Izvinjenje detetu nije znak slabosti: Psiholozi otkrivaju zašto ovakav gest jača roditeljski autoritet

Da li izvinjenje detetu slabi roditeljski autoritet ili ga, naprotiv, čini snažnijim? Mnogi roditelji veruju da rečenica „izvini“ znači gubitak kontrole, ali psiholozi poručuju suprotno: sposobnost da priznamo grešku i pokažemo ranjivost jedan je od najvažnijih temelja zdravog odnosa sa detetom.

Roditeljstvo je jedan od najzahtevnijih životnih zadataka. U žaru svakodnevnih obaveza, umora i ponavljanja istih molbi iznova i iznova, svi ponekad izgubimo strpljenje. Kada dete po ko zna koji put ostavi mokar peškir ili prljavu odeću na podu kupatila, lako je povisiti ton. Međutim, vikanje može uplašiti dete i narušiti njegov osećaj sopstvene vrednosti. Zato je važno znati kako se odnos može popraviti.

Osećaj krivice nije neprijatelj

Mnogi roditelji osećaju snažnu krivicu nakon što viknu na dete. Često se sete sopstvenog detinjstva i obećanja koje su sebi dali da nikada neće ponavljati obrasce koji su njih povređivali. Taj osećaj krivice, iako neprijatan, može imati pozitivnu ulogu. On je unutrašnji signal da nešto treba popraviti i podsticaj da reagujemo zrelije.

Čak i ako je prošlo nekoliko dana od neprijatne situacije, odnos može da se „očisti“ i ponovo uspostavi bliskost.

Izvinjenje kao znak snage, a ne slabosti

Prvi i najvažniji korak je izvinjenje detetu. Iako se roditelji često plaše da će time izgubiti autoritet, istraživanja i klinička praksa pokazuju suprotno. Kada kažemo „izvini“, mi pokazujemo odgovornost, emocionalnu zrelost i brigu za detetova osećanja.

Dete tada dobija jasnu poruku da je voljeno i da roditelji ne žele da ga povrede. Istovremeno, učimo ga jednoj od najvažnijih životnih veština: u svakom odnosu važno je preuzeti odgovornost za sopstveno ponašanje i pokušati da sledeći put postupimo drugačije.

Razgovor koji leči odnos

Nakon izvinjenja, važno je da zajedno sa detetom razgovaramo o tome šta se dogodilo. Umesto moralizovanja, možemo postaviti jednostavno pitanje: „Šta smo mogli da uradimo drugačije?“

Mi možemo dati primer smirenije reakcije, poput: „„Mogli smo da te zamolimo da skloniš odeću, a pošto nas tada nisi čuo, sada možemo mirno da te zamolimo da to uradiš.“  Time dete uči da konflikti ne moraju da se rešavaju vikom.

Zatim možemo pitati i dete kako je ono moglo drugačije da reaguje. Često će deca sama ponuditi iznenađujuće zrela i kreativna rešenja, poput podsetnika na vratima kupatila ili dogovora koji njima ima smisla.

Deca uče kroz ponavljanje i primer

Važno je imati na umu da deci treba mnogo ponavljanja da bi pravila postala deo njihove svakodnevice. Greške su očekivane. Smireni podsetnici mnogo brže vode ka promeni nego povišen ton. Onog trenutka kada osetimo da gubimo kontrolu, situacija najčešće krene u pogrešnom pravcu.

Kako ističe psiholog Meri Wallace, LCSW, terapeutkinja za decu i porodicu:

– Roditeljsko izvinjenje ne umanjuje autoritet, već detetu šalje snažnu poruku da su odgovornost, empatija i poštovanje temelj svakog zdravog odnosa.

Svaki put kada zajedno sa detetom popravimo narušen odnos, mi obnavljamo bliskost i poverenje. Dete usvaja ovakav način rešavanja problema i nosi ga sa sobom u buduće odnose, prijateljske, partnerske i porodične.

Da li se vi izvinjavate svom detetu?

(eKlinika.rs)