Dete je spremno za odvikavanje od pelena oko druge godine Foto: Shutterstock
Odvikavanje od pelena i privikavanje na nošu velika je prekretnica u razvoju deteta. Stručnjaci upozoravaju da su tri ključne reči kada je u pitanju ovaj proces – strpljenje, upornost i pohvala.
Iz perspektive odraslog čoveka ovo može biti mala i trivijalna obaveza, ali posmatrano očima deteta, privikavanje na nošu nekada je ogromna prepreka koja utiče i na buduće samopouzdanje.
– Vidiš, kako ovo komšijino dete, odavno ne koristi pelene, a ovo naše sa više od dve godine nikako da razume gde treba da kaki – neke su od žalbi roditelja, koje stručnjaci smatraju pogrešnim pristupom.
Pratite signale koje vam dete šalje
Patronažna sestra Snežana Malešev podvlači da je svako dete jedinka za sebe i da je na roditeljima da prate dete.
– To je trenutak kada ono ovlada određenim stepenom razvoja. Na primer, mirno sedi i igra se s nekim predmetom. Sledeći signal je da, iako još ne govori, dobro razume poruke roditelja i odraslih. Kada primetite da su pelene duže vreme suve ili, uočite da ima stolicu u određeno vreme, znajte da može da se počne s upotrebom noše – objašnjava Malešev za eKliniku.
Stručnjaci tumače i sledeće signale kao zeleno svetlo:
- Dete mirno stoji, usmeri pažnju dok obavlja nuždu
- Krije se u ćošku ili iza kreveta
- Kaže da se ukakilo ili upiškilo
- Smeta mu prljava pelena
- Ume samo da skine pantalone (bez dugmića)
- Poznaje reči i ume da razlikuje mokro i suvo, kao i reči piškio/kakio
Pelene u petoj godini
Dečji psiholog Milena Buđevac naglašava da ne možemo očekivati da će ovaj proces biti završen preko noći.
– Svako dete ima individualne potrebe – ističe ona.
U praksi ima slučajeva da neka deca u petoj godini nisu usvojila ove navike.
– Moj sin ima pet godina i uvek mu se dešava da nuždu (malu ili veliku) vrši u gaćice. Išli smo kod doktora da vidimo da li je fizički sve u redu, bili smo kod dečijeg psihologa. Drugo dete ima dve godine, i nema nikakvih problema – naglašavaju neki roditelji.
Za odvikavanje od pelena potrebno je strpljenje Foto: Shutterstock
Naše sagovornice naglašavaju da je važno da dete, koje posmatra roditelje kao “alfu i omegu“, ne koristi nošu kako bi njih zadovoljilo.
– Dete želi da ugodi mami i tati, a oni se time hvale. To, ipak, nije prava, svesna reakcija deteta. Važno je da mališan ume da kaže „ne“.Ima roditelja, koje vrše pritisak na dete, „love ga”, jure, skidaju pelene, podsećaju da piški. Dete na sve to kaže: „U redu, ipak, mi je možda lakše da sve obavim u pelene“ – objašnjava Malešev.
Nikako ne grdite dete
U ovom procesu, koji bi trebalo da se ustali oko druge godine, roditelji nesvesno ponekad prave greške.
– Pogrešno je staviti dete na nošu pa mu uključiti crtani film, bitno je nakon spavanja dete na kratko staviti na nošu. Bilo bi dobro da je ona u kupatilu ili na jednom mestu u kući, posle se peru ruke. I, ako ne bude ništa, dete nikako ne treba grditi, bitne su pohvale – savetuje Malešev.
Uslovljavanje deteta – „daću ti slatkiš ako ideš na nošu, nećeš dobiti ništa ako piškiš u pelene“ veoma je pogrešan način.
– Šta ako dete još nije fiziološki zrelo? Bolje je da se koji mesec kasnije privikne, nego na ovakav način. Možda za sve nije spremno ni fizički ni psihički – objašnjava psiholog Milena Buđevac za naš portal.
Roditelji moraju da budu istrajni i da znaju da ne ide sve preko noći. Naši sagovornice podvlače da je noša za dete veliki zadatak.
– Ima roditelja koji dođu i pitaju: “Da li ponovo da vratimo detetu pelenu?’’ U vrtiću je sve u redu, a kada dođe kući, ne oseća se opušteno. Neke pogreške dovode do opstipacije na psihološkom nivou kod mališana. Sve to može duboko uticati na samopouzdanje i vrednovanje samog deteta – tvrdi Buđevac.
Kako bebe koja odrasta u plemenu signalizira fiziološke potrebe
Veoma nam je dobro poznata činjenica, kažu stručnjaci, da postoje narodi ili plemena koja žive mnogo više u dosluhu sa prirodom od čoveka okuženog tehnologijama. Ne možemo očekivati još aplikaciju koja će učiti dete kako da obavlja fiziološke potrebe.
U Aziji, Africi i Južnoj Americi postoje mame koje već vekovima decu nose pripijenu uz sebe. Pitanje koje roditelji postavljaju jeste, kako ovi narodi uspeju da odvoje dete od sebe kada ono želi da se olakša?
Nauka beleži i odgovor koji glasi da odojče ima urođeni mehanizam da zaplače na prepoznatljiv način, ili pravi prepoznatljive pokrete rukama i nogama, pre nego što isprazni bešiku ili creva. Pretpostavlja se da ove mame koje su u dosluhu sa prirodom, mogu da prepoznaju ove signale i na vreme odvoje dete od sebe.
