Ne šminkajte decu, šminka može da izazove hormonski poremećaj, upozoravaju naučnici

Make-up proizvodi sadrže jedinjenja koja se ponašaju kao neurotoksini, a neki i kao endokrini ometač – hemikalija koja može da ometa funkciju hormona, potencijalno utičući na rast, razvoj i plodnost

Šminka za odrasle često završi na licu ili noktićima mališana, a roditelji uglavnom i ne razmišljaju koliko šminkanje dece može da ugrozi njihovo zdravlje, otkriva studija Lancaster University Kako se navodi u istraživanju, zbog sastava i 30 odsto tanje kože beba i mališana do treće godine njihov mikrobiom kože skloniji je gubitku vode, suvoći i iritaciji, posebno kada je koža izložena mirisima ili kremama koje nisu formulisane za taj uzrast.

Šminka izaziva alergije, iritacije...a dečija koža mnogo bolje upija od kože odraslih

Preporučujemo

Da li biste naneli parfem šestomesečnoj bebi, lakirali im sitne noktiće lakom za nokte koji sadrži formaldehid ili nanosili bronzer na obraze - pitanja su kojima se bavilo istraživanje The Time dnevnih novina. Istraga je otkrila da su bebe i mališani rutinski izloženi kozmetičkim proizvodima za odrasle, uključujući mirisne sprejeve, lakove za nokte, pa čak i tetovažama crnom kanom. Iako šminkanje dece može da zvuči bezopasno, a nekim nesmotrenim roditeljima čak i pogodno za objavljivanje na Instagram platformi - nauka ipak ukazuje na nešto zabrinjavajuće.

Koža odojčadi se biološki razlikuje od kože odraslih - tanja je, bolje upija i još uvek se razvija. Izloženost određenim proizvodima može da dovede do trenutnih problema poput iritacije ili alergijskih reakcija, a u nekim slučajevima može da nosi i dugoročne zdravstvene rizike poput hormonskih poremećaja. Zabrinjavajuć podatak je na primer što je studija iz 2019. godine otkrila da se na svaka dva sata u SAD jedno dete odvede u bolnicu zbog slučajnog izlaganja kozmetičkim proizvodima.

Koža beba je 30 odsto tanja od kože odraslih

Koža novorođenčeta ima isti broj slojeva kao i koža odraslih, ali su ti slojevi do 30 odsto tanji. Tanja barijera olakšava supstancama, uključujući hemikalije, da prodru u dublja tkiva i krvotok. Mlada koža takođe ima veći sadržaj vode i proizvodi manje sebuma - prirodnog ulja koje štiti i hidrira kožu. Zbog toga je sklonija gubitku vode, suvoći i iritaciji, posebno kada je izložena mirisima ili kremama koje nisu formulisane za odojčad.

Mikrobiomu kože, njenom zaštitnom sloju korisnih mikroba takođe je potrebno vreme da se razvije. Do treće godine, dečja koža završava uspostavljanje svog prvog mikrobioma. Pre toga, proizvodi koji se nanose na kožu mogu da poremete ovu delikatnu ravnotežu. U pubertetu, struktura kože i mikrobiom se ponovo menjaju, menjajući način na koji reaguje na proizvode.

Koje iritanse sadrži šminka?

Istraga je otkrila da su se bronzeri i lakovi za nokte koristili kod male dece. Ovi proizvodi često sadrže štetne ili čak kancerogene hemikalije, kao što su formaldehid, toluen i dibutil ftalat (formaldehyde, toluene, dibutyl phthalate). Toluen je poznati neurotoksin, a dibutil ftalat je endokrini ometač – hemikalija koja može da ometa funkciju hormona, potencijalno utičući na rast, razvoj i plodnost. Obe supstance lakše prolaze kroz tanju, propustljiviju kožu odojčadi.

Čak se i izlaganje formaldehidu niskog nivoa, kao što je iz nameštaja ili zagađenja vazduha, dovodi u u vezu sa većom stopom infekcija donjih disajnih puteva kod dece (to su infekcije koje pogađaju pluća, disajne puteve i dušnik).

Jedna od tri odrasle osobe doživljava kožne ili respiratorne simptome nakon izlaganja mirisnim proizvodima. Ako odrasli reaguju, istraživači ističu da nije iznenađenje da su novorođenčad i deca sa svojim imunološkim sistemom u razvoju izloženi još većem riziku. Parfemi često sadrže alkohol i isparljiva jedinjenja koja isušuju kožu, što dovodi do crvenila, svraba i nelagodnosti. Određeni sastojci za negu kože su takođe proučavani zbog njihovog potencijala da utiču na hormone, izazivaju alergije ili predstavljaju dugoročne zdravstvene probleme:

• alkilfenoli, koji se koriste u deterdžentima i kozmetici mogu da poremete hormonsku aktivnost
• antimikrobna sredstva poput triklosana mogu ometati hormone štitne žlezde i doprineti rezistenciji na antibiotike
• bisfenoli (BPA) koji se široko koriste u ambalaži imaju veze sa hormonskim poremećajima.
• ciklosiloksani (D4 i D5) mogu da se akumuliraju u telu i utiču na hormonsku ravnotežu
• etanolamini mogu da reaguju sa drugim sastojcima i formiraju nitrozamine, od kojih su neki potencijalni kancerogeni
• parabeni su konzervansi koji imitiraju estrogen, iako neke studije ukazuju na minimalan rizik pri niskim dozama
• ftalati, koji se koriste u mirisima i plastici dovode se u vezu sa reproduktivnom toksičnošću, posebno kod izlaganja u ranom životu
• benzofenon se nalazi u mnogim kremama za sunčanje, a neki oblici mogu da deluju kao alergeni i hormonski ometači.

Iako su mnogi od ovih sastojaka dozvoljeni u regulisanim koncentracijama, neki istraživači upozoravaju na „efekat koktela -  kumulativni uticaj svakodnevnog izlaganja višestrukim hemikalijama, posebno kod mladih, tela u razvoju.