Rekreativno plivanje odličan je način za održavanje fizičke kondicije, razvoj i jačanje mišića, poboljšanje izdržljivosti. Plivanje podstiče razvoj kardiovaskularnih, respiratornih, mišićnih i funkcionalnih kapaciteta. Plivanjem mogu biti redukovani ili eliminisani problemi dece i odraslih sa prekomemom težinom, jer je ono oblik vežbanja u kom je angažovana celokupna muskulatura i pri čemu dolazi do sagorevanja velike količine kalorija i gubitka suvišnog masnog tkiva.
Za decu je posebno značajno to što plivanje utiče na bolji imunitet, pojačava otpornost na prehlade, a ima i izvanredne inkluzivne kapacitete. Pored toga, menja angažovanje kardiovaskularnog sistema, podstiče razvoj mišićne sile, gipkost i smanjuje stres – kaže za eKliniku Đorđe Plazinić, master profesor fizičkog vaspitanja i sporta, trener i instruktor plivanja.
Kada je pravo vreme za plivanje
U donošenju ispravne odluke kada je pravo vreme da dete počne sa treniranjem plivanja kao aktivnim bavljenjem nekim sportom, a kada je u redu odvesti ga na rekreativno plivanje i uživanje u vodi, roditelji često nailaze na oprečne savete.
– Što se tiče idealnog uzrasta za početak bavljenja rekreativnim plivanjem u grupi, smatramo da je sasvim ispravno krenuti i sa 3,5 do 4 godine. Plivanje, kao bazični sport predstavlja kako pripremu za ostale sportove, tako i kulturu ne samog deteta, već i odraslih osoba, i samim tim nikada nije kasno ni krenuti sa plivanjem. U praksi se pokazalo da deca, čak i ako dosta ranije krenu sa plivanjem, uz odgovarajući kontinuitet i vođstvo, veoma brzo ovladaju osnovama plivanja – navodi Plazinić, koji ima značajno i bogato iskustvo u plivanju i posvećenost u radu s plivačima, kao i dugogodišnji rad sa decom sa posebnim potrebama.
Strah od plivanja (vode)
Nije, takođe, redak slučaj, da smo svedoci burnih reakcija i manifestacija straha dece u susretu sa vodom. Đorđe Plazinić objašnjava da je svako dete individua za sebe i da mu tako treba i pristupiti.
– To je pojava koja prati plivanje zbog specifičnosti sredine (vode), jer se većina dece susreće s bazenom i vodom kao novom sredinom tek prvi put, ili je to jedan od prvih susreta. Strah od nepoznatog urođeni je strah i to je sasvim normalna pojava. Ono što mi radimo i na šta uvek skrećemo pažnju jeste razgovor, posvećenost i pažnja usmerena ka detetu. Taj način se pokazao kao stvarno efikasan. Ne možemo da garantujemo da će uvek proći na prvom času, ali uz podršku i upornost roditelja uvek uspemo taj strah da prevaziđemo.
Da li su opravdani strahovi roditelja
Mnogi roditelji su u strahu od prehlada ili infekcija, pa zbog toga izbegavaju da dete vode na plivanje. Na pitanje da li su ovi strahovi opravdani i da li se radi o predrasudama koje vezujemo za boravak na bazenima, sagovornik eKlinike kaže da je dobro da se ovom pitanju posveti značajna pažnja.
– Kroz praksu se pokazalo da pojedini roditelji prestaju da dovode svoju decu na plivanje zbog infekcija, određenih vremenskih uslova, prehlada. Ono što je istina i što je Svetska zdravstvena organizacija potvrdila jeste da je plivanje potpuno bezbedan sport, pre svega zbog vode (čiste sredine, koja sadrži hlor), a pored toga i zato što plivanje nije sport koji podrazumeva kontakt. Takođe je dokazano da pozitivno utiče na jačanje kompletnog organizma i na respiratorni sistem.
Rekreativno plivanje ima brojne zdravstvene koristi za decu
Plivanje pomaže ne samo opštem dobrom zdravstvenom statusu već i kod složenijih problema, donoseći i dobre psihomotoričke reakcije mališana sa određenim poteškoćama u razvoju.
– Jedna od neprocenjivih vrednosti i osobenosti koja plivanje razlikuje od drugih motoričkih aktivnosti jeste njegov inkluzivni kapacitet. Potvrđeno je da plivanje menja angažovanje kardiovaskularnog sistema, podstiče razvoj mišićne sile, gipkost tela i smanjuje stres. To je aktivnost koja dovodi do niže mišićne tenzije i tokom koje su retke povrede. Kod gojaznih, fizički neaktivnih osoba, kao i kod osoba sa hendikepom i sa posebnim potrebama, voda je sredina u kojoj će se sačuvati zglobovi, smanjiti krvni pritisak, usporiti srčana frekvencija, smanjiti nivo holesterola i koja će stimulativno delovati na činioce lokomotornog sistema. Redovno plivanje vrlo brzo dovodi do uvećane tolerancije fizičkog napora, osećaja opuštenosti, smanjenog stresa i svih neprijatnosti koje savremeni način života i široka lepeza sistemskih bolesti nose sa sobom. Takođe, plivanje deci i omladini obezbeđuje zdravstveni značaj tokom njihovog rasta i razvoja – objašnjava Plazinić.
Prema rečima sagovornika eKlinike, plivanje se ne odnosi samo na sticanje higijenskih bezbednosnih navika, već i na jačanje imunološkog sistema tj. otpornost na prehlade.
Elementi časa rekreativnog plivanja
U zavisnosti od uzrasta i ambicija same grupe ili plivača (deteta), časovi se prilagođavaju njihovim potrebama. Suštinski, svaki čas uvek se sastoji od 4 osnovne faze, a to su, po rečima trenera plivanja:
- uvodna faza zagrevanja – ovaj deo na samom početku podrazumeva vežbe oblikovanja kroz proces zagrevanja
- pripremna faza – spremanje plivača za predstojeći trening (tzv. raspliv)
- glavna faza – cilj samog časa
- završnu faza – u zavisnosti od uzrasta, može biti igranje, ispliv, skakanje
Najvažniji benefiti plivanja
Jedan od velikih benefita plivanja ogleda se u tome što ovim sportom mogu da se bave sve grupe ljudi (deca i odrasli, muškarci i žene, osobe sa povredama, kao i osobe bez povreda).
Đorđe Plazinić naglašava da se veliki značaj ogleda i u pozitivnom uticaju na naš hormonski balans, stanje kardiovaskularnog sistema i sagorevanje velikog broja kalorija, što je posebno važno ako znamo da smo u epidemiji gojaznosti dece koja vodi i drugim zdravstvenim problemima kao što je dijabetes.
