Novo istraživanje koje su sproveli naučnici iz Mass General Brigham i Medicinske škole Voren Alpert pri Univerzitetu Braun otkriva jasnu povezanost između cirkadijalnih ritmova, telesne težine i prehrambenih navika kod tinejdžera. Ova starosna grupa je posebno osetljiva, jer njihove navike u ishrani mogu dugoročno uticati na zdravlje.
Istraživači su otkrili da gojazni tinejdžeri jedu više u večernjim časovima u poređenju sa svojim vršnjacima zdrave telesne težine, pri čemu njihove prehrambene navike značajno zavise od unutrašnjeg biološkog sata.
Cirkadijalni ritam i unos kalorija
Predviđa se da će do 2030. godine polovina Amerikanaca biti gojazna, što povećava rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa i raka. Dok su prethodna istraživanja već pokazala vezu između sna, obrazaca ishrane i povećanja telesne težine, naučnici su i dalje nesigurni u kojoj meri cirkadijalni sistem—unutrašnji biološki sat—utiče na prehrambene navike.
U ovoj studiji, adolescenti s viškom kilograma i gojaznošću unosili su više kalorija u kasnijim satima tokom dana u poređenju s učesnicima koji su imali zdravu telesnu težinu. Rezultati, objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pokazuju da cirkadijalni ritam igra ključnu ulogu u kasnijem unosu kalorija kod osoba koje su u riziku od gojaznosti.
– Znali smo da cirkadijalni ritam utiče na osećaj gladi i metabolizam, ali nismo bili sigurni da li on direktno reguliše unos hrane kada se eliminišu uticaji spoljašnjih faktora poput svetlosti, sna i aktivnosti. Ova studija je prva koja pokazuje da naš unutrašnji biološki sat direktno reguliše unos hrane – izjavio je dr Frank A.J.L. Šir, profesor medicine i direktor Programa medicinske hronobiologije u Brigham i Women’s Hospital.
Detalji istraživanja
Istraživanje je obuhvatilo 51 tinejdžera, uzrasta od 12 do 18 godina (prosečna starost 13,7 godina), koji su podeljeni u tri grupe prema indeksu telesne mase (BMI): 24 tinejdžera imalo je zdravu težinu, 13 je bilo u grupi s prekomernom težinom, a 14 u grupi s gojaznošću.
Učesnici su proveli sedam dana u kontrolisanom okruženju, u 28-časovnim ciklusima spavanja i budnosti, uz ograničenu svetlost tokom perioda budnosti i potpunu tamu tokom sna. Kako bi eliminisali spoljašnje uticaje na cirkadijalni ritam, istraživači su uklonili sve vremenske indikatore, uključujući satove i pristup prirodnoj svetlosti.
Tokom dana, učesnici su imali šest prilika da jedu u unapred određenim vremenskim intervalima, s mogućnošću da konzumiraju neograničene količine hrane iz propisanog menija. Istraživači su pratili količinu pojedene hrane i ukupan unos kalorija.
Tinejdžerima je bilo dozvoljeno da se bave raznim aktivnostima poput ručnih radova, gledanja filmova (sa zatamnjenim ekranima) i društvenih igara.
Rezultati su pokazali da promene u cirkadijalnom sistemu tokom dana i noći značajno utiču na unos hrane kod svih učesnika. Bez obzira na telesnu težinu, najveći unos hrane bio je u kasnim popodnevnim i večernjim satima, dok je ujutru bio najmanji, čak i kada su eliminisani spoljašnji faktori. Ovo potvrđuje da biološki sat direktno određuje količinu unosa hrane u različitim delovima dana.
Potencijal za buduće korake
Iako je studija pokazala uticaj cirkadijalnog sistema na ishranu i razlike među grupama s obzirom na telesnu težinu, ona ne može odgovoriti na pitanje da li kasni unos hrane doprinosi povećanju telesne mase ili gojaznost menja cirkadijalni ritam i navike u ishrani. Buduća istraživanja su neophodna kako bi se razjasnilo da li promena cirkadijalnog ritma može pomoći u regulaciji telesne težine ili su promene u težini te koje utiču na ritam ishrane.
Dalja istraživanja će omogućiti bolje razumevanje veze između ishrane, cirkadijalnog sistema i metabolizma, kao i razvoj personalizovanih dijetetskih intervencija koje bi poboljšale zdravlje.
– Ključni period adolescencije određuje zdravstvene obrasce za ceo život, zbog čega je važno razumeti ulogu cirkadijalnih procesa u ishrani . Saznanja iz ove studije otvaraju vrata potencijalnim intervencijama koje bi mogle poboljšati zdravlje tinejdžera u budućnosti–rekla je dr Meri A. Karskadon, vodeći istraživač ove studije.
