Pedijatar Mirjana Mićović: Razlike između virusne i bakterijske infekcije kod dece

Virusne infekcije obično nastaju naglo, klinička slika se razvija u roku od nekoliko sati, dok je za bakterijske potrebno vreme, dan-dva, možda i duže. To je lekarima prvi pokazatelj u anamnezi, i olakšava postavljanje dijagnoze, kaže za portal eKliniku dr Mirjana Mićović, pedijatar.

-Povišena temperatura sama po sebi ne mora ukazivati o kakvoj vrsti infekcije je reč, ali ona koja se javlja naglo „iz pukog zdravlja“, ipak vodi ka razmišljanju da je virus u pitanju. Bakterijske infekcije počinju peckanjem u grlu, ili u toku uriniranja, ukoliko je urinarna infekcija u pitanju, i retko prolazi ukoliko primenimo lokalnu terapiju – sprejeve, dražeje, obloge i slično – objašnjava naša sagovornica:

– Ždrelo je svakako intenzivno crveno, krajnici ukoliko ih pacijent nije otklonio mogu biti otečeni sa gnojnim čepovima u slučaju bakterija ili belim skramama u slučaju kao što je mononukleoza. Često laike zavara prisustvo belih, na prvi pogled, gnojnih čepića na krajnicima bez pojave drugih simptoma zapaljenja. U ovom slučaju se radi o fibrinskim čepićima, odnosno ostacima hrane koji se zavuku u kripte krajnika i daju takav izgled. Za to je dovoljno ispiranje, odnosno grgutanje slane vode ili čaja od žalfije – rekla je pedijatar dr Mićović.

Povišeni leukociti ukazuju na bakteriju

Najsigurniju diferencijalnu dijagnozu lekari postavljaju putem brisa ždrela, nosa, urinokulture ili brisa zagađene površine kože. Takođe, da li je reč o virusu ili baketriji, mogu saznati i uzimanjem uzorka krvi.

–Kod bakterijskih infekcija leukociti su uvek povišeni, dok kod virusnih mogu biti u normalnim vrednostima ili sniženi. Ukoliko je virus u pitanju, terapija je obično simptomatska. To znači da se svodi na snižavanje povišene telesne temperature, pojačan vitaminski unos i ispiranje ždrela čajevima i dezinfekcionim rastvorima – navodi dr Mićović.

Iz neznanja, ljudi misle da antibiotikom mogu da reše sve probleme. Ukoliko kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, koja je važna analiza u cilju utvrđivanja opšteg zdravstvenog stanja, i brisevi ukažu na bakterijsku infekciju lek izbora je svakako antibiotik na koji je bakterija osetljiva i pokazuje se u antibiogramu. O tome može da odluči isključivo lekar.

Ne postoji „obična“ prehlada

Mnogi nisu upoznati sa tim da je „obična“ prehlada, zapravo, virusna infekcija. Nijedna bolest praćena kašljanjem i sekrecijom iz nosa ne može biti rezultat samo hladnoće. Tada zapravo imunitet pada i ubrzo organizam napadnu virusi, kažu stručnjaci.
Kada lekar roditelju kaže da je reč o virusnoj infekciji i ne prepiše lek, to ne znači da nije opasno već znači da antibiotik ne pomaže, bar u tom stadijumu.

-Tok bolesti se mora pratiti jer može dovesti do daljeg toka komplikacija bolesti. Treba reagovati kad dete ima temperaturu, ili dođe do komplikacija virusne infekcije, na primer upale uha ili pluća. Pri težim komplikacijama ukoliko i bakterije napadnu organizam lekar će odlučiti da li je vreme da u lečenje uvrsti i antibiotike.

-Virusna infekcija disajnih puteva ne može da se leči antibioticima. Najveći broj imunokompetentne dece, odnosno dece sa normlanim imunitetom, lako će savladati virusnu infekciju. Ipak mora da prođe prvih nekoliko dana pogoršanja sekrecije iz nosa, neprijatnog kašlja, neretko sa povišenom temperaturom. Nakon nekoliko dana doći će do postepenog poboljšanja i na kraju do ozdravljenja. Ceo tok virusne infekcije disajnih puteva traje 7-14 dana, a kašalj može trajati i tri nedelje, a sve zavisi od toga koliko je virus agresivan i kakve su odbrambene snage deteta – objašnjava naša sagovornica.

Znaci koji ukazuju da je dete bolesno i da je vreme za posetu lekaru:

-uznemirenost
-otežano ili ubrzano disanje
-uporan iscrpljujući kašalj
-veoma visoka temperatura (iznad 39 C)
-odbijanje obroka
-nedovoljan unos tečnosti

Saveti za roditelje

Pedijatri savetuju da je važno dete pojiti raznim napicima i davati mu laku vitaminsku hranu. Treba mu olakšati disanje, osloboditi mu disajne puteve od sekreta i podići dušek na kome dete spava pod uglom od oko 30 stepeni. Temperaturu treba obarati isključivo prema preporuci lekara.
Detetu treba omogućiti da što više leži, čitati mu knjige, zabavljati ga kako bi se sprečila preterana fizička aktivnost za vreme oporavka.