Da li jednokratne pelene mogu da utiču na plodnost dečaka? Šta zaista kaže nauka

Mnogi roditelji se pitaju da li svakodnevno nošenje jednokratnih pelena može da utiče na razvoj testisa i kasniju plodnost njihovih sinova. Ova zabrinutost nije nastala bez razloga, ali naučna istraživanja pokazuju da je priča mnogo složenija nego što se na prvi pogled čini.

Jednokratne pelene danas su gotovo nezaobilazan deo odrastanja beba. Praktične su, lako dostupne i roditeljima znatno olakšavaju svakodnevnu negu deteta. Ipak, već godinama se povremeno pojavljuje tvrdnja da pelene, naročito one koje sadrže plastične i nepropusne materijale, mogu da povećaju temperaturu testisa kod dečaka i tako ugroze njihovu sposobnost da jednog dana postanu očevi. Da li zaista postoji razlog za zabrinutost ili je reč o roditeljskom strahu koji je nastao pogrešnim tumačenjem naučnih istraživanja?

Kako je nastala teorija da pelene mogu da izazovu neplodnost?

Sve je počelo 2000. godine, kada su nemački naučnici sa Univerziteta u Kilu objavili istraživanje u stručnom časopisu Archives of Disease in Childhood. U istraživanju koje je obuhvatilo 48 zdravih dečaka, uzrasta od rođenja do 55 meseci, naučnici su merili temperaturu kože mošnica, odnosno kožne kese u kojoj se nalaze testisi. Deca su tokom dva odvojena perioda od po 24 sata nosila pamučne i jednokratne pelene sa plastičnim slojem.

Rezultati su pokazali da je temperatura kože mošnica bila značajno viša tokom nošenja jednokratnih pelena sa plastičnim slojem. Istraživači su zaključili da takve pelene mogu da smanje prirodno hlađenje testisa. Ovaj nalaz izazvao je veliku pažnju jer je poznato da je za normalno stvaranje spermatozoida kod odraslih muškaraca važna temperatura testisa, koja je obično nekoliko stepeni niža od unutrašnje telesne temperature.

Međutim, postojala je jedna važna činjenica koju su mnogi prevideli: istraživanje nije pokazalo da pelene izazivaju neplodnost. Naučnici su merili temperaturu, ali nisu pratili da li će dečaci kasnije imati probleme sa plodnošću.

Šta su pokazala kasnija istraživanja?

Samo dve godine kasnije, 2002. godine, objavljeno je drugo istraživanje u časopisu Skin Research and Technology, koje je dovelo u pitanje prethodne nalaze. Naučnici su upoređivali temperaturu kože mošnica kod dečaka koji su nosili jednokratne i platnene pelene, uključujući različite zaštitne slojeve.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da nije bilo značajne razlike u temperaturi između jednokratnih pelena i platnenih pelena koje su imale zaštitni nepropusni sloj. Niža temperatura zabeležena je samo kada su dečaci nosili platnene pelene bez dodatne zaštite. Istraživači su takođe primetili da na temperaturu utiču i drugi faktori, uključujući odeću, pokrivače i uslove u kojima dete boravi.

Ovi rezultati pokazali su da nije dovoljno posmatrati samo vrstu pelene, već i način na koji je dete obučeno i koliko toplote zadržavaju materijali koji dolaze u dodir sa kožom.

Zašto se plodnost dečaka ne može porediti sa plodnošću odraslih muškaraca?

Kod odraslih muškaraca dugotrajno izlaganje testisa povišenoj temperaturi može nepovoljno da utiče na stvaranje i kvalitet spermatozoida. Međutim, kod beba i malih dečaka situacija je drugačija. Testisi pre

još ne proizvode zrele spermatozoide. Proces njihovog stvaranja započinje tokom pubertetskog razvoja, kada dolazi do značajnih hormonskih promena.

To ipak ne znači da su testisi u ranom detinjstvu potpuno neosetljivi na spoljašnje uticaje. Njihov razvoj počinje još tokom trudnoće i nastavlja se tokom detinjstva. Zbog toga naučnici ne mogu da tvrde da temperatura nema nikakav značaj u ranom uzrastu. Ali isto tako nema osnova da se kratkotrajne ili umerene promene temperature ispod pelene automatski povezuju sa budućom neplodnošću.

Najvažnije je razlikovati moguć biološki mehanizam od dokazanog zdravstvenog rizika. Povišena temperatura kože ne znači sama po sebi da je došlo do oštećenja testisa.

Koliko je muška neplodnost čest problem u Srbiji?

Prema procenama Udruženja „Šansa za roditeljstvo“, svaki šesti par u Srbiji suočava se sa problemom začeća. Podaci koje navodi ovo udruženje ukazuju da se oko 40 odsto slučajeva neplodnosti pripisuje muškom faktoru, približno isto toliko ženskom, dok kod oko 20 odsto parova uzrok ostaje nepoznat.

Ipak, precizni nacionalni podaci o učestalosti muške neplodnosti nisu dostupni. Na taj problem ukazale su i domaće naučnice dr Mirjana Rašević i dr Katarina Sedlecki u naučnom radu objavljenom 2022. godine u časopisu Stanovništvo, navodeći da neplodnost nije dovoljno obuhvaćena zdravstvenom statistikom i reprezentativnim istraživanjima u Srbiji.

Uzroci muške neplodnosti mogu biti različiti, od poremećaja stvaranja spermatozoida, hormonskih i genetskih faktora do infekcija i određenih životnih navika. Međutim, nema pouzdanih naučnih dokaza da je nošenje jednokratnih pelena u ranom detinjstvu jedan od uzroka kasnije neplodnosti muškaraca.

Šta je zaista važno za zdravlje testisa kod dečaka?

Roditelji bi, umesto da brinu o nedokazanoj vezi između pelena i neplodnosti, trebalo da obrate pažnju na redovne pedijatrijske preglede. Jedno od važnih pitanja jeste da li su se oba testisa spustila u mošnice. Nespušten testis, medicinski poznat kao kriptorhizam, stanje je koje zahteva pravovremenu procenu i, kada je potrebno, lečenje, jer može da utiče na kasniju plodnost. Za razliku od pretpostavljene veze između jednokratnih pelena i neplodnosti, rizici povezani sa nespuštenim testisima dobro su poznati medicini.

Zato je važno da roditelji redovno vode dete na sistematske preglede i da se obrate pedijatru ako primete da jedan ili oba testisa nisu u mošnicama. Zaključak je da jednokratne pelene nisu dokazani uzrok muške neplodnosti. Iako su pojedina istraživanja pokazala da određene vrste pelena mogu da utiču na temperaturu kože mošnica, to nije isto što i dokaz da ugrožavaju reproduktivno zdravlje u odraslom dobu.

Roditelji zato nemaju razlog za dodatni strah zbog ove tvrdnje, ali imaju dobar razlog da se oslanjaju na proverene medicinske informacije, umesto na pretpostavke koje se godinama prenose bez dovoljno naučnih dokaza.

(eKlinika.rs)