Posno, odnosno mleko koje nije životinjskog porekla sve više dobija na značaju i sve češće se uključuje u ishranu. Jedan od najvećih razloga je intolerancija na laktozu, prirodnog šećera koji je sastavni deo mleka i mlečnih proizvoda. Ali, to nije i jedina prednost drugih alternativnih izbora.
Na koje sastojke treba obratiti pažnju: I posno mleko mora imati zadovoljavajući deklarativni sadržaj
Posna mleka mogu se dobiti od žitarica, orašastih plodova ili mahunarki, ali i iz voća. Važna je pravilna informisanost o njihovim karakteristikama koji god da je razlog konzumiranja (zdravstveni, etički, verski…). Bitni su tekstura i ukus ali i nutritivni sastav, odnosno sastojci, jer može doći do negativnih reakcija zbog alergije na bilo koji sastojak. I ova mleka sadrže aditive, zaslađivače i emulgatore. Naravno, najbolje je birati organska mleka ukoliko za to postoje mogućnosti.
Najčešće korišćeno: Koliko je zdravo sojino mleko
Jedna studija objavljena u National Library of Medicine o zdravstvenim prednostima sojinog mleka konstatuje veliku količinu vitamina, minerala i antioksidanasa. Proteini i belančevine su takođe važan sastojak ovog posnog mleka, kao i omega-3, zdrave masne kiseline. Sojino mleko je i značajan izvor kalijuma, Dobar je izvor kalijuma, minerala koji utiče na snižavanje krvnog pritiska i zdravlje srca, kalcijuma i vitamina B12. Sadrži fitoestrogene, koji doprinose smanjenju simptoma menopauze, pre svega valunga. Preporučuje se osobama koje pate od anemije. Najnovija istraživanja kažu da poseduje i značajne antikancerogene potencijale.
Bademovo mleko: U čemu je ovo posno mleko korisno
Bademovo mleko sadrži veoma visok procenat kalcijuma, 50 odsto više od kravljeg. Takođe, ima manje od jednog grama proteina po šolji. Obiluje vitaminom E, antioksidansom značajnim za zdravlje mozga, dobru prokrvljenost, elastičnost i gipkost kože. Zdravo je pre svega jer ne sadrži zasićene masne kiseline i holesterol, ali zato obiluje omega 3 masnim kiselinama koje su odlične za srce. Tu su biljna vlakna i neznatna količina ugljenih hidrata. Istraživanja kažu da sadrži veću količinu minerala nego sojino ili pirinčano mleko. Velika prednost je što ne sadrži laktozu, ali ni kazein – još jedan mlečni protein koji kod nekih ljudi može da izazove zdravstvene probleme, najčeće digestivne prirode.
Ovseno mleko i njegove najveće prednosti
Ovseno mleko je dobra opcija za osobe koje su intolerantne na laktozu ili imaju alergiju na mleko, kao i orašaste plodove. Sadrži manje proteina u odnosu na sojino mleka, ali više od ostalih, poput kokosovog ili pirinčanog. Ima dosta kalijuma, važnog za zdravlje srca kao i gvožđa. Posebno je značajan sadržaj beta-glukana za imunitet i kompletno zdravlje. U jednoj šolji ovsenog mleka nalazi se četvrtina preporučenih dnevnih vrednosti kalcijuma, 20 odsto za vitamine D i A, kao i 50 odsto potreba za vitaminom B12.
Susamovo mleko
I susamovo mleko je odlična alternativa kravljem, ali i nekim vrstama biljnih mleka na koja ljudi mogu biti alergični (orašasti plodovi). U susamovom mleku ima 90 kalorija, 8 grama proteina i manje od 1 gram vlakana. Ako konzumiramo susamovo mleko, obezbedićemo polovinu dnevnih potreba za vitaminom D i 10 odsto potreba za kalcijumom. Susam takođe sadrži vitamine A, B, E, gvožđe, magnezijum, kalijuma, kalcijuma i biljna vlakna. Ublažava iritacije, utiče na usporavanje starenja, isušivanje kože i prerano stvaranje bora.
Kokosovo mleko
Kokosovo mleko sadrži uključujući gvožđe, selen, kalcijum, gvožđe, magnezijum i fosfor, a obiluje vitaminima C, E i grupe B (B1, B3, B5 i B6). Tu je i laurinska kiselina, zdrava masna kiselina koja utiče na snižavanje holesterola i poboljšava imunitet. Kokosovo mleko ima antiinflamatorno dejstvo pa pogoduje kod prehlade ali i artritisa. Budući da sadrži elektrolite, korisno je kod dijareje. Povoljno utiče na metabolizam ukoliko se konzumira u umerenim količinama. Posebno je blagotvorno za kosu i kožu jer dobro hidrira i pomaže folikulima dlake da proizvedu nove vlasi.
Pirinčano mleko
Sadrži malu količinu masti (nezasićene masne kiseline) i ima niži procenat masnoća u odnosu na bademovo, na primer. Ne sadrži holesterol ni laktozu. Šolja od 250 ml pirinčanog mleka obezbeđuje 25 posto dnevnih potreba za vitaminom D. Međutim, ne sadrži dovoljnu količinu kalcijuma. Budući da ne sadrži mnogo masnoća korisno je u režimima ishrane za redukciju kilaže. Njegova svarljivost je, kažu studije, maksimalna. Preporučuje se osobama sa povišenim holesterolom i visokom vrednostima triglicerida.
