Prevremeni pubertet može ostaviti psihološke posledice koje traju godinama

U svetu u kom detinjstvo sve kraće traje, postoje deca čije se telo menja pre nego što nauče da pišu slova. Kod njih pubertet ne dolazi sa školskim simpatijama i prvim tajnama – već sa zbunjenošću, pogledima drugih i pitanjima na koja ne znaju odgovor. Ovo je priča o toj deci. O borbi koju ne vidimo, a koja traje godinama

Nova studija pokazuje da deca koja prerano uđu u pubertet imaju značajno veći rizik od depresije, anksioznosti i poremećaja pažnje – a posledice po mentalno zdravlje mogu trajati godinama nakon što se fizički razvoj stabilizuje.

U svetu u kom deca ionako prebrzo odrastaju, postoje i ona koja kroz fizičke promene puberteta prolaze još u ranom detinjstvu. Taj fenomen se zove prevremeni pubertet, a kada se dogodi zato što hormoni u mozgu previše rano „pokrenu“ pubertet, govorimo o centralnom prevremenom pubertetu – obliku koji lekari najčešće viđaju, naročito kod devojčica.

Preporučujemo

Šta se zapravo dešava?

Kod centralnog prevremenog puberteta, telo deteta počinje da se razvija kao u pubertetu, ali mnogo ranije nego što je uobičajeno – pre osme godine kod devojčica i pre devete kod dečaka. Iako se fizičke promene možda mogu objasniti i kontrolisati, novo istraživanje upozorava da je emocionalna cena ovog ubrzanog razvoja mnogo veća nego što se ranije mislilo.

Istraživanje koje osvetljava nevidljive posledice

Tim stručnjaka iz Nemačke u ovom istraživanju pratio je više od 6.500 dece u periodu od 13 godina i otkrio da su oni sa dijagnozom centralnog prevremenog puberteta imali:

Gotovo 50% veći rizik od bilo kakvog mentalnog poremećaja u poređenju sa vršnjacima.

• 73% veći rizik od depresije
• 45% veći rizik od anksioznosti
• 53% veći rizik od ADHD-a
• 76% veći rizik od ponašajnih poremećaja

Posebno zabrinjava to što su se neki poremećaji, poput depresije i ADHD-a, zadržavali i do osam godina nakon dijagnoze, čak i kada bi se fizički razvoj deteta vratio u normalu.

U pubertet je ušla sa 4 godine: Istina koju ne vidimo na prvi pogled

Kada je majka jedne devojčice iz američke savezne države Ohajo primetila da njena četvorogodišnja ćerka ima uvećane grudi, u početku se nije previše zabrinula. Pomislila je da se radi o nekoj uobičaenoj (buckastoj) fazi rasta. Ali telo deteta nastavilo je da se menja – brže nego što je iko bio spreman da prihvati.

– Počela je da izbegava igranje s vršnjacima, da se povlači u sebe, nije želela više da ide na balet. Jednostavno je delovala drugačije. Kao da nije više dete – ispričala je njena majka.

Nakon lekarskih pregleda i hormonskih analiza, ustanovljeno je da devojčica ima centralni prevremeni pubertet – stanje u kojem se procesi sazrevanja u mozgu aktiviraju mnogo ranije nego što bi trebalo. Iako nije bilo tumora ni vidljivog uzroka, hormoni su se ponašali kao da je dete već ušlo u pubertet. Telo je raslo a duša nije mogla da ga prati.

– Ljudi su me osuđivali. Na igralištu su me pitali zašto joj dajem da nosi grudnjak. A ja sam samo pokušavala da je zaštitim. Ona nije razumela šta se dešava, ali je osećala sram, zbunjenost, strah… A imala je samo četiri godine.

Lekari su joj uveli terapiju koja privremeno „uspavljuje“ hormone, kako bi se pubertetski procesi usporili i dali detetu šansu da emocionalno sustigne fizički razvoj. Ali, prava borba nije bila telesna, već psihološka.

Majka je odlučila da ćerku uključi i u psihološku podršku – kroz igru, crtež, razgovore. Vremenom, devojčica je ponovo počela da se osmehuje, da se igra i šali. Ali trag zbunjenosti koji je nosila tada, ostao je urezan i u njoj i u njenoj majci.

– Ne bih nikome poželela da gleda svoje dete kako se pita zašto je drugačije. A ne zna kako to da pita. Samo ćuti i gleda vas velikim, uplašenim očima.

Šta ovo znači za roditelje i lekare?

Autori studije poručuju da bi svi koji brinu o deci – roditelji, staratelji, pedijatri i psiholozi – trebalo da obrate pažnju na znake emocionalne nestabilnosti kod dece sa ovim stanjem i da reaguju na vreme.

– Iako se čini da je dete fizički „normalno“, psihološki efekti mogu tinjati dugo. Rana intervencija i razgovor mogu da budu ključni – navodi se u studiji.

Naš zadatak je da ih razumemo

U svetu u kojem je dovoljno teško biti dete, prevremeni pubertet može dodatno da zakomplikuje odrastanje. Nije lako kada se dete oseća „drugačije“ od svojih vršnjaka, ni kada ga telo tera da odraste pre vremena. Upravo zato, važno je da budemo pažljivi, strpljivi i otvoreni za razgovor.

Ako pored fizičkih primetite i promene u ponašanju – povlačenje, tugu, nemir, impulsivnost – možda nije samo „faza“. Možda je to poziv za pomoć. I što ranije odgovorimo, veće su šanse da će to dete izrasti u zdravu, stabilnu i srećnu osobu.