Izliv besa i vikanje mogu biti štetni kao i fizički sukob. Praznik je i želimo da sve bude savršeno, ali dete trči po kući i „ruši sve pred sobom“. Partner je umoran i opterećen obavezama, a vama je pripala uloga „dežurnog policajca“, zbog čega vam raste krvni pritisak i nivo adrenalina.
Poznato je da vikanje nikada nije rešenje, ali često gubimo kontrolu i dodatno zakomplikujemo situaciju — nekad čak i zbog sitnica. Dete u takvoj porodici prihvata agresiju kao način komunikacije i rešavanja sukoba, povlači se ili reaguje slično kao i roditelj. Razgovor se pretvara u niz fraza, a često nam se čini da nas ljudi čuju tek kada vičemo.
Vikanje podjednako štetno kao i fizičko nasilje
Psiholozi podsećaju da je bes jedna od emocija koja ponekad može biti korisna – pomaže da se oslobodimo nagomilanog stresa. Problem nastaje kada vikanje postane osnovni način komunikacije, i kada bes i nezadovoljstvo počnu da upravljaju našim svakodnevnim životom.
Istraživanja pokazuju da vikanje, psovanje i vređanje mogu biti podjednako štetni kao i fizičko nasilje. Postavlja se pitanje – šta je alternativa vikanju i izlivima besa? Kako da bolje komuniciramo s decom i partnerom?
Kada se jedna osoba „isključi“
Porodični psihoterapeut Suzan Knap objašnjava da je do izvesne mere normalno izgubiti živce i povremeno povisiti ton u vezi. Ipak, ukoliko takav način komunikacije postane pravilo, moguće je da se iza vike kriju mnogo dublji problemi, koji mogu imati dugoročne posledice.
U takvoj situaciji druga osoba se često „isključi“ – izliv besa i vikanje, iako u početku deluju kao pokušaj da nas neko čuje, zapravo su kontraproduktivni.
– Osoba kojoj pokušavate da prenesete poruku jednostavno će se u jednom trenutku isključiti. U pitanju je odbrambena reakcija – kaže Knap.
Kako izliv besa deluje na mozak?
Izliv besa narušava sposobnost mozga da racionalno rešava probleme. Jak nalet emocija i nezadovoljstva loše utiče na logičke sposobnosti i pokreće reakciju limbičkog sistema – „bori se ili beži“. Knap objašnjava da osoba u tom stanju viče kako bi se izborila s problemom, ili beži – i opet viče. Sve to aktivira amigdalu, deo mozga odgovoran za emocije.
Ovaj deo mozga obrađuje informacije i daje im emocionalnu notu, zbog čega događaje doživljavamo intenzivnije. U takvom stanju prefrontalni korteks, zadužen za racionalno mišljenje, biva nadjačan.
– Zato u trenutku burne svađe nismo u stanju da rešimo problem ili da jasno razmišljamo – dodaje Knap.
Porodični problem
Nekontrolisani izliv besa može predstavljati ozbiljan porodični problem. Dete koje odrasta u porodici u kojoj se stalno viče takvo ponašanje doživljava kao normalno.
– Ukoliko roditelji često viču na decu, moguće je da će ona izrasti u osobe koje teško regulišu emocije. Sve u velikoj meri može uticati na njihove buduće odnose s partnerima, decom, prijateljima i kolegama – objašnjava Knap.
Izliv besa kao podloga za ogorčenost i nepoverenje
– Nakon vikanja i burne rasprave, zdravi parovi uzimaju pauzu, pokušavaju da se smire i kasnije razgovaraju o problemu. Parovi u toksičnim odnosima, međutim, najčešće nakon svađe ćute i izbegavaju rešavanje problema. Vremenom, tišina i neraščišćeni konflikti prerastaju u ogorčenost, pa i prezir – naglašava Knap.
Jak izliv besa ne narušava samo komunikaciju, već i međusobno poverenje.
– Na primer, žena je potrošila više novca nego što je planirano i boji se da to saopšti suprugu jer zna kako će reagovati. Pokušaće da slaže kako bi izbegla sukob. Na taj način jača se međusobno nepoverenje i narušavaju se temelji zdrave veze – dodaje Knap.
Kako da prekinemo začarani krug?
Ne ponavljajte
Prenesite poruku odlučno i smireno, bez ponavljanja rečenica poput: „Jesam li ti već rekla/rekao…?“ Obratite pažnju na govor tela, izraz lica i ton glasa. Kada komunicirate s decom, imitiranje glasa iz crtanih filmova može biti efektno. Poruka prenesena na šaljiv način često se lakše usvaja.
Na primer, umesto: „Skloni igračke, operi zube i budi spreman za 5 minuta“, bolje je reći jednu ili dve jasne poruke. Kraće i jednostavnije fraze često su efikasnije.
Ne komandujte
U mnogim porodicama jedna osoba preuzima ulogu „komandanta“, što često vodi do vikanja. Umesto naredbi, pokušajte s pitanjem: „Možeš li da mi pomogneš da sredimo sobu?“ ili: „Hoćeš li da mi pomogneš oko ručka?“
U trenucima besa često koristimo pregrube reči. Ako ništa ne funkcioniše, pokušajte detetu objasniti da prava koja ima dolaze sa određenim odgovornostima. Važno je da u takvim situacijama ostanete smireni – i u govoru tela i u tonu glasa.
Kada je vreme da potražimo stručni savet?
Knap savetuje da tokom sukoba pokušamo da zadržimo prisebnost. Izađite napolje, prošetajte, duboko udahnite, pronađite svoj način da regulišete emocije.
– Govorite mirno i jasno stavite do znanja da ćete razgovor nastaviti kada prestane vikanje. Ako ništa ne pomaže, potražite stručnu pomoć. Iza besa i vikanja ponekad se krije duboka patnja, osećaj nemoći, depresija ili anksioznost, koji zahtevaju pažnju psihologa ili psihijatra – zaključuje Knap.
Sve se moze lepim recima ,razgovorom resiti,sa decom posebno. Podjite od sebe. Jel volite da vam neko vice? Sigurno ne. Moji roditelji nikada nisu vikali a ni batinali,kako neki govore „batina je iz raja izasla“. U zatvorima da,ali u komunikaciji sa decom ili odraslima ne,naravno ko nema zivaca to ne moze. Ali da smirite nervozu mozete jedino sami svojom samokontrolom ,jer vi upravljate svojim mentalnim sklopom