteta vrati u okvir zdravog, socijalno prihvatljivog ponašanja.
I roditeljima je potrebna podrška da detetu pruže pravu pomoć, pa se nemojte ustručavati da je zatražite od porodice, prijatelja i onih koji se profesionalno bave rešavanjem ovakvih problema – bez odlaganja zakažite razgovor sa školskim psihologom.
Zapamtite, podrška roditelja je svakom detetu od vitalne važnosti, ma kakve da su okolnosti!
Lečenje bolesti zavisnosti je moguće, a počinje time da zavisnik prihvati da ima problem, a nastavlja se distanciranjem od svih vrsta psihoaktivnih supstanci i društva koje ovakvo ponašanje odobrava, edukacijom i povećanjem motivacije da zavisnik pristupi programu resocijalizacije, odnosno da promeni životni stil, dotadašnje oblike ponašanja i vrati se u normalne tokove života, uz usvajanje novog, zdravog sistema vrednosti.