Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Svi ponekad odlažemo obaveze, naučnici objašnjavaju kako naš mozak tada radi

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 02. 11. 2022.

Da li su neki delovi našeg mozga odgovorni za to kada neke stvari ili obaveze odlažemo, ili se radi o lošem „tajmingu“, neraspoloženju, lošoj navici?

mozak Odlaganje obaveza može postati izuzetno problematično ponašanje ako postane rutinsko, jer može izazvati uznemirenost i poremetiti svakodnevno funkcionisanje Foto: Shutterstock

Mozak je izložen različitim uticajima i u njemu se odvijaju razni složeni procesi. Odugovlačenje, odlaganje obaveza ili izvršavanja zadataka česta je pojava u ponašanju ljudi. U samom mozgu tada se, kažu naučnici, odvijaju „borbe“ koje su u vezi sa funkcijom njegovih određenih delova.

Da li naš mozak učestvuje u odlaganju plaćanja računa, učenju…

Postoji li način da se odupremo odlaganju ili odugovlačenju obaveza? Da li ova navika ikada donosi korist, kako nam u nekim trenucima izgleda?

Svako u određenom trenutku života odugovlači, bilo da se radi o plaćanju računa, zakazivanju pregleda kod doktora, završetku važnog projekta, ispunjavanju školskih ili poslovnih rokova… Ponekad je lakše odložiti važne zadatke u kojima možda ne uživamo u potpunosti, za koje nismo spremni i koje bismo radije obavili neki drugi put.

Šta kažu istraživanja o odlaganju obaveza i zadataka

Dok se kod većine ljudi čin odlaganja dešava povremeno, kod nekih može da uđe u rutinu i postane koncept življenja. Procenjuje se da čak četvrtina odraslih osoba hronično odugovlači, iako istraživanja pokazuju da odlaganje obaveza pre svega u radnom okruženju ima negativne efekte na posao, samim tim i prihode.

Takođe, studije sugerišu da čak 75 odsto studenata odugovlači u procesu učenja ili izlascima na ispite. To ih dovodi do drugig brojnih problema uključujući stres, anksioznost, probleme sa spavanjem, nepoverenjem roditelja i dodatnim troškovima.

Zašto neki ljudi odugovlače više od drugih? Da li je odugovlačenje stanje mentalnog zdravlja, produkt aktivnosti mozga ili nešto treće? Možda samo kratkotrajna loša navika koje je lako osloboditi se?

Šta tačno radi naš mozak kada u nečemu odugovlačimo, koji delovi se aktiviraju

Prema rečima Sharon Greene, specijaliste za lečenje anksioznosti i depresije za decu, adolescente i odrasle u Providence Saint John’s Child & Family Development Center (Santa Monika, Kalifornija), odugovlačenje je rezultat borbe između limbičkog sistema i prefrontalnog korteksa u mozgu.

– Limbički sistem je deo moždanih struktura koje se nalaze sa obe strane talamusa, odmah ispod kore velikog mozga. Predstavlja deo mozga koji automatski „traži“ zadovoljstvo i/ili izbegava stvari koje izazivaju uznemirenost. Prefrontalni korteks je područje mozga koje pomaže u planiranju, donošenju odluka i ostvarivanju dugoročnih ciljeva. Svi mi ponekad patimo od odlaganja upravo zbog ovog „rata“ između struktura u našem mozgu – objašnjava Greene.

Kojim ljudima je mozak u jednom delu veći, onima koji odugovlače ili ljudima bez ove navike

Dr Bill Hudenko, licencirani psiholog, istraživač i profesor u Dartmouth Geisel School of Medicine, citirao je studiju koja dokazuje da ljudi koji često odugovlače imaju veću amigdalu – deo mozga odgovoran za emocije, posebno negativne.

– Autori su takođe otkrili da osobe koje odugovlače ili odlažu obaveze imaju manje funkcionalnu vezu sa dorzalnim prednjim cingularnim korteksom. To je deo mozga koji asimilira informacije i uključen je u donošenje odluka. Iako je prilično intrigantna, ova studija naglašava da odugovlačenje ipak nije tako prosto objašnjiv fenomen i da se ne dešava samo u jednom regionu mozga.

Studija istraživača sa Paris Brain Institute objavljena u septembru 2022. pronašla je dokaze koji sugerišu da je prednji cingularni korteks mesto gde se donosi odluka o odlaganju. Oni su takođe razvili i algoritam za predviđanje sklonosti neke osobe da odugovlači.

Anksioznost i odlaganje

Međutim, dr Alex Wills, psihijatar, mišljenja je da problemi sa kojima suočavamo mogu da utiču na odlaganje i odugovlačenje pbaveza i razne reakcije u mozgu.

– U slučaju anksioznih poremećaja, osoba može postati gotovo paralizovana velikom aktivnošću u amigdali što rezultira strahom, očajem, ali i perfekcionizmom ili uvećanom potrebom da se stvari analiziraju. Kod depresije, obrada informacija može postati suviše spora, jer se pacijenti osećaju bespomoćno ili neodlučno. Osobe sa ADHD mogu da imaju neurološki deficit kognitivnog fokusa zbog nedostatka dopamina koji se šalje u prefrontalni korteks. Tako osoba može subjektivno jednostavno postati nesvesna roka koji joj je postavljen. Slično je i sa opsesivno kompulzivnim poremećajem i PTSP (posttraumatskim stresnim poremećajem) – dodje psihijatar.

Da li je odlaganje poremećaj mentalnog zdravlja

Pojedini stručnjaci tvrde da odlaganje samo po sebi nije stanje, odnosno poremećaj mentalnog zdravlja. Međutim, može postati izuzetno problematično ponašanje ako postane rutinsko, jer  izaziva uznemirenost i remeti svakodnevni život.

Da li je i kada odugovlačenje pozitivno

Dr. Bill Hudenko izdvaja i slučajeve u kojima odlaganje može da bude od pomoći, pa i pozitivno. Možda je, kaže on, za naše mentalno zdravlje bolje da odigramo partiju tenisa ili neku društvenu igru, umesto da na silu radimo zadatak koji svakako moramo da obavimo.

Štaviše, neki ljudi će se možda obavezama vratiti sa više energije i poleta. Naravno, to podrazumeva da ovakvi momenti nisu prešli u hronično stanje. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend