Hodanje na ovaj način u trajanju od 10 minuta pomaže kod bola u leđima i nogama, ali i aktivira bitan deo mozga

Pri hodu unazad svaki od ovih mišića radi na drugačiji način i izdužuje se pod opterećenjem

Hodanje unazad je jednostavna vežba koja jača snagu mišića kojima tokom vežbanja ne posvećujemo dovoljno pažnje. Poznato je da je hodanje svima pristupačna vežba koja jača kardiovaskularno zdravlje, kontroliše vrednosti šećera i krvnog pritiska. Hodanje je fizička aktivnost i za telo i dušu, jer može da poboljša raspoloženje, smanji simptome stresa i anksioznosti. Dodatno, hodanje unazad, kako se veruje, može da ojača i naše kognitivne sposobnosti.

Kako deluje na telo hodanje unazad?

Preporučujemo

Hodanje unazad ili "retro hodanje" angažuje iste grupe mišića koje aktiviramo i pri hodu unapred. To su fleksori i aduktori kuka, mišići gluteusa, kvadricepsi, tetive kolena, mišići potkolenice i stopala. Pri hodu unazad svaki od ovih mišića radi na drugačiji način i izdužuje se pod opterećenjem. U isto vreme, ovo je odlična vežba za bolju ravnotežu, kažu stručnjaci klinike Mayo.

Rasterećuje bolne delove tela

Naučnici koji su proučavali dejstvo hoda unazad na telo navode da ova jednostavna promena pravca kretanja ima višestruke koristi. Na ovaj način jačamo mišiće leđa, fleksibilnost tetiva, zglobove, poboljšavamo ravnotežu, koordinaciju pokreta i držanje tela. Zagovornici ove vežbe navode da hodanje unazad ublažava bol u donjem delu leđa.

Zbog smanjenog opsega pokreta u kolenima i kukovima, retro hodanje u manjoj meri pritiska zglobove nogu nego hodanje unapred. Ovaj oblik hoda nekada se savetuje u fizikalnoj terapiji za osobe koje pate od bola u nogama, jer se hodanjem unazad posledično rasterećuju bolni delovi tela.

Uticaj na prefrontalni korteks

Postoje dokazi da ovaj način hoda može dobro da deluje i na kognitivno zdravlje. Nekoliko studija navodi da hodanje unazad pojačava aktivnost prefrontalnog korteksa. Ovaj deo mozga obrađuje izvršne funkcije, kao što su odlučivanje, planiranje, rešavanje problema, logičko mišljenje, kontrola impulsa i emocija.

U jednoj studiji, učesnici koji su samo vizualizovali čin hodanja unazad, iako su mirno sedeli, imali su bolje rezultate na testu pamćenja.

Naučnici, ipak, ističu da još nije jasna precizna veza između retro hodanja i jačanja kognitivnih sposobnosti. Veruje se da složeniji fizički zahtevi mogu na neki način delovati na obradu podataka. Kada hodamo unazad, jača je svest o položaju tela u prostoru.

Šta je najbitnija stavka?

Smatra se da 10 do 15 minuta hoda unazad može da bude veoma korisno. Bezbednost je najbitnija stavka i bitno je da staza kojom se krećemo unazad bude bez prepreka i da nam bude dobro poznat teren. Često osvrtanje pri hodu unazad može da poremeti ravnotežu i bude još jedan element rizika.

Zbog svega navedenog savet je, ako je moguće, da unazad hodamo na pokretnoj traci, koja nam omogućava umerenu i kontrolisanu brzinu. Još jedna od mogućnosti je šetnja sa partnerom.