Anoksija je stanje koje u doslovnom značenju predstavlja odsustvo kiseonika. Jezikom medicinske nauke, anoksija je potpuno odsustvo kiseonika iz organa, mišića i krvi. Praktično, kada je reč o anoksiji, nijedan od ovih sistema nema dovoljno kiseonika i prestaje njime da bude snabdevan.
Šta je anoksija i kako nastaje, a šta je hipoksija i kako su povezane
Anoksija se događa kada naše telo ili mozak potpuno izgube snabdevanje kiseonikom. Obično je posledica hipoksije, stanja kada jedan naš organ, odnosno deo tela, nema dovoljno kiseonika. Obično je to neki od udova (ruka, noga). Hipoksija može da bude posledica brojnih situacija, kakve su:
- nizak nivo kiseonika na velikim visinama
- značajan gubitak krvi
- trovanje ugljen monoksidom ili druge vrste trovanja
- poteškoće sa disanjem koje uzrokuju manje snabdevanje kiseonikom (astme, upala pluća)
- slab dotok krvi u organe (moždani udar, drugi problemi sa srcem)
- iznenadne povrede koje utiču na disanje (utapanje, gušenje).
Kada se hipoksija pretvori u anoksiju, organi kojima je neophodan kiseonik za funkcionisanje, mogu prestati da imaju normalnu funkciju. Takvi su:
- mozak
- srce
- bubrezi
- tkiva u telu.
Anoksija i mozak
Potpuni nedostatak kiseonika može biti štetan ili čak i smrtonosan ako ne dođe do adekvatne reakcije. Ako postoji i minimalna sumnja da je reč o hipoksiji, odmah potražite medicinsku pomoć. Ne čekajte da simptomi počnu da se intenziviraju i dovedu do anoksije.
Anoksija je stanje posebno opasno za naš mozak. Nakon otprilike četiri do pet minuta bez kiseonika, naš mozak može ostati trajno oštećen. Bez kiseonika, moždane ćelije umiru, a mnoge funkcije koje naš mozak kontroliše mogu biti pogođene. Što je duže mozak bez dovoljno kiseonika, veća je verovatnoća da će doći do dugoročnih komplikacija (moždani udar), ali i do fatalnog ishoda. Teže oštećenje mozga naziva se cerebralna hipoksija.
Simptomi anoksije
Simptomi anoksije često u početku nisu očigledni. Mozak može da izdrži nekoliko minuta bez kiseonika pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi. Ponekad oni budu i odloženi, pa je potrebno čak i nekoliko dana ili nedelja da se pojave. Evo nekih od prvih primetnih simptoma anoksije:
- promene raspoloženja i ličnosti
- gubitak pamćenja
- nejasan govor ili zaboravljanje reči
- promene u rasuđivanju
- problemi sa hodom ili normalnim pokretanjem ruku ili nogu
- slabost
- osećaj vrtoglavice ili dezorijentisanosti
- neobične glavobolje
- problemi sa koncentracijom.
Simptomi do kojih može da dođe ako je mozak bio bez kiseonika duže od četiri do pet minuta su:
- napadi
- halucinacije
- iznenadni gubitak svesti.
Ako vi ili neko iz vaše okoline oseća neki od ovih simptoma, hitno potražite medicinsku pomoć.
Kako se dijagnostikuje anoksija
Ukoliko postoje simptomi koji ukazuju na to da bi u pitanju mogla da budu hipoksija ili anoksija, u opciji je više testova i analiza za potvrdu stanja. To su:
- magnetna rezonanca (MRI)
- kompjuterizovana tomografija (CT)
- elektroencefalogram (EEG), ili test električne moždane aktivnosti
- krvna slika sa gasnim analizama (provera nivoa hemoglobina i kiseonika u krvi)
- još neki testovi koji mogu da pokažu kako mozak reaguje na okruženje.
Lečenje posledica anoksije
Lečenje zavisi od toga koliko dugo su naš mozak ili drugi delovi tela bili lišeni kiseonika. Ako mozak nema dovoljno kiseonika nekoliko minuta ili više, određene fizičke i mentalne funkcije mogu da oslabe. Lekari će pokušati da vrate nivo kiseonika u telo i mozak u normalu, kardiopulmonalnom reanimacijom (CPR) ili uključivanjem kiseoničke potpore. Ako je reakcija brza, posledice možda neće biti velike. Ipak, gubitak kiseonika u mozgu može da prouzrokuje neko trajno oštećenje ili gubitak sposobnosti hodanja, govora ili obavljanja osnovnih funkcija. U tom slučaju, metode lečenja i oporavka su:
- fizikalna terapija
- logopedska terapija
- radna terapija koja će pomoći da se prilagodite svakodnevnom životu i obavezama
- psihološko savetovanje (neophodno za prihvatanje promena u životnoj rutini)
- rekreativna terapija.
