Deca ne moraju da plaćaju račune, da kuvaju ili da upravljaju kompanijom. Ali, baš kao i odrasli, i oni imaju svoje probleme i brige zbog svakodnevnih zahteva i stvari koje ne idu baš glatko. I, ako se frustracije i razočaranja nakupe, deca mogu da budu pod stresom ili postanu zabrinuta.
Neki manje, neki više brinu
Prirodno je da se sva deca ponekad brinu, a zbog razlika u ličnosti i temperamentu – neki mališani mogu previše da brinu u odnosu na druge. Srećom, roditelji mogu da pomognu deci da nauče da se nose sa stresom i sa svakodnevnim problemima. Deca koja u tome uspeju razvijaju osećaj samopouzdanja i optimizma koji će im pomoći da savladaju razne životne velike i male izazove.
Šta najviše muči decu?
Psiholozi kažu da je ono zbog čega deca najčešće brinu često povezano sa uzrastom i trenutnim stadijumom razvoja u kojem se nalaze. Deca i pretinejdžeri (mlađi od 13 godina) obično se brinu zbog ocena, testova, fizičkim promenama na telu, zbog prilagođava prijateljima, zbog propuštene šanse na sportskoj utakmici… A pod stresom su najčešće zbog socijalnih odnosa – klanova, pritiska vršnjaka ili zbog strepnje da li će ih neko maltretirati, zadirkivani ili izostaviti iz „ekipe“. S obzirom na to da počinju da osećaju i shvataju širi svet oko sebe, tinejdžeri, na primer, počinju da brinu zbog svetskih događaja ili problema o kojima čuju u vestima ili u školi. Terorizam, rat, zagađenje, globalno zagrevanje, ugrožene životinjske vrste i prirodne katastrofe, na primer, mogu postati izvor zabrinutosti tinejdžera.
Što češće pitajte dete „kako ide?“
Da biste svojoj deci pomogli da se nose sa onim što ih brine prvo saznajte šta ih to muči. U ovakvim situacijama psiholozi uvek savetuju roditelje da budu uz decu, da im se nađu u svakom trenutku, da se zainteresuju za ono što se dešava u školi, u sportskom timu, sa drugovima… Kad god se ukaže prilika dete treba pitati „kako mu ide“ i šta ima novo. A dok slušate priče o dnevnim događajima, obavezno se uključite i raspitajte se o tome šta vaša deca misle i osećaju o tom događaju koji su vam prepričali. Pokušajte da saznajte kakva je stav deteta o tom problemu/događaju.
Pitajte ih i ohrabrujte ih
Ako vam izgleda da je vaše dete zabrinuto zbog nečega, pitajte ga o čemu je reč. Ohrabrite decu da iskažu ono što ih muči. Zajedno potražite ključne detalje i slušajte ih. Ponekad dečji „teret“ može olakšati i samo to što ste zajedno pričali o nekom problemu. Pokažite im da brinete i da ih razumete. Vaše, roditeljsko interesovanje za brige vašeg deteta pokazuje da su njihovi problemi važni i vama. Na taj način već pomažete deci da se osećaju podržano, saslušano i da ih neko razume.
Vodite decu ka rešenjima
Kada vam dete kaže da ima problem, ponudite mu pomoć – da zajedno dođete do rešenja. Ako je vaša ćerka zabrinuta zbog predstojećeg testa iz matematike, na primer, ponudite da joj pomognete u učenju. Tako ćete umanjiti njenu zabrinutost zbog predstojećeg testa. Trudite se da odolite nagonu da „uskočite“ i vi rešite problem, a ne dete. Umesto toga, probajte zajedno da dođete do mogućih rešenja. Preuzimajući aktivnu ulogu, deca uče kako se samostalno boriti protiv problema.
Kada vam dete kaže da ima problem, ponudite mu pomoć Foto: Shutterstock
Učite ih da su problemi privremeni i rešivi
Ne umanjujući ni na koji način detetova osećanja, naglasite mu da su mnogi problemi privremeni i rešivi i da će svakako biti boljih dana i drugih prilika da pokušaju ponovo. Naučiti decu da probleme drže u perspektivi može im umanjiti brigu i pomoći im u pronalaženju snage i optimizma da pokušaju ponovo. I, uvek ih podsetite da će sve biti u redu. Tako, na primer, ako je vaš sin zabrinut da li će dobiti glavnu ulogu u školskoj predstavi, podsetite ga da se predstava održava svake sezone – i, ako ovaj put ne dobije deo koji želi, biće još mogućnosti. Recite mu da znate koliko mu je to važno i dajte mu do znanja da ste, bez obzira na ishod, ponosni što je probao i dao sve od sebe.
Napravite pozitivnu razliku
Ponekad se deca brinu zbog velikih stvari – poput terorizma, rata ili globalnog zagrevanja, o kojima čuju u školi ili na vestima. Roditelji mogu pomoći razgovorom o ovim problemima, nuđenjem tačnih informacija i ispravljanjem zabluda koje deca mogu da imaju. Pokušajte da umirite decu razgovorom o tome šta odrasli rade kako bi se rešili problema. Tako ćete zaštiti dete. Imajte na umu da vaša reakcija na globalne događaje utiče i na decu. Ako izrazite bes i stres zbog svetskog događaja koji je van vaše kontrole, deca će verovatno reagovati na isti način. Ali ako svoju zabrinutost izrazite proaktivnim pristupom kako biste napravili pozitivnu razliku, vaša deca će se osećati optimističnije. Zato, potražite stvari koje možete da radite sa svojom decom kako biste svima pomogli da se osećaju kao da pozitivno menjate stvari. Na primer, vi ne možete da zaustavite rat, ali vaša porodica može doprineti organizaciji koja radi za mir ili pomaže deci u ratom razorenim zemljama.
Dajte prednost pozitivnim stvarima
Pitajte svoju decu u čemu su uživala u svom danu. Slušajte ih kada vam govore o tome šta im odlično ide ili šta ih je najviše zabavilo. Dozvolite im da vam kažu šta misle i osećaju o svojim uspesima, dostignućima i pozitivnim iskustvima – i, šta su sve to učinili da stvari tako dobro ispadnu. Svi su danas prezauzeti, ali pobrinite se da vaša deca imaju dovoljno vremena da rade male stvari zbog kojih se osećaju dobro. Dnevne doze pozitivnih emocija i iskustava – poput uživanja, zahvalnosti, ljubavi, zabave, opuštanja, zabave i interesa – nadoknađuju stres i pomažu deci da dobro rade, uče, razvijaju se…
Budi dobar uzor
Najsnažnije lekcije kojima učimo decu su upravo one koje im lično demonstriramo. Vaš odgovor na vaše vlastite brige, stres i frustracije može uveliko da nauči vašu decu kako da se nose sa svakodnevnim izazovima. Ako ste uznemireni ili besni kada imate posla sa predugačkom listom obaveza, vaša deca će to naučiti kao odgovarajući odgovor na stres. Umesto toga, gledajte problem sa vedrije strane i iznesite optimistične misli o vlastitim situacijama, barem onoliko često koliko pričate o onome što vas muči ili uznemirava. Svojim reakcijama na probleme i neuspehe dajte dobar primer detetu. Reagovanje sa optimizmom i samopouzdanjem uči decu da su problemi privremeni i da je sutra drugi dan.
