Šta je mikrocefalija i kada se postavlja dijagnoza za ovo stanje

Mikrocefalija je stanje koje uzrokuje da glava bebe bude manja od očekivane za njihovu veličinu i starost. Dešava se kada je mozgu bebe potrebno više vremena da raste ili se ne razvije u potpunosti. Veličina lobanje bebe zavisi od veličine njenog mozga, a rast mozga odvija se tokom razvoja fetusa i u detinjstvu.

Koje su vrste mikrocefalije?

Postoje dve vrste mikrocefalije:

• Primarna ili urođena: To znači da je beba rođena sa manjom glavom.
• Sekundarna ili stečena: Stanje se razvija kako vaša beba raste.

Mikrocefalija je retko stanje, a dostupna istraživanja iz SAD, na primer, procenjuju da pogađa jednu na svakih 800 do 5.000 beba.

Koje simptome pokazuje mikrocefalija?

Mala glava je glavni simptom mikrocefalije. Poznato je da veličina mozga utiče na veličinu glave. Abnormalnosti rasta mozga mogu da utiču na funkcionisanje mozga bebe, što može da izazove  dodatne,ozbiljne simptome kao što su:

• Napadi
• Problemi sa kognitivnim razvojem
• Zastoj u razvoju (učenje kako se govori, stoji ili hoda)
• Problemi sa ravnotežom, kretanjem i koordinacijom
• Poteškoće pri hranjenju ili gutanju
• Gubitak sluha ili vida.

Lekari naglašavaju da simptomi mogu da budu opasni po život ako su ozbiljni. Neke bebe, na primer, nemaju nikakve simptome osim male glave.

Kako mikrocefalija utiče na fizički rast deteta?

Kako dete raste, njegovo lice nastavlja da raste, ali lobanja ne. To može da dovede do toga da dete razvije veliko lice u odnosu na veličinu glave. Pored toga, mogu da se jave i druge fizičke promene:

• Povučeno čelo
• Opušten, naboran skalp
• Manja težina od očekivane za njihove godine.

Zašto nastaje mikrocefalija?

Nedostatak rasta mozga ili promene u načinu rasta mozga deteta mogu da izazovu mikrocefaliju. Neki uzroci mikrocefalije mogu da budu:

• Genetske promene (mutacije) ili osnovno genetsko stanje (kao što je Daunov sindrom).
• Nedostatak kiseonika u mozgu (cerebralna hipoksija ili anoksija)
• Lobanja se prerano spaja (kraniosinostoza)
• Virusne infekcije kao što su rubeola, toksoplazmoza, citomegalovirus i Zika virus
• Povreda ili trauma mozga.

Koji su faktori rizika za mikrocefaliju?

Dete može da bude u većem riziku od razvoja mikrocefalije ako je tokom razvoja fetusa bilo izloženo sledećim situacijama:

• Poremećaj upotrebe alkohola ili poremećaj upotrebe supstanci majke
• Trovanje majke živom ili olovom
• Komplikacije gestacionog dijabetesa
• Neuhranjenost
• Komplikacije metaboličkih stanja kao što je fenilketonurija
• Infekcije.

Mikrocefalija može da bude opasna po život ako su simptomi ozbiljni. Teško je predvideti kako će abnormalni razvoj mozga deteta uticati na njihov rast, tako da će im možda biti potrebna doživotna podrška i praćenje kako bi se sprečile komplikacije.

Kako se se postavlja dijagnoza i leči ovo stanje?

Lekari u nekim slučajevma mogu da dijagnostikuju mikrocefaliju pre rođenja i to prenatalnim ultrazvukom. Ova dijagnoza, sa fetusom u materici, dešava se kasno – u drugom ili trećem trimestru. Dijagnoza se najčešće dešava u roku od 24 sata nakon rođenja bebe. Zdravstveni radnik meri obim glave bebe, zatim će uporediti dobijene mere sa standardima rasta za njihov uzrast, koji uzimaju u obzir dužinu i težinu bebe.

Iako ne postoji lek za mikrocefaliju, dostupan je tretman koji pomaže detetu da kontroliše  simptome. Lekari obično ne znaju stepen mikrocefalije sve dok dete ne poraste i razvije se. Lečenje mikrocefalije fokusira se na kontrolu simptoma i može da uključuje:

• Kontrola bilo kog osnovnog zdravstvenog stanja
• Razvojne metode koje će pomoći detetu da dostigne fizičke prekretnice i prekretnice u učenju za njihov uzrast
• Govorne, radne i fizikalne terapije
• Programi podrške obrazovanju u školi
• Lekovi za eventualne napade.