Hormoni upravljaju većinom životnih funkcija. Iako se često čuje da su za promenu raspoloženja trudnice glavni krivci hormoni, istina je da su oni u stvari pravi pomagači. Ovo hormoni su najvažniji i zaduženi da organizam trudnice održavaju u ravnoteži i omoguće da na svet donese zdrav, novi život:
Gonadotropini zadužen za ovulaciju
Ove hormone luči hipofiza. Njihova uloga je izuzetno važna jer izazivaju ovulaciju. Svakog meseca ovi hormoni omogućavaju sazrevanje jajne ćelije u jajniku, njeno izbacivanje i pripremanje sluzokože materice da je prihvati ukoliko dođe do oplodnje.
U toku trudnoće, izlučivanje gonadotropina prestaje da bi, posle porođaja, njihovo delovanje postepeno ponovo započelo. Ipak, dok žena doji, izraženo je dejstvo hormona prolaktina i oksitocina – koji sprečavaju ovulaciju, tako da se smatra da u tom periodu teško može da zatrudni. S obzirom da se ne radi o pravilu, žena treba da preduzme odgovarajuće mere zaštite ukoliko ne želi da ostane u drugom stanju.
Po prestanku dojenja, nivo oksitocina i prolaktina se snižava, a gonadotropini ponovo „stupaju na scenu“, pa se ovulacija i menstruacija normalizuju.
Humani horionski gonadotropin (hCG) je krivac za mučnine
Izlučuje ga sloj ćelija koje sa spoljašnje strane okružuju oplođenu jajnu ćeliju, pre nego što se ona smesti u sluzokožu materice. Zahvaljujući jednom delu ovog hormona, tj. njegovom beta lancu (beta hCG), veoma rano može da se ustanovi trudnoća.
Za njega se, takođe, vezuje i pojava mučnine početkom graviditeta. Naime, količina beta hCG-a u krvi i urinu se znatno povećava već sedam dana nakon začeća, a počinje da opada između 13. i 18. nedelje, kada obično prestaju tegobe.
Mnogim trudnicama se „menja“ čulo mirisa i ukusa, tako da do juče omiljena jela i napici postaju nepodnošljivi za konzumiranje. Smatra se da je i za ovu pojavu glavni krivac humani horionski gonadotropin, tj. njegovo dejstvo na hipotalamus (deo mozga koji je pod uticajem vegetativnog nervnog sistema), kao i na moždani centar zadužen za raspoznavanje mirisa.
Ovaj hormon ima važnu ulogu i u stvaranju žutog tela, koje kasnije proizvodi progesteron i estrogene, hormone od izuzetnog značaja za normalan tok trudnoće.
Hormon progesteron kao čuvar trudnoće
Svrstava se u steroidne hormone. Nastaje iz holesterola, pod uticajem određenih enzima. Zahvaljujući tim materijama, aktiviraju se hormoni hipofi ze (gonadotropini), regulišući na taj način stvaranje progesterona u jajnicima.
Progesteron je izuzetno važan hormon i često se naziva zaštitnikom trudnoće. On priprema sluzokožu materice (endometrijum) za prihvatanje oplođenog jajašceta, da bi se omogućilo njegovo usađivanje u materici. Naime, tokom prvih nedelja, fetus predstavlja strano telo za organizam majke. Progesteron svojim delovanjem sprečava imunološki sistem majke da odbaci plod.
Od osme nedelje, kada se formira, pa do kraja trudnoće, posteljica preuzima izlučivanje progesterona. Ovaj hormon ima važnu ulogu i u relaksaciji mišića, što je izuzetno značajno jer sprečava kontrakcije materice (koje u trudnoći nastaju pod dejstvom hormona oksitocina), i na taj način smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
Međutim, progesteron ispoljava dejstvo i na mišiće susednih organa (mokraćna bešika, mokraćovodi, jajovodi, creva i žučni putevi), kao i na venske i krvne sudove, tako da njihova slabija aktivnost može da dovede do zatvora, otežane eliminacije mokraće, stvaranja žučnog kamenca…
Estrogeni zaslužni za ženstvenost
Nazivaju ih i hormonima ženstvenosti, jer njihovo delovanje izaziva razvoj polnih osobina žene, razvoj dojki i seksualnih organa, a posebnu ulogu imaju u toku trudnoće. Izlučuje ih žuto telo, a kada se u potpunosti oformi posteljica, ona preuzima ulogu glavnog stvaraoca estrogena.
Na početku trudnoće, nivo estrogena u krvi i urinu je nizak, dok se sa odmicanjem trudnoće povećava njegova količina. Ukoliko analize pokažu da nivo estrogena stagnira ili se smanjuje, to može da znači da je plod ozbiljno ugrožen. Estrogeni pojačavaju pigmentaciju kože. Zbog toga se u trudnoći javlja veće taloženje pigmenata na bradavici dojke i oko nje, na središnjoj liniji trbušnog zida (linea negra), itd.
Ovi hormoni utiču i na razvoj mišića materice u pripremi za porođaj, kao i na povećanje grudi. Treba naglasiti da porođaj počinje upravo kada estrogeni, koji izazivaju kontrakcije materice, nadvladaju ravnotežu koja postoji sa progesteronom (koji smiruje mišiće materice i sprečava njihove kontrakcije).
Oksitocin – hormon sreće i ljubavi
To je hormon sa višestrukim dejstvom u organizmu žene, ali i muškarca. Naziva se i „hormonom ljubavi“, jer je dokazano da razvoj emocija između muškarca i žene direktno zavisi od stvaranja oksitocina u centralnom nervnom sistemu.
Ovaj hormon kod žena deluje na jajovod tako što izaziva kontrakcije i pokrete koji omogućavaju da se jajašce susretne sa spermatozoidom i tako dođe do začeća. Delovanje ovog hormona je do danas najbolje proučeno u toku trudnoće, porođaja i laktacije (dojenja).
Sa napredovanjem trudnoće, njegova koncentracija u krvi buduće majke raste, da bi dostigla maksimum pred porođaj. Oksitocin izaziva kontrakcije mišića materice, što dovodi do širenja materičnog ušća, pa do spuštanja ploda, a zatim i do njegovog rađanja.
U slučaju potrebe, sintetički dobijeni oksitocin može da se primeni putem infuzije, čime se ubrzava širenje grlića materice i tok porođaja. Izlučivanje ovog hormona, koje se nastavlja posle porođaja, smanjuje na najmanju moguću meru opasnost od krvarenja nakon izlaska deteta i posteljice. On izaziva stezanje mišića materice kako bi došlo do zatvaranja sitnih krvnih sudova i vraćanja materice u veličinu i stanje pre trudnoće.
Oksitocin i adrenalin prvih 48 sati po rođenju deteta izazivaju osećaj sreće i zadovoljstva kod majke, što joj omogućava da se odmori i naspava. Takođe, dokazano je da, zahvaljujući oksitocinu, porodilje brzo zaboravljaju bolna iskustva vezana za porođaj. Odavno je poznato da oksitocin učestvuje i u stvaranju mleka, a signal za taj proces daje beba. Ova izuzetno značajna supstanca se smatra i hormonom materinstva, jer razvija instinkt staranja majke o novorođenom detetu.
Interesantno je da i muškarci imaju visok nivo oksitocina u cirkulaciji – koji dovodi do kontrakcija kanalića testisa i istiskivanja seminalnog sadržaja (ejakulacije). Čak se neki oblici neplodnosti kod muškaraca leče farmakološki pripremljenim preparatom oksitocina.
Hormon prolaktin podstiče lučenje mleka
Izlučuje ga hipofi za, a njegova osnovna uloga je regulacija lučenja mleka. U krvi žene se nalazi u malim koncentracijama, ali 48 sati nakon porođaja njegov nivo vrtoglavo raste, pripremajući grudi za dojenje.
Iako se stvara i tokom trudnoće (u posteljici), lučenje mleka ne započinje zahvaljujući dejstvu drugih hormona (posebno progesterona). Ali, kad njihov nivo posle porođaja padne, dojke počinju da proizvode veće količine mleka. Kako bi se ovako visok nivo prolaktina održao, najbolji stimulans je sisanje – kada nadražaj od dojke, preko kičmene moždine, stiže do hipofize u mozgu.
U ovom procesu učestvuje i hormon oksitocin, koji dovodi do grčenja mišićnih vlakana oko mlečnih kanala u dojci, što pomaže da se mleko izluči. Zbog toga je od izuzetne važnosti podsticanje majke da što češće stavlja bebu na grudi, jer je to najbolji i najprirodniji način da se u dužem vremenskom periodu obezbedi dovoljna količina mleka.
Kod žena koje nisu trudne, povećanje nivoa prolaktina može da bude dokaz ozbiljnih endokrinih poremećaja, koji se ispoljavaju kao neredovna menstrualna krvarenja (ili čak i potpuni izostanak), nedostatak ovulacije, pa čak i sterilitet.
